ZARADE I DO 2.000 DNEVNO: Zašto vozači ne dozvoljavaju da im Romi peru šoferke?

- Ne dozvoljavam im da mi peru stakla, jer kada ih operu bude još gore nego na početku. Samo ih izmusave i sve to zbog prljave vode koja se slabo menja, ako je i promene ikad - ispričao nam je jedan od vozača

Ako ste vozač i kolima se svakodnevno krećete ulicama Beograda, sigurno ste barem jednom do sada naleteli na grupu ljudi koja vam nudi uslugu pranja šoferšajbne. Dok stojite na semaforu, prići će vam mladić, najčešće romskog porekla, sa rečima:

Preporučujemo

- Ti operem šajbnu?

Vozači najčešće odbijaju ovu uslugu, iz različitih razloga, pa smo mi zato izašli na ulice prestonice i pružili im priliku da objasne zašto ne dozvoljavaju pranje na ulici.

Pored toga, porazgovarali smo i sa ljudima koji nude ove usluge, pitajući ih koliko zarađuju, mogu li da prežive od posla kojim se bave i kako sugrađani reaguju na njihove ponude.

U strogom centru, sreli smo dvojicu mladića, koji su nam rado izašli u susret i ispričali nam sve o pranju šoferšajbni na ulici, riziku koji taj posao nosi, ali i o tome kako uspevaju da se prehrane i prežive mesec.

Oni nisu želeli da se predstave, zbog policije, koja ih, kako kažu, često juri i sklanja sa ulice, ali su bili voljni da govore o svemu ostalom.

- Radim ovde od svoje dvanaeste godine, sada imam dvadeset i šest. Celog života sam na ulici i živim od ovog posla.  Njime upspevam da prehranim porodicu, tačnije ženu i trogodišnju ćerkicu - rekao nam je jedan od njih.

Na pitanje koliko mogu da zarade, momci su nam odgovorili da je to najčešće oko hiljadu dinara dnevno, ali da to ne obuhvata ceo dan, već obično rade od devet ujutru do tri popodne.

- Od ovog posla može da se preživi mesec. Nekad imamo manje nekada više para. Ali ne mogu da se žalim. Najviše sam zaradio 3. ooo dinara za jedan dan i tada sam bio presrećan- ispričao je čovek.

Iako se bave ovim, naizgled lakim poslom, postojale su situacje kada su zbog posla bili životno ugroženi.

Drugi i vidno mlađi radnik, naveo je da je par puta bio napadan od strane vozača i da je dobijao ozbiljne pretnje. Jednom je ta pretnja bila praćena vatrenim oružjem.

- Čovek je izašao iz auta sa pištoljem i krenuo na mene. Uplašio sam se najgoreg. Pobegao sam i od tada ga nisam video.

Dok smo razgovarali sa njima, nekoliko vozača je stalo sa željom da se uključi u priču. Pitali smo ih kako gledaju na ljude koji im pružaju ovakve usluge i zašto ne dozvoljavaju da im operu šoferku.

Tridesetogodišnja Marijana I. vozi auto malo više od sedam godina i kaže da je najveći razlog zbog kojeg ne dozvoljava ulično pranje upravo to što je voda koju koriste jako prljava, pa joj stakla ostanu "zamazana" i "mrljava".

- Ne dozvoljavam im da mi peru stakla, jer kada ih operu bude još gore nego na početku. Samo ih izmusave i sve to zbog prljave vode koja se slabo menja, ako je i promene ikad- ispričala je izrevoltirana žena.

Još nekoliko vozača imalo je ozbiljne zamerke, navodeći da su videli da neki od "perača" znaju da uriniraju u kantu i onda rade svoj posao.

Međutim, momci koje smo mi sreli, tvrde suprotno.

- To su gluposti. Ovako preživljavam. Pronašao sam posao kojim se bavim i mislim da je to mnogo poštenije nego da sedim na ulici i da prosim. 

Oni takođe pričaju da i stanari pomažu, tako što im dozvoljavaju da kod njh promene vodu.

Koliko ste vi puta bili u prilici da vam neko opere šoferku i kakvo ste iskustvo imali? Jesu li optužbe opravdane ili je istina ipak nešto drugo?

(D. Čavić)