DOBRO ČUVANA TAJNA: Zašto Vas je sramota da odete kod psihijatra?

U našem narodu se nekako uobličilo verovanje da je osoba koja ide kod psihijatra luda. Shodno tome, čoveka je često sram da otvoreno kaže da mu se pruža takva vrsta pomoći, jer na kraju krajeva, lakše je prećutati nego živeti sa činjenicom da Vas bilo ko posmatra kao ludaka

Nega mentalnog zdravlja, identične je važnosti kao održavanje fizičkog. Stara poslovica " U zdravom telu, zdrav duh", možda najbolje opisuje psiho-fizičko stanje u kojem bi svaka zdrava osoba trebalo da se nalazi.

Preporučujemo

Najmanje ste barem jednom bili u prilici da kada odete kod komšije, komšinice, frizera, auto-mehaničara, čujete iste priče koje se vrte oko identičnih problema. Sve te ljude verovatno muče stvari koje muče i nas ostale. Novčana situacija, porodično stanje, ljubavni status, deca...ova pitanja se vrte u svačijem životu i najčešće su izvor nepresušnih tema i briga, o kojima mnogi pričaju.

Dok slušate sagovornika, nekada pak stičete utisak da je njegov život savršen. Da nema nikakvih problema, jer po njegovoj priči sve je u savršenom redu. Tada se zapitate kako je moguće da čoveku "sve ide kao po loju", da nema nikakvih prepreka, dok Vi ne možete da se sastavite.

Međutim, ništa nije kao što izgleda. Iza osmeha, zna da se krije more emocija, kao što se i iza istine često krije laž. Ali čemu potreba za skrivanjem?

Mentalni poremećaji, danas su, na žalost veoma česti. Gotovo svaki treći sugrađanin je suočen sa nekim oblikom psihičkog problema, bilo da je u pitanju depresija, anksioznost, razne fobije, iracionalni strahovi...Nedavno istraživanje "Telegrafa", pokazalo je da gotovo svaki peti stanovnik Srbije pije lekove za smirenje, odnosno neku vrstu sedativa.

Sama činjenica da postoji veliki broj osoba koji konzumira te lekove ukazuje da svi oni imaju određenih psihičkih problema. Ali da li znate šta je to što ih zapravo muči? Sećate li se kada Vam je neko poslednji put rekao- imam probema, idem na psihoterapiju? Ukoliko imate prilike da čujete ovakvu izjavu, onda ona sigurno nije česta i dolazi od jako bliske osobe, koju dobro poznajete.

Ako je osobi potrebna pomoć, sasvim je normalno da je potraži. Kao i na planu fizičkog zdravlja, kada ide kod lekara ukoliko mu nešto fali, tako i na planu mentalnog zdavlja. Ako postoji nešto zbog čega osoba ne može da funkcioniše kako bi trebalo, onda je potpuno normalno obratiti se stručnom licu koje je zaduženo da mu pomogne- u ovom sličaju psihologu, psihoterapeutu, psihijatru...

Međutim, kod nas to očigledno nije slučaj. Ono što se jako često dešava jeste da ljudi ćute o svojim problemima psihičke prirode, zbog predrasuda koje će ih dočekati ukoliko javno kažu da odlaze na bilo kakvu vrstu terapije i razgovora. U našem narodu se nekako uobličilo verovanje da je osoba koja ide kod psihijatra luda. 

Shodno tome, čoveka je često sramota da otvoreno kaže da mu se pruža takva vrsta pomoći, jer na kraju krajeva, lakše je prećutati nego živeti sa činjenicom da Vas bilo ko posmatra kao nenormalno biće. Ako se vratimo sto godina u nazad, priča o mentalnom zdravlju bila je potpuni tabu. Danas se situacija poboljšala, ali nije ni približno dobra onoliko koliko bi trebalo da bude.

Na Zapadu, gotovo da svaka porodica ima svog terapeuta, koji svakodnevno dolazi, drži seanse, razgovare i terapije. Za razliku od njih, kod nas se o tome i dalje ćuti. Pitali smo Marka Brakovića, psihoterapeuta uz savetovališta "Entera", zašto je ljude sramota da idu kod psihijatra.

- Odlaskom kod psihoterapeuta, ljudi sami sebi priznaju da imaju problem, a to je dosta teško. Shodno tome, izbegavanjem odlaska izbegavaju i priznanje. Sa druge strane, kod nas nije učestala ni kultura odlaska kod bilo kog lekara, a kamoli kod psihijatra ili psihoterapeuta- objašnjava Marko.

Antropolog Bojan Jovanović, takođe je imao šta da kaže na ovu temu.

- Psihička bolest ili smetnja je nešto što bi po ljudima trebalo ostati skriveno. Kada ste fizički bolesni, to kod drugih ljudi obično izazove efekat sažaljenja ili saosećanja, dok se na psihički pad gleda potpuno drugačije. To je jednostavno stereotip koji se razvio u našoj kulturi.

Međutim, on dodaje da se sada situacija dosta popravila i da se sam stereotip polako razbija, od kada se sve više pojavljuju privatna savetovališta i lekari koji privatno rade na mentalnom zdravlju.

Kada će postati normalno da se ljudi koji idu na lečenje nekih blažih psihičkih poremećaja ne gledaju kao ludaci? U svetu ova pojava ne izaziva nikakve negativne reakcije, a koliko je nama ostalo da prihvatimo stvarnost i rešimo se predrasuda, ostaje da vidimo.

(D. Čavić)