INSPIRISAN TESLOM: Oduševiće vas šta je sve Kanađanin napisao o Beogradu i Srbima!

Kanadski novinar Bert Arčer koji piše za tamošnji dnevni list "The Globe and Mail" nedavno je, inspirisan Teslom, posetio Beograd i izneo zanimljiva zapažanja koja prenosimo u celosti

Nikola Tesla bio je genije koji nije želeo da se eksponira. Međutim, stvari se menjaju u slučaju ovog pronalazača iz Srbije koji je umro 1943. Sve je počelo 2006. kada je reditelj Kristofer Nolan stavio Teslu u film "Prestiž" (The Prestige) kog je u filmu igrao Dejvid Bouvi.

Preporučujemo

Crtač Metju Inman je 2012. objasnio zašto je “Nikola Tesla najveći štreber koji je ikada živeo” u jednom od popularnih The Oatmeal stripova. Do jula 2014. kada je preduzetnik koji stoji iza Tesla kompanije, Elon Mask objavio da će donirati milion dolara za spas Tesline stare laboratorije u Nju Džerziju, nekada slabo poznati pronalazač postao je neko za koga su svi čuli, iako mnogima još nije jasno ko je on bio.

Maskov novac pomoći će da se zgrada u Vordenklifu pretvori u muzej Nikole Tesle. Međutim, Muzej Nikole Tesle već postoji i to u Beogradu.

 U njemu možete naći gotovo sve što je on napisao i posedovao i, kako mi je kustos rekao, novom muzeju neće dati ništa, čak ni kao pozajmicu. Zato, ako želite da saznate više o čoveku koji je inspirisao novu generaciju automobila, moraćete da posetite prestonicu Srbije.

Ono što sam ustanovio prilikom posete je da je Beograd pravo otkriće.

Tesla nije proveo mnogo vremena u Beogradu – prema nekim navodima, ovaj dečak iz malog grada, bio je u Beogradu samo na jedno popodne – ali prema njegovom nećaku, poslednja želja naučnika bila je da se njegov rad i arhivi vrate ovde. Tesla je najveći deo života proveo u SAD, ali je uvek bio ponosni Srbin.

Muzej je mali i zabavan, kako to mora biti u ponosnim, ali siromašnim državama i smešten je u velikoj neoklasičnoj kući iz tridesetih godina prošlog veka, originalno sagrađenoj za jednog ministra. U njoj se nalazi blizu 160.000 dokumenata, uključujući i Tesline prevode srpskih pisaca na engleski.

Video sam jedan rukom napisan prevod pesme Jovana Jovanovića Zmaja, Teslinog omiljenog srpskog pisca i zaključio da praktično ništa ne znam o ovom mestu. Kao i na prethodnom putovanju do drugih zemalja Istočnog bloka, trajni efekti Hladnog rata bili su očigledni. Kao da je decenijama preko celog područja bilo bačeno ćebe.

Zbog toga su ova mesta, bogata jedinstvenom hranom i vinima, literaturom, umetnošću i muzikom i dalje nepoznata većini ljudi sa Zapada.

Nikada, na primer, nisam čuo za pisca Ivu Andrića. Samo nekoliko ulica dalje od Teslinog muzeja, nalazi se Muzej Ive Andrića. Takođe mali, nekako skriven, ali savršen i to na način koji ne bi uspeo da postigne ni jedan kustos: praktično je netaknut još od 1975, samo su na predmete postavljene staklene kutije, između ostalog i na Nobelovu nagradu za književnost, koju je osvojio 1961.

Priča o Majskom prevratu takođe je bila nova za mene.

Na nekoliko minuta od Andrićevog muzeja nalazi se Stari dvor; ovde su 1903, sa balkona na drugom spratu, ubijeni, probodeni srpski kralj i kraljica bačeni na gomilu stajskog đubriva, u okviru vojnog prevrata. Palata je danas Gradska skupština sa velikom baštom i travnjakom na mestu gde je pao kraljevski par.

Ako Kanada pati zbog obilne geografije, Srbija ima previše istorije.

Najveći deo nje dešava se upravo ovde, pre nego što se proširi ostatkom sveta. Tako su prvi pucnji u Prvom svetskom ratu ispaljeni ovde, a 1961. rođen Pokret nesvrstanih.

Međutim, današnji Beograd je ono što smatram najfascinantnijim: restorani stare četvrti Skadadrlije; Sveti Sava, još nezavršena pravoslavna crkva; grob maršala Tita, kao da se poruka o tome da se rat nikada ne sme ponoviti takmiči sa ožiljcima od NATO bombardovanja.

Novi Beograd je mesto na kom do izražaja dolazi pun sjaj ovog grada. Palata Srbija, nekadašnje sedište jugoslovenske vlade, modernistički san od betona i hroma, vlada okolinom. Nekoliko ulica dalje nalazi se podjednako fantastičan Hotel Jugoslavija, sedmospratna lepotica u kojoj je odsedao Vinston Čerčil dok je posećivao jugoslovenskog lidera Tita. Elizabet Tejlor je takođe spavala ovde, dok je bila u poseti Ričardu Bartonu koji je igrao Tita u jednom filmu.

Za 50 dolara po noćenju ovde možete odsesti u renoviranim sobama, uz pokvarene radio aparate iz doba socijalizma i izaći na balkon koji gleda na fantastično mesto na kom se sastaju reke Sava i Dunav. Uz to možete čuti srpski pop iz devedesetih poznat kao turbo-folk kako odjekuje sa splavova ispod.

Tesla je umro pre završetka Drugog svetskog rata, ali bih želeo da je Beograd danas, sa mnogo tragova prošlosti i ožiljaka rata na njegovim fasadama, baš onakvo mesto o kakvom je on sanjao: briljantno, slomljeno, neshvaćeno, koje uspeva da bude i iza i ispred svog vremena.

(Telegraf.rs/ B92)