MOGU LI U OVIM ULICAMA DA ŽIVE DOBRI FRAJERI? Od Male Amerike, Mrciništa, preko Kisele vode do Velikih stepenica!

Saznajte da li je Ulica mala Amerika dobila naziv po jednom sugrađaninu koji je ličio na Regana, kako je naziv dobio Pušin šor, a kako Ulica Kisele vode i zašto su stanovnici Ulice Mrcinište nakon preimenovanja u Islam Grčki tražili da im vrate stari naziv

Možda Beograd nikada nije imao Ulicu Seksualnih manijaka, čime na primer mogu da se podiče Subotičani, ali verujte nam na reč srpska prestonica ne zaostaje mnogo za ovim i ostalim gradovima, kada su u pitanju ulice sa neobičnim ili smešnim nazivima.

Preporučujemo

Da je zaista istina da je Ulica mala Amerika u Surčinu dobila naziv po jednom starijem sugrađaninu koji je ličio na bivšeg predsednika Amerike Ronalda Regana, a Pušin šor po stolarskoj radionici majstora Puše i da, ma koliko to zvučalo neverovatno, najčudnija nisu imena ulica Sedam samuraja, Skupljači perja i šor Federika Felinija saznali smo iz najvalidnijeg dokumenta koji se bavi ovom egzotičnom tematikom - "Ulice i trgovi Beograda".

Iz konciznog etimološkog spisa saznali smo i da je Ulica Kisele vode na Lionu (deo Milana Rakića od Bulevara do Batutove) dobila naziv tako što se opština Zvezdara zbratimila s makedonskom opštinom Kisele vode, ali i dosta toga o više nego neobičnoj sudbini Ulice Mrcinište (Batajnica).

Naime, sasvim očekivano, ulica je dobila naziv po tome što su se u njenoj okolini nekada bacale mrcine. Očekivano je i što su njeni žitelji uporno zahtevali da se promeni naziv... Ono, međutim, što začuđuje jeste činjenica da je veliki broj građana nakon preimenovanja ulice iz Mrcinište u Islam Grčki (po mestu u Hrvatskoj u kojem je živeo književnik Vladan Desnica) tražio da se vrati stari naziv!

Ovakvih problema nije bilo sa Ulicom Velike stepenice. No, većina Beograđana koji svakodnevno njom prolaze ne znaju odakle joj ovaj prilično neobičan naziv.

Priča je pritom veoma jednostavna. Pošto su se godinama Beograđani mučili penjući se sa pristaništa neprohodnim stazama do Kalemegdanske tvrđave, knez Mihailo Obrenović rešio je da sagradi velike stepenice.

Na ideju da prekrati građanske muke, knez je došao 1860. godine pošto je pratio sestru Perku Bajić do pristaništa. Kada je uvideo šta su građani godinama trpeli, o svom trošku je naručio kamene stepenice i novu kaldrmu do Save!

Među neobične svakako spadaju i surčinske ulice - Šeherezadina i Sremskih bećara, mada je više nego izlišno objašnjavati zašto se tako zovu.

Možda ne zvuči preterano neobično, tek malo je poznato da je čuvena Barutana na Zvezdari, dobila naziv još u tursko doba i to po istoimenom izvoru.

Po izvoru je nazvana i Ulica Bele vode na Čukarici, u Žarkovu. Ovaj izvor je postojao još u rimsko doba, a prvi put se pominje 1784. u zapisima austrijskog oficira Jozefa Paula Mitesera. Kod izvora se 1805. po "Memoarima" prote Mateje Nenadovića ulogorio sa vojskom bosanski vezir Bećir-paša koga je sultan poslao da zavede red u Srbiji i ukloni dahije.

Bećir-paša se na tom mestu sastao sa Karađorđem i odlučeno je da se pobiju dahije Aganlija, Kučuk Alija, Mula Jusuf i Mehmed-aga Fočić. Sve do kraja 18. veka ceo ovaj kraj se po izvoru zvao - Belo vrelo.

Iako se dugo verovalo da Elvirina ulica na Zvezdari u Mirijevu nosi naziv po anonimnoj devojci, istina je da je ulica nazvana po liku iz čuvene Mocartove opere "Don Đovani". Izvesnih zabuna je bilo i oko ulice Drvarske česme na Paliluli... Ne, naziv nema nikakve veze sa Drvarom, već sa česmom koju su nekada koristile drvoseče, i to na ivici velike šume koja se nalazila između Višnjice i Višnjičke banje.

Podsećanje, pak, na stara praznoverja godinama brižljivo čuva Ulica Zmajevac na Čukarici. Naime, prema legendi, u Žarkovu je živeo zmaj toliko veliki da mu je glava bila kod izvora Zmajevac, a rep kod izvora Repište (od jednog do drugog kraja Žarkova). Tako su pored Zmajevca neki delovi Žarkova poneli nazive: Repište, Repiška, Zmajevačka.

Priču o ulicama neobičnog naziva završićemo storijom o Tošinom bunaru. Za njega nema ko nije čuo, no malo njih može da se podiči time da zna o kom Toši i kakvom bunaru je zapravo reč...

A, istina je da je negde u 18. veku, kada su se Austrijanci povukli iz Beograda, u Zemun s njima prešao i izvesni Teodor Toša Apostolović, Južnosrbijanac, koji nije hteo da ostane pod Turcima.

"Kao bogat kupac stoke i jedan od najboljih trgovaca, on je u Zemunu ubrzo postao ugledna ličnost, crkveni tutor i "stub pravoslavlja"" napisao je svojevremeno Milan Jovanović Stojimirović u hronici "Siluete starog Beograda" dodajući da je taj bogati Apostolović počeo "pod starost da pati od očiju toliko da nije mogao da razlikuje srebrne od zlatnih valuta, te je išao po crkvama i molio Svetog Nikolu da mu povrati vid".

Kako dalje beleži hroničar "zanet za tu pobožnu misao", on je jedne noći usnio čudan san. Javio mu se Sveti Nikola i rekao: "Tošo, sine, izađi na Bežanijsku kosu i ponesi jedno prazno bure od dva akova, pa ga spusti tamo niz brdo. Gde ono stane, kupi tu zemlju i iskopaj u njoj jedan bunar, pa zasadi oko njega drveće i umivaj oči tom vodom da povratiš sebi vid".

Navodno je svetac Toši u snu naložio i da posle to mesto pokloni Srpskom zemunskom opštestvu (opštini), kao i svoju zadužbinu, da ga narod po tome pominje.

Ima, međutim, i hroničara koji tvrde da je Toša bio poreklom Grk i da mu je pravo ime bilo - Teodoros Apostolos, a da ga je dolaskom ovde prilagodio našem podneblju. Bilo kako bilo, Toša je učinio kako mu je rečeno, a odmah pošto je iskopao bunar napravljena je kafana pored tog mesta. I danas je poznata kao "Tošin bunar", a bila je popularna i pod imenom "Džakarta".

(K. V.)