NA KORAK DO ISTREBLJENJA: Ovo su ugrožene vrste životinja koje žive u Beogradu! (FOTO)

Nešto više od pola veka je prošlo otkako je urbana beogradska zona počela da se izgrađuje velikom brzinom što je rezultiralo time da mnoge životinjske vrste zauvek nestanu sa područja naše prestonice. Telegraf vam nudi spisak onih životinja koje su na korak do iščezavanja, pa je neophodno da ih zaštitimo u potpunosti

Naša prestonica progresivno se razvijala poslednjih 50 godina, a kako se širila urbana zona životinjski svet koji je naseljavao to područje, morao je brzo da se adaptira novim uslovima ili je bio osuđen na smrt. Danas, u Beogradu postoji mnogo zaštićenih vrsta životinja koje su na par koraka do izumiranja.

Preporučujemo

Kao i većina svetskih prestonica, i Beograd ima "crvenu knjigu" u koju su zabeležene sve zaštićene i ugrožene životinjske vrste.

Određene vrste slepih miševa, bubamara i zmija, jelenak, šareni tvor, vilin konjic, rečni rak, jazavac, jež, određene vrste roda, patka njorka, belonokta vetruška, velika droplja, sivi soko, beloglavi sup i mnoge druge predstavljaju ugrožene vrste koje se mogu naći u Beogradu.

- Razvoj gradskog društva traži svoj prostor i samim tim sve više izvlači iz prirode, sve više oranica, sve više kontroliše šume. Najveći problem u Beogradu je što su takve promene jako nagle pa mnoge životinje nemaju mogućnost da se brzo adaptiraju i onda nestaju - kaže Saša Marinković iz Biološkog Instituta.

Pored "crvene knjige", postoje i "crne knjige" sa popisom više hiljada vrsta koje je čovek, nažalost, zauvek uništio. Ovoj knjizi, naši sugrađani su doprineli sa dve vrste koje se više ne mogu naći na području Beograda.

- U Beogradu ranije su postojale velike močvarne površine pa ste mogli da vidite pelikane i žabe češnjače koje danas više ne postoje na ovom području - objašnjava Marinković i dodaje da postoji opasnost da bi i druge vrste životinja mogle da dožive istu sudbinu ukoliko ne povedemo više računa.

Naš sagovornik ističe da su mnoge zaštićene životinjske vrste postale sinatropne, odnosno da su se adaptirale na nemilosrdne uslove grada. Međutim, velike urbanističke probene u mnogome utiču na ekosistem grada.

- Veliki problem za ptice, na primer, će biti izmeštanje deponije u Vinči jer se upravo na tom mestu hrane mnoge vrste. Zatim, čišćenje ili uklanjanje grmlja iz parkova utiče  na ptice pevačice, a zatim i na mnoge druge vrste u ekosistemu grada - primećuje Saša.

Po njegovim rečima, jedino mesto na kojem se priroda zaista čuva je Ratno ostrvo, ali ni ono nije kao nekada.

- Apelujem na građane da prihvate divlje životinje koje su rešile da dele životni prostor sa nama. Posebno one vrste koje smo naveli kao zaštićene vrste. Na taj način se obogaćuje život u gradu, a ujedno čuvamo životinjski svet za generacije koje dolaze - zaključuje naš sagovornik.

U slučaju da naiđete na neku od zaštićenih vrsti, za adekvatnu pomoć uvek možete da se obtarite Biološkom Institutu.

(Mihajlo Pavić)