Na Titovom odru posle tri i po decenije više stotina građana (FOTO)

U Kući cveća okupilo se nekoliko stotina građana iz svih krajeva nekadašnje Jugoslavije kako bi odali počast nekadašnjem predsedniku SFRJ, Josipu Brozu Titu

Više stotina građana iz svih krajeva bivše Jugoslavije odalo je i danas, tri i po decenije od njegove smrti, počast nekadašnjem predsedniku SFRJ Josipu Brozu Titu, posetom Kući cveća, gde je sahranjen, kao i njegovoj udovici Jovanki, koja je preminula prošle godine.

Preporučujemo

Zlatica Broz došla je u Kuću cveća da oda počast dedi, ali i čoveku, koji je obeležio 20 vek, ne samo po njenom mišljenju, već i prema oceni stručnjaka, istoričara i državnika, koji su bili njegovi prijatelji.

- Tito je ličnost koja zaslužuje ovakvu pažnju, ne samo ovde nego i u celom svetu. Odnos prema njemu u mnogim zemljama se ni danas nije promenio. Dedu pamtim po ljubavi, toplini, neposrednosti, ali i kao osobu koja je sve u svojoj porodici svojim primerom učio radu i odnosu sa drugima - kaže ona.

Cveće na Titov grob položili su i mnogi drugi građani, koji su istakli da se u njegovo vreme bolje živelo i socijalno i ekonomski.

- U to vreme se deca nisu toliko drogirala, nije bilo ovoliko kriminala, radilo se, gradila se država, organizovane su radne akcije. Sama činjenica da je na njegovu sahranu došlo oko 200 visokih državnika, što se nikad nije ponovilo, pokazuje kakav je čovek bio i pored toga što danas hoće da ga prikažu onako kako ne treba - kaže Beograđanin izneo je Vladimir Savić.

Penzioner iz makedonskog grada Kočani Ðorđe Nikolov je kazao da samo "lud" čovek može da zaboravi "njegovo" vreme.

- Imali smo slobodu, hleba je bilo za svakoga, a najviše za radnika. Sada radnici dobijaju po 100-150 evra. Titov grob obilazim 13 godina, a to vreme bilo je neponovljivo. Tito bio "jedan jedini" - naveo je Nikolov.

Josip Broz Tito upravljao je Jugoslavijom 35 godina. Rođen je 7. maja 1892. godine, ali se njegov rođendan obeležavao 25. maja.

Kao austrougarski kaplar učestvovao je u Prvom svetskom ratu - između ostalog i u borbama protiv srpske vojske. Ranjen je i zarobljen u Rusiji 1915, posle čega je pobegao iz zarobljeništva i učestvovao u Oktobarskoj revoluciji.

U Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca se vratio krajem oktobra 1920, kada je postao član Komunističke partije, a 1937. njen generalni sekretar, posle smenjivanja i streljanja Milana Gorkića. Radio je 1936. i 1937. u Kominterni u Moskvi u vreme kad je likvidiran znatan broj jugoslovenskih komunističkih prvaka.

Iz Drugog svetskog rata je izašao kao legendarni vođa. Paralelno sa borbom protiv okupatora, jedinice pod njegovom komandom sprovele su komunističku revoluciju - tokom i nakon rata.

Odbio je Staljinov pritisak 1948, nakon čega je decenijama dobijao značajnu finansijsku i vojnu pomoć (vojnu većinom do polovine pedesetih) od SAD. Bio je jedan je od osnivača Pokreta nesvrstanih, što je u tadašnjim međunarodnim okolnostima imalo veliki značaj.

U unutrašnjoj politici ostavio je ustrojstvo koje je, kako smatraju mnogi istoričari, na kraju razorilo Jugoslaviju - Ustav iz 1974. godine.

Preminuo je u nedelju, 4. maja, u Kliničkom centru u Ljubljani, a kako je ispričao njegov dugogodišnji lekar, Predrag Lalević, na samrti je pevao na ruskom i sanjao Kineze.

(Telegraf.rs / Tanjug)