NAJSTARIJA KAFANA U BEOGRADU: Šta se krije iza Znaka pitanja? (FOTO)

Kafana "Znak pitanja" nastala je davne 1823. i do danas radi na gotovo identičan način. Svakodnevno je posećuje veliki broj poznatih ličnosti, a samo neki od redovnih gostiju bili su Matija Bećković, Aleksandar Tijanić, Toma Fila... Knez Miloš je zabranio pušenje ispred kafane, zbog blizine crkve

Kafana "Znak pitanja", koja se nalazi u starom delu Beograda, tačno preko puta Saborne crkve, važi za najstariju u prestonici. Malena trošna građevina, koja odiše tradicionalnim duhom, ponosno stoji u Ulici kralja Petra i svojom originalnošću mami sugrađane.

Preporučujemo

Godine 1823. jedan od glavnih odrganizatora Prvog srpskog ustanka, Naum Ičko, podigao je kuću u kojoj se nalazi kafana "?", koja je tada bila svojina kneza Miloša. Od tog davnog vremena do danas, raspored prostorija i izgled ostali su gotovo isti.

Ovaj objekat jedan je od samo nekoliko primeraka koji je arhitektonski ostao gotovo neizmenjen - u svom obliku tipične gradske kuće s početka prošlog veka.

Knez Miloš je lično zabranio da se puši ispred kafane jer se ona nalazila u neposrednoj blizini crkve, pa duvan nije dolikovao mestu koje je bilo središte kulture i porodičnih okupljanja.

Sadašnji naziv dobila je nakon niza promenjenih imena i vlasnika. Nakon imena "Kod Saborne crkve", kad je crkvena vlast smatrala da je naziv uvredljiv za instituciju crkve, tadašnji vlasnik je kao svojevrstan protest postavio samo znak pitanja "?", što se ustalilo i ostalo do sada. Godine 1946. ova kafana je proglašena za spomenik kulture.

Ekipa Telegrafa posetila je ovaj ugostiteljski objekat, gde nas je dočekao Boško Kuzmanović, direktor za ugostiteljske i tehničke poslove. On nam je ispričao ko sve posećuje "Znak pitanja", po čemu se ovaj objekat razlikuje od ostalih i u čemu je tajna dugogodišnjeg uspeha.

- Mi se trudimo da negujemo duh starog Beograda. Mnogi mešaju ovu kafanu s etno restoranom, ali ona to nije. "Znak pitanja" je isključivo gradska kafana koja traje 200 godina. U skladu s tim, pokušavamo da održimo tradiciju, kroz hranu i piće koja su se nekada pripremala i servirala u gradu Beogradu. - objašnjava Kuzmanović.

On dodaje da ljudi često zahtevaju jela kao što su ćevapi, đuveč, teletina, ajvar, razne vrste sireva... Međutim, pored običnog jelovnika postoji i poseban, posni meni, koji se primenjuje čeitiri puta gosdišnje u duhu Pravoslavne crkve. Tokom uskršnjeg, božićnog, velikogospoinskog i petrovskog posta, kuhinja sprema isključivo posebnu, posnu hranu.

Za goste koji ne poste sprema se posebna narudžbina, a osoblje se prilagođava njihovim zahtevima, jer čak osamdeset procenata njihove klijentele dolazi iz inostrastva.

- Ljudi koji dolaze s Balkana, Makedonci, Hrvati, Slovenci i mnogi drugi, uspevaju da prepoznaju duh i emociju koju naš objekat nosi. Rusi često ne žele da napuste kafanu, dok Knezi samo naprave par fotografija i nemaju običaj da popiju kafu - kaže Boško.

 Kad stranci dođu u našu prestonicu, najčešće traže da im se preporuči neko dobro nacionalno piće ili jelo, a najviše uživaju u rakiji i ćevapima, kažu u "Znaku pitanja". Na taj način mogu da osete duh naše kuhinje. Ova kafana je jedina u gradu koja nudi kafu po starom običaju - s ratlukom, uz fildžan.

U veliku prostoriju, koja je ispunjena drvenim stolovima i malim, ali jako udobnim tronošcima, stalno ulaze ljudi, pa je tako u trenutku dok smo razgovarali s direktorom, u prostoriju ušao jedan od sveštenika iz Saborne crkve. Ljubazno pozdravljen i dočekan od strane osoblja, seo je u veliku baštu, uživajući u sunčanom danu.

- Da bi neko radio kod nas, mora da ima profesionalnu spremu i da zna engleski jezik, zbog ljudi koji dolaze. Svi konobari i kuvari su stručno obučeni i jako vodimo računa o njihovom nahođenju prema mušterijama - objašnjava naš sagovornik.

Primetili smo da u objektu takođe ne postoji ništa električno. Stolove čiste ručno i sve što se tiče higijene, posluženja i samog načina poslovanja, sve se obavlja manuelno. Kuzmanović kaže da je to zbog toga što bi se sama ideja o tradicionalnosti i predstavljanju Beograda u vremenu prošlosti narušila. 

- Kompjuteri, internet, nove tehnologije, sve to dovodi do toga da se ljudi otuđuju i manje skupljaju. Usmena komunikacija se odvija virtuelno,  mi težimo da približimo osobe, a ne da ih udaljimo. Naša prestonica, kao jedna velika metropola, počela je da poprima oblike modernizacije. To je i normalno, shodno vremenu u kojem živimo. Ali moraju postojati određena mesta i spomenici posvećeni našoj istrijskoj kulturi i tradiciji.

Poznatih ljudi koji posvećuju "Znak pitanja" ima mnogo. Posetioci su visoki državni funkcioneri, političari, glumci, umetnici, sveštenstvo. Kafanu su posećivali Matija Bećković, Aleksandar Tijanić, Toma Fila... Gost je bio i patrijarh Pavle lično, koji je znao da popije čašu obične vode uz pasulj i salatu.

- Jedan sveštenik je rekao: Ljudi dođu u Sabornu crkvu i oni koji ne nađu utehu kod nas, pređu kod vas - uz osmeh priča Boško.

On naglašava da niko nema poseban sto i čašu iz koje pije, kako je pisano po nekim medijima, već da su svi gosti ravnopravni i da se dešava da ukoliko se ne najave, na "njhovom mestu" sedi neko drugi. Tad jednostavno budu upućeni na drugi sto i do sada nije bilo problema.

Tuča i fizičkih sukoba u objetku nikad nije bilo i važi za jedan od najuglednijih u prestonici. Beograđani, ali i turisti svakodnevno mogu uživati u prelepom pogledu, dobroj hrani i starogradskoj muzici. Po priči osoblja iz kafane, Slovenci su najviše oduševljeni uslugom i kvalitetom.

Beograd se menja iz dana u dan. Vreme prolazi, ali prave vrednosti ostaju. Duh starog Beograda vredi očuvati, kroz razne objekte i na različite načine. Ovo je samo jedan od njih.

(D. Čavić)