TOPOLSKA 18: Svi je pamtite po "Srećnim ljudima", mi smo pronašli neverovatne priče (FOTO)

Kada šetate Beogradom, ili bilo kojim drugim gradom, zagledajte se i razmislite o tome šta se krije iza visokih zidova. Iako na prvi pogled možda nećete videti ništa, budite sigurni da svuda oko nas postoji makar po jedna priča, koja čeka da bude ispričana

Čudne tajne krije prestonica Srbije. Iza širokih prozora, gvozdenih kapija i drvenih vrata leže stvari koje često ne možemo ni da zamislimo.

Preporučujemo

Iako je većina nas gledala popularnu seriju "Srećni ljudi" i poznaje reči čuvene pesme "Topolska 18", o samoj adresi, njenim stanovnicima i velikoj ljudavi koja se tu dogodila, malo ko zna.

Velika kuća stajala je na poznatoj adresi i kada smo je posetili, vratila nas je nekoliko decenija unazad. Saznali smo da je sagrađena među prvima na Vračaru i da je neko vreme bila pod zaštitom države.

Da li je i danas tako, nije poznato, ali trenutno je štite ljudi koji u njoj žive, kao i sama ulica u kojoj se nalazi.

Na dobro poznatoj adresi nećete naći Snežanu Savić, niti bilo koga iz "Srećnih ljudi", a niste mogli to ni ranije, jer serija zapravo nije snimana na ovoj lokaciji.

Izuzev pesme u kojoj se pominje i spota u kojem se pojavljuje, ova kuća nije u velikom delu režisera Siniše Pavića. Međutim, serija "Ljubav, navika, panika", snimljena je upravo ovde, tako da ako imate sreće, možda možete videti Mrku Vailjević u blizini.

Ali, postoji još nešto zbog čega je ona izuzetna i posebna. U njoj se krije jedna prepela ljubavna priča, za koju zna jako malo ljudi.

Kada smo stigli u čuvenu Topolsku 18, saznali smo da vlasnica kuće boravi u Španiji, ali smo uspeli da porazgovaramo sa njenom ćerkom, Katarinom Marijanović, koja nam je ispričala ko je sagradio kuću, kako ljudi danas gledaju na ovo mesto i ko je ovde pronašao svoju veliku ljubav.

Njen pradeda, Sava Đokić, imućni bankar koji se vratio iz Francuske, napravio je kuću. Ona je u porodici od njegovog vremena i sada se sastoji iz tri zasebna stana, koji se izdaju, dok je u drugom delu vrtić. Upravo taj drugi deo, nekada je bilo prebivalište Siniše Pavića.

Siniša je iznajmljivao prostorije u podrumu, gde je prema rečima sadašnjih vlasnika upoznao svoju veliku ljubav. Dok je pisao scenario za "Srećne ljude", Katarina kaže da je pozvao njenog dedu i pitao ga za dozvolu da Topolsku 18 iskoristi za predivnu ljubavnu pesmu koja opisuje dvoje zaljubljenih ljudi i veliku kuću u kojoj su delili "sobu, krevet i čašu".

Ako poslušate pesmu, primetićete da se sve poklapa i da je Topolska u pesmi zaista mesto predivnog susreta dvoje mladih i zaljublenih ljudi, jer se upravo o tome peva.

Pitali smo Katarinu da li ljudi dolaze da se slikaju na ovoj lokaciji i kako reaguju kada čuju da živi u Topolskoj 18. Ona nam je kroz osmeh ispričala da ljudi stalno dolaze, prave fotografije i često pevaju pesmu kada prolaze pored kuće. To su obično studenti ili tursisti koje interesuje šta se nalazi na čuvenoj adresi.

Otkrila nam je da je situacija ista i kada uđe u taksi.

- Taksisti se smeju, počnu da pevaju, neki od njih čak nađu pesmu, pa je puste. Obavezno prokomentarišu, ali to je uvek nešto pozitivno. Srce mi je puno pri pomisli da moja adresa budi u ljudima pesme i lepa osećanja- navela je ona.

Tabla na kojoj je ispisano ime i broj ulice redovno nestaje, tako da su ukućani odlučili da sada ostave samo broj, bez imena, jer kako kažu, prestali su da broje koliko puta je natpis "Topolska 18" nestao. Njima to ne smeta, i razumeju zašto ljudi uzimaju tablu, ali ne mogu stalno da donose novu.

Ova ulica je jedina koja nema centralno grejanje i preskočena je u svakom projektu, kako kažu stanovnici. Iz tog razloga, do skoro su postojale podzemne cisterne za naftu, putem kojih je omogućavano zagrevanje prostorija.

Ono što je takođe jako interesantno, jeste da na početku Topolske ulice postoji kuća koja izgleda gotovo identično. Stiče se utisak da je preslikana, jer su gradnja, izgled stil identični.

Sledeći put kada šetate Beogradom, ili bilo kojim drugim gradom, zastanite i okrenite se oko sebe. Zagledajte se i razmislite o tome šta se krije iza visokih zidova. Iako na prvi pogled možda nećete videti ništa, budite sigurni da svuda oko nas postoji makar po jedna priča, koja čeka da bude ispričana.

(D. Čavić)