Stiglo nam je pismo koje je rasplakalo i oduševilo sve novinare Telegrafa! (FOTO)

- Otkako je izašao tekst u Telegrafu, telefon je počeo da mi zvoni, ljudi zovu da pomognu koliko ko može i moja zahvalnost je neizmerna. Srce mi je puno od sreće što vidim kako i dalje ima divnih ljudi - priča Svetlana Urošević, žena koja je sve dala siromašnima, a sad nema krov nad glavom

Nakon teksta o Svetlani Urošević, koja je sve dala siromašnima, a sad nema krov nad glavom, počeli su da se javljaju ljudi dobre volje nudeći pomoć.

Preporučujemo

Kad smo otišli kod Svetlane u Grocku, zatekli smo potresno stanje -  krov kuće je pre gotovo godinu dana počeo da se urušava, plafon sada već otpada, tavanica prokišnjava, a vlaga je umnogome pojela noseće zidove.

Svetlana, po prirodi vesela, srećna i optimistična, dočekala nas je klonulog duha i zabrinuta za ono što će joj se sledeće desiti.

Ponosni što smo uspeli da dopremo do makar nekih od naših građana. U nadi da će se još njih javiti, prenosimo Svetlanino pismo koje je uputila redakciji Telegrafa:

"Želim da se zahvalim Telegrafu, glavnom i odgovornom uredniku, svim urednicima, novinarima, a posebno ekipi koja je došla kod mene u Grocku.

Sinoć, dok sam radila, pozvala me je žena i rekla da je na Telegrafu pročitala priču o meni, i da želi da pomogne. Do tog trenutka nisam ni znala da je tekst pušten, a žena s druge strane je plakala i rekla da će učestvovati koliko može.

Dogovorile smo se da je najbolje da novac uplati na račun stovarišta, kako bi dobili materijal koji nam je potreban za popravku krova. Samo ta žena je obećala da će uplatiti 30.000 dinara. Posle mi se javio i gazda  stovarišta koji je donirao deo materijala za popravku. Telefon mi neprestano zvoni, a razni ljudi mi nude pomoć.

Kada sam nešto kasnije pročitala tekst, obuzele su me neopisivo jake emocije, sreća, radost i zahvalnost!

Ja, nažalost, nemam novčanih mogućnosti da onima koji mi sada pomognu taj novac vratim. Mogu samo da nastavim da radim dobre stvari, i pokrećem projekte da pomognem siromašnima da ne čekaju da im samo neko donese pomoć, već da rade i da zarade! To mi je želja što se tiče moje organizacije.

Ne zameram onima koji misle da sam zaslužila ovakav život i sudbinu. Patrijarh Pavle nam je kao narodu ostavio jedan amanet: "Budimo ljudi a ne neljudi", čak iako je to cena da živimo bolje i lagodnije. Tu se sami ljudi odvajaju svojim postupcima, delima i rečima. Lako je mrzeti, ali je mnogo teže voleti i ljubiti čoveka sa svim njegovim manama.

Zahvaljujem se od srca, za profesionalnost, dobrotu i želju da pomognete i pozdraviću vas motom moje organizacije - Živite dugo i napredujte!"

Od Svetlane smo saznali da su se javile kolege iz ostalih medija koji žele da joj pomognu objavljivanjem priloga o njoj.

(Emilija Cvijanović)