ŠOKANTNA ISPOVEST: Sveta Petka mi je izlečila rak testisa!

Na praznik Svete Petke velikomučenice, u crkvi "Ružica" na Kalemegdanu, okupilo se više stotina vernika kako bi ispoštovali ovaj praznik, pronašli spas i duhovni mir i dobili blagoslov sveštenih lica. Ekipa Telegrafa otišla je do Kalemegdana kako bismo i sami osetili veličinu današnjeg dana i popričali sa vernicima koji su u "rekama" hodali do crkve. Njihove priče nikoga neće ostaviti ravnodušnim

Mada je religija u većini slučajeva predmet podsmeha samoproklamovanih intelektualaca, vekovima se oglašavaju ljudi koji govore kako ih je vera spasla, kako imaju svog sveca zaštitnika i kako su "iz prve ruke" imali sreću da se sretnu sa nekim svetim bićem.

Preporučujemo

Kako je mnogo onih koji kažu da im se Sveta Petka pojavila u trenucima kada su prolazili kroz duhovne nemire, pa ih svojom blagošću izvela na pravi put, pomislili smo da je današnji dan pravo vreme da upitamo neke od građana koji su se okupili da li su imali takva iskustva, i imali smo šta i da čujemo.

Priča koja nas je najviše iznenadila je iskustvo gospodina koji je na samom prelazu jednog od mostova koji vode do crkve "Ružica" stoji i prodaje predmete iz manastira Presvete Bogorodice u Đunisu, od kojih je, kako kaže, svaki osveštan. U razgovoru je napomenuo da je on "jedan od onih nevernika koji su preko noći postali vernici", a evo kakvo se iskustvo krije iza toga:

- Imao sam karcinom, tj. tumor. Jedan testis mi je otklonjen i nakon toga mi je sam doktor rekao "Milane, sad samo sam Bog može da ti pomogne, ja sam uradio šta sam mogao". Tada sam shvatio da sve zaista jeste u rukama dragog Gospoda. Dok sam išao na hemoterapiju molio sam se našoj Svetoj Petki, a i moja slava je Sveta Petka. Posle molitvi, kada sam otišao na skenere bilo je sve u redu. I moj doktor se iznenadio - priča Milan za Telegraf.

Kada smo ga pitali da li veruje da mu je molitva pomogla, a ne lekovi, rekao je "Naravno, molitva najpre. Uostalom, sve ide iz srca, vere i iz glave."

Interesantne priče se nisu ovde završile. Razgovarali smo sa jednom gospođom, koja se poslednjih 20 godina bavi oslikavanjem lika Svete Petke i te slike prodaje. Kaže da je razlog zašto je time uopšte počela da se bavi što ju je sama Sveta Petka usmerila na taj put. Isto tako, kaže da je ona sama navodi kako da je koji put naslika.

- Bila sam bolesna od tiroidne žlezde. Oči su mi bili skroz otišle, bila sam buljava i bolna. Tu je bilo velikih zdravstvenih problema. Prolazila sam pored crkve Svete Petke, odlučila da uđem unutra, uzmem vodu i da se molim. Posle nekog vremena sanjala sam Sveta Petku obučenu u crnu haljinu. Letim ja, leti ona. Ne možete ni da zamislite kako je to jedan divan i blažen san. Rekla sam baki šta sam sanjala, tada sam imala 30 i nešto godina i 2 ćerke. Baka mi je odmah rekla da idem u crkvu i molim se Svetoj Petki, da se umivam njenom vodom. Ja sam ubrzo ozdravila, a Sveta Petka me je usmerila čime da se dalje bavim.

Razgovor sa još jednom interesantnom ženom nas je poprilično iznenadio. Mada nije govorila o izlečenju koje je stiglo od Svete Petke, ova gospođa nam je rekla da je pričešćena od svoje šeste godine (inače '53. je godište) i da je vera za nju sve.

- Ona me održava u životu, to je pravi jedan put kojim treba da ide svaki čovek. Vera je put spasa. Ja nisam ni anđeo, ni prorok, ni vidovnjak, ni ništa od toga, ali... stiže teško vreme uskoro...

Kada smo joj rekli da razumemo i da se slažemo da živimo u teškim vremenima, sasekla nas je i rekla:

- Ne. Ne razumete. Doći će jako teško vreme za ceo svet i celu planetu. I biće strašno. I ništa vam više neću reći. Ali doći će vreme uskoro... koje će sve iznenaditi. I neće uopšte ličiti na taj smak sveta o kom svi pričaju.

A kada smo je pitali na osnovu čega nam to govori, rekla je da ona sa sigurnošću to može da tvrdi. Pitali smo je da li je nekada imala "susret" sa svevišnjom silom i rekla je da jeste, i to tri puta, a kao potvrdu dobila je to što je treći put i njena ćerka videla.

-Bez vere nema spasenja i izlečenja. A što se tiče tog vremena koje dolazi... znajte - mnogo je izabranih, a malo odabranih.

Da li bi iko na ove reči i iskrene priče ostao ravnodušan? Kako je protojerej doktor Ljubivoje Stojanović rekao "Svako govori ono što oseća. Ja nemam želju da komentarišem neverovanje drugih, ali molim i njih da ne komentarišu naše verovanje već da napravimo jednu miroljubivu koegzistenciju, te i da ostvarimo jednu dobru kulturu dijaloga i, možda će, i oni jednog dana uvideti da mi nismo ljudi nestvaraoci, nenaučni već da verom živimo a ne gledanjem. Pošto nama ne smeta njihova nevera, neka i njima ne smeta naša vera."

(Emilija Cvijanović )