RODITELJI, PAZITE DECU: Društvene mreže su pune pedofila! (FOTO)

- Na internetu je pedofilija sve ono što je i u realnom životu, samo što brže mogu da vide žrtvu, slike, godište, komentare... - za Telegraf kaže psihoterapeut Marko Braković

Ekipa Telegrafa posetila je savetovalište "Entera", koje se nalazi u samom centru Beograda, i tom prilikom razgovarali smo s psihoterapeutom Markom Brakovićem, koji je za naš portal pričao o fenomenu pedofilije, uticaju društvenih mreža na njeno širenje i načinu na koji se pedofili izdvajaju iz društva.

Šta je zapravo pedofilija, a šta nije? Postoji li razlika između ljudi kojima se dopadaju mlade devojke zbog svog izgleda, i onih kojima se dopadaju zbog godina? Ako se čoveku od 25, 30 godina dopadne devojka od sedamnaest ili šesnaest, da li se on svrstava u grupu pedofila?

Preporučujemo

- Ukoliko devojčica od 16 godina izgleda seksualno atraktivno, muškarca može privući njena atraktivnost, a ne godine. Razvijeni seksualni atributi i način oblačenja često mogu "zavarati" i stvoriti utisak da je osoba starija nego što jeste. Ali čovek kome se to dopadne, ne mora biti pedofil, jer ga ne privlači nužno to što je devojka mlada. Međutim, ukoliko osoba ima seksualnih sklonosti ka detetu koje nema seksualne atribute, takvu osobu smatramo pedofilom.

Da li se pedofilija razlikuje u zakonskom i psihološkom smislu?

- Po zakonu, pedofilija je svako opštenje sa maloletnikom. Postoje mlađi maloletnici - do 17. godine, i stariji maloletnici - do 18. godine, sa kojima se može stupiti u odnos uz pristanak, koji daju, a od osamnaeste godine zakon ne poznaje pedofiliju. U psihološkom smislu, ukoliko se nekoj osobi učini atraktivna maloletna osoba koja ima izražene seksualne atribute (grudi na primer), onda to u psihološkom smislu ne mora biti nužno pedofilija.

Društvene mreže sve češće postaju izvor pedofilije. Šta je pedofilija na društvenim mrežama?

- Ukoliko se eksplatišu sadržaji koji nisu primereni, ako se stavljaju slike deteta ispod 16 godina koje je golo, ako se odrasla osoba obraća maloletnoj na način na koji ne bi trebalo, zavođenje i podvođenje maloletnika, provokativne poruke, sve to može da ukazuje na pedofiliju.

Na Fejsuku postoji mnogo grupa gde se mogu pronaći slike maloletnih devojčica. Da li time što takve grupe privlače pedofile, društvene mreže na neki način snose krivicu?

- Takve grupe definitivno mogu privući pedofile, ali one na žalost nisu zabranjene, a ima ih mnogo. Tu ne moraju biti samo osobe takvih sklonosti, postoji mnogo normalnih muškaraca koji uživaju gledajući mlade devojke. Ne bih rekao da snose krivicu, ali svakako mogu dovesti do određenih posledica.

Zar se ljudi takvih sklonosti ne osećaju sigurnije kada se kriju iza ekrana? Pruža li im internet nekakvu vrstu sigurnosti, pa čak i zaštite, olakšanja? Da li se zbog interneta možda povećava broj pedofila?

- Mislim da preko interneta mogu bolje da se organizuju i dogovore, sa te strane da, olakšava. 95% pedofila nikada ništa ne uradi, dok samo 5% pokuša nešto da uradi, ulazi u priču, zavodi, i sprovodi svoje namere u delo. Za zloupotrebu, internet svakako omogućava pedofilu da se sakrije što pruža neku vrstu sigurnosti. Brže mogu da vide žrtvu, slike, godište, komentare. Čovek može da napravi lažni profil i slično. Ali time ne povećava broj pedofila. Oni su tu gde su bili oduvek.

Da li bi i u kojoj meri roditelji trebalo da prate ativnosti svoje dece na društvenim mrežama?

- Naravno da bi trebalo. Roditelji prvo moraju poznavati tehnologiju, moraju znati šta je Fejsbuk, Skajp, Viber. Moraju pratiti šta dete radi i ako vide sumnjive grupe i sajtove, moraju reagovati. Detetu ne možete zabraniti internet, jer je to danas skoro nemoguće, ali roditelji svakako moraju učestvovati u takvim aktivnostima, jer je to danas deo dečjeg života. Moraju učestvati u njihom odrastanju i na taj način.

Koliko su ljudi slobodniji da danas razgovaraju o pedofiliji?

Mnogo više se danas o tome priča nego ranije. Sada je lakše dostupno da se vidi nešto o pedofiliji. Postoji mnogo emisija, priloga i vesti o tome. Društvene mreže takođe u tu ruku nude razna obaveštenja i širenje informacija. Sa jedne strane je to odlična stvar. Kada neku pojavu učiniš transparentnom, prihvatljivija ti je i ljudi počinju da je razumeju. Samim tim prestaje da bude tabu. Kako se društvo modernizuje, tako se ljudi manje plaše i otvorenije pričaju o različitim pojavama.

Postoji li podela pedofila?

- Jako bitna podela je između onih koji samo gledaju i nikada ne urade ništa, jer imaju neku svest o tome da je to loše i kažnjivo, mogu da iskontrolišu svoje porive i impulse, dok postoji i druga grupa koja to ne može. Da bi se neko smatrao pedofilom, on mora posedovati jak seksualni impuls ka maloletnim osobama, koji ne moze da kontrolise. Čovek koji ne može da kontroliše svoj impuls, mnogo je opasniji po maloletna lica, a samim tim i za drustvo.

Kako i da li se pedofil izdvaja iz društva?

- Nema pravila. Pedofil je čovek koji može imati porodicu i može birati zanimanja gde može doći do svojih žrtava. Mogu biti zaposleni kao profesori, učitelji, popovi, vaspitači... Oni su jako prilagođeni i retko se može videti pedofil ekscentrik. Pre će to biti neko ko je socijalno prilagođen u smislu fizičkog izgleda. To su naizgled obični ljudi, pristojni i normalni. Zato su toliko opasni. Bez obzira na to, oni mogu biti u bilo kom društvenom statusu, miljeu i može ih biti u svim društvenim grupama, nezavisno od obrazovanja, kulture...

Da li je lakše otkriti pedofiliju u urbanoj ili seoskoj sredini?

- Pedofilija, naročito u okviru porodice, kroz incest, skoro uvek je sakrivena pojava. Sakrivena je i u urbanim i ruralnim sredinama, podjednako. Ipak, u urbanim sredinama, žrtva ima više socijalnih kontakata, prilika i institucija kojima može da se obrati, ako za to skupi hrabrost. U selima postoji kult ćutanja i guranja pod tepih, što svakako otežava otkrivanje ove pojave u tim sredinama. Generalno, ta pojava postoji svuda i ukoliko je dete stid ili nema hrabrosti da otkrije zlostavljača, onda su šanse za njegovo otkrivanje svedene na minimum.

(D. Čavić)