NADA MACURA UPOZORAVA: Pažnja, nagla promena vremena utiče na psihičke bolesnike!
Osećaj umora, glavobolja i uznemirenost samo su neke od tegoba koje se javljaju prilikom naglih promena vremena. Smetnje najviše osećaju srčani bolesnici i astmatičari, dok psihički labilnije osobe reaguju na ovakve vremenske prilike pojačanom uznemirenošću
Pojava zvana meteoropatija obuhvata grupu reakcija koje se javljaju kada postoji promena meteoroloških faktora kao što su: temperatura vazduha, relativna vlažnost, brzina vetra, atmosferski pritisak, kiša i gromovi, sa tipičnim efektima na vazduh koji imaju – jonizacija, električno stanje i turbulencije. Neki biometeorolozi i lekari smatraju da meteoropatija nije bolest već negativna reakcija organizma na vremenske uslove zbog ranije stečenih bolesti, ali meteoropata može biti i potpuno zdrava osoba. Od meteoropatije pate hronični bolesnici i starije osobe.
- Psihički bolesnici kao i drugi hronični bolesnici su pod uticajem spoljnih faktora, ako ne uzimaju redovno terapiju. Ako su u stanju pogoršanja, vremenske prilike utiču na njihovo zdravlje. Pogotovo im smetaju prelazni vremenski periodi i tada se povećava broj pacijenata - rekla je za Telegraf portparol Hitne pomoći dr Nada Macura.
Na vest da je košava uznemirila psihijatrijske bolesnike odlučili smo da pitamo stručnjake da nam kažu nešto više o povezanosti vremenskih prilika i psihičkih poremećaja.
KOŠAVA UZNEMIRILA PSIHIJATRIJSKE BOLESNIKE: Ljudi sve više tražili pomoć na psihijatriji!
-Među mentalnim poremećajima postoji grupa afektivnih poremećaja kao što su bipolarni afektivni poremećaj, depresija, manija, itd., gde dolazi do porasta pogoršanja u prelaznim periodima - iz zime u proleće i iz jeseni u zimu. To je ono što psihijatrija prepoznaje kao uticaj vremenskih prilika na psihičke bolesnike. Na individualnom planu svako drugačije reaguje na promene vremena - kaže dr Slobodan Jovičić, načelnik intenzivne nege u Klinici za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević".
Pitali smo dr Slobodana Jovičića kako da pomognemo psihički obolelim osobama u trenucima pogoršanja i krize.
- Porodice mnogo psihologiziraju, opterećene su grižom savesti i prebacivanjem krivice, a to je nebitno. Jedino što je bitno jeste motivacija da pacijent uzima redovnu terapiju. Drugi način je stav koji se posebno odnosi na osobe obolele od afektivnih poremećaja i koji glasi: "Ja znam da se ti mučiš, ali zapitaj se da li je to baš tako". Taj stav treba da osobu usmeri ka povratku u realnost - rekao je dr Slobodan Jovičić.
(A. M.)