Telegraf vam otkriva kako Srbija restaurira stare knjige (FOTO)

Mnoge biblioteke imaju bar jednu veoma posebnu knjigu koju nemilosrdno nagriza zub vremena. Telegraf vam predstavlja ekipu ljudi koja se bavi "podmlađivanjem" i očuvanjem starih knjiških izdanja

Stare knjige, bilo pisane ili štampane, smatraju se najvećom zaostavštinom nekih prošlih vremena. Nije nepoznanica da njihova vrednost prevazilazi materijalnu. Međutim, od zuba vremena nisu oslobođena ni najvrednija knjiška dela.

Preporučujemo

Veoma stručna ekipa restauratora Narodne biblioteke se bavi "lečenjem" knjiga koje se nalaze u lošem stanje. Telegraf vam otkriva kako izgleda jedan proces restauracije vrednih pisanih komada.

Naš domaćin je bio Željko Mladićević, načelnik odeljenja za zaštitu, konzervaciju i restauraciju koji nas je sproveo kroz sva odeljenja laboratorije Narodne biblioteke Srbije i otkrio nam veoma male detalje vrednog zanata restauracije starih knjiga.

Laboratorija koja broji dvanaest stalno zaposlenih i volonterskih članova, osnovana je 1973. godine i do današnjeg dana je opravdala status najsavremenije laboratorije za restauraciju bibliotečke građe.

Takođe, ova laboratorija je centralno mesto na kojem se restauriraju sva stara dokumenta, papiri i knjige sa teritorije cele Srbije, a često i iz regiona.

- Naša linija zaštite uvek počinje obavezno sterilizacijom azotom koji se izduvava u vakum kese u koje prethodno položimo materijal koji ćemo obrađivati, odnosno procesom dezinfekcije i dezinsekcije sadržaja. Mi se bavimo knjigama, ali i drugim materijalima, kao što su stara dokumenta, plakate, posteri, pergamenti, fotografije, mape i tako dalje - kaže Željko.

Nakon sterilizacije, koja je obavezan postupak, materijal se mehanički čisti i zatim pere vodenim rastvorom. Nakon pranja, papirni materijal se suši, vezuje i koriči. Kada je reč o pranju knjiga, taj proces prolaze samo štampane knjige jer se boja štampe ne može skinuti, s duge strane, pisane knjige prolaze drugačiju vrstu čišćenja različitim rastvaračima.

- Svaki proces mora da se radi veoma pažljivo i sa mnogo strpljenja - naglašava naš sagovornik i dodaje da edukacija za ovu vrstu zanata traje nekoliko godina, a da je sam proces restauracije veoma skup.

Ekipa restauratora se uvek trudi da spasi stare korice knjiga, ma koliko one bile oštećene. Međutim, kada nije moguće popraviti stare korice, onda ih zamenjuju autentičnom replikama koje se ručno prave.

Željko naglašava da se posao restauratora tu ne završava, već da je u opisu njihovog posla da daju preporuke bibliotekarima u vezi sa daljim čuvanjem restauriranih knjiga.

Upravo ova laboratorija je dokaz da je bibliotečko nasleđe naše nacije u dobrim rukama i da se čuva na najsavremeniji i najcelishodniji način.

(Mihajlo Pavić)