DIREKTOR BEOGRADVODA: Evo kako je moguće zaštiti se od poplava! Beogradu za to potrebno 5 milijardi

Sava i Dunav su predvidljivije reke. Zapadna Evropa, odakle nam i stiže Dunav, digla je odavno sve svoje brane na nivo hiljadugodišnje vode. Nije nam potrebna reakcija koja će da traje sedam dana, nego pet godina. Investiranje u preventivu se desetostruko vraća - kaže za Telegraf direktor "Beogradvoda" Miloš Milovanović

Direktor JVP "Beogradvode" Miloš Milovanović demantovao je pisanje pojedinih medija da je među prvima evakuisan iz Obrenovca zbog poplava. U razgovoru za Telegraf on je otkrio i koliko je novca potrebno da bi glavni grad bio siguran da neće završiti pod vodom i naveo da je netačna tvrdnja da vlasnici splavova i sojenica iz priobalja prljaju reku, već da su oni ti koji je čiste, dok najveći dao smeća zatrpava Beograd iz deponija širom Srbije.

Preporučujemo

Milovanović otkriva šta se desilo sporne noći u Obrenovcu i kako ga je voda zarobila samo zbog njegove loše procene, da bi se dva sata nakon evakuacije vratio se na svoju dužnost.

- Iako smo u tom trenutku u Beogradu imali više od 20 kriznih situacija na teritoriji svih 17 opština, ja sam u četvrtak i petak ipak najviše pažnje posvetio Obrenovcu. U četvrtak sam bio na relaciji Beograd-Makiš, gde se nalazi naš pogon. Sam trenutak poplavnog talasa me zadesio u petak ujutru u Obrenovcu. U jednom trenutku i ja sam ostao blokiran u jednoj zoni Obrenovca, na Zabrežju. U 14 sati tog dana je isključena struja. Takođe, signali su bili loši i tako sam ja te večeri postao nefunkcionalan. Tu noć sam proveo u zgradi, čije je prizemlje bilo poplavljeno, sa još oko 30 ljudi - kaže Milovanović.

Evakuacija ljudi je trajala cele noći, a prvo su evakuisane žene i deca. Kako dodaje, u subotu ujutru je uspeo da pošalje poruku svojim saradnicima s adresom na kojoj se nalazi, jer "nema taj luksuz da bude žrtva poplava suviše dugo".

- Sektor za vanredne situacije poslao je po mene helikopter i izvukao me oko podne u subotu. Otišao sam pravo da referišem komandantu republičkog Štaba o situaciji, kao čovek koji je bio na terenu cele noći. U trenutku evakuacije oko mene nije bilo nijedne žene i nijednog deteta. Izvučen sam na korpu, tako da i nije moglo da stane više ljudi. U istom trenutku su vojni helikopteri izvlačili sve ljude u ostalim zonama Obrenovca - priča Milovanović.

Iako ovakve padavine nisu do sada zabeležene, naš sagovornik ističe da je moguće preduprediti veliko izlivanje reka pravovremenom reakcijom i velikim ulaganjem u sisteme.

- Nije nam potrebna reakcija koja će da traje sedam dana, nego pet godina. Investiranje u preventivu se desetostruko vraća. Sve količine vode moraju da se zaustavljaju na mnogo drugih mesta. Recimo, moglo bi da se uzme nekoliko kvadratnih kilometara zemljišta i tu pusti voda, a ljudima nadoknadi šteta ukoliko zemljište bude poplavljeno. Takva su iskustva u svetu s bujičnim vodama i ne postoji drugi način. Šteta bi bila manja, odnosno bila bi nadoknada za poljoprivredne kulture na tom zemljištu - objašnjava Milovanović.

Kako dodaje, tok Topčiderske reke regulisan je s tri akumulacije. Da to nije slučaj, ova reka bi se izlila, a scenario bi bio katastrofalan. Sava i Dunav su predvidljivije reke. Zapadna Evropa, odakle nam i stiže Dunav, digla je odavno sve svoje brane na nivo hiljadugodišnje vode.

- Razlika između stogodišnje i hiljadugodišnje vode je možda 30 centimetara nasipa. Neki delovi grada, kao što je Zemun, ne trpe veće nasipe. Na tim lokacijama bi dobro došle mobilne zaštite koje bi se montirale u slučaju nadolaska poplava, kao što smo radili s džakovima. Naša procena je da bi za unapređenje zaštite od poplava centralnog jezgra Beograda bilo potrebno oko dve milijarde dinara. Za ostatak grada potrebno je još tri milijarde - kaže Milovanović.

Zbog najave kišnog juna u Evropi, džakovi u priobalju će ostati još neko vreme na svojim mestima. Nakon što se oni sklone, a voda povuče, sledi čišćenje priobalja.

- Nas je priroda prijatno iznenadila, pa uopšte nismo ušli u vanrednu odbranu od poplava u Beogradu. Kad se Sava i Dunav povuku u svoja korita ostaće ogromne količine mulja na šetalištima, ali i ogromne količine smeća. Svi su skloni da optužuju Beograđane i vlasnike splavova, sojenica i vikendica u priobalju da su oni proizvođači smeća. To nije baš prava istina. Najveća količina smeća do Beograda stiže s divljih deponija iz ostatka Srbije. Sledi nam ono što, inače, svake godine radimo, a to je sad sređivanje priobalja, a u tom sređivanju najviše će i pomoći baš vlasnici splavova i sojenica - objašnjava Milovanović.

Kako na kraju dodaje, kada se spere mulj sa šetališta, a priobalje sredi, Beograđani će ponovo moći da se vrate na reke.

(M. S.)