BEOGRADSKI SINDIKAT OTKRIVA: Evo ko je svedok saradnik i ko je disident! (FOTO) (VIDEO)

Ognjen Janković, jedan od članova Beogradskog sindikata, za Telegraf govori o tome ko je svedok iz čuvene pesme " Svedok, saradnik" i ko je disident

Poularni bend Beogradski sindikad, na sceni je od 1999. godine i u svojim pesmama govori o problemima društva, koji su vrlo prisutni u Srbiji. Jedan od članova, Ognjen Janković, otkriva za Telegraf ko je zapravo svedok iz pesme "Svedok, saradnik" i ko je disident iz pesme "Balada disidenta".

Preporučujemo

- Svedok saradnik je neko ko zapravo ne postoji kao jedna osoba. On svojom pojavom obuhvata mnogo ljudi, čije su karakterne osobine sjedinjene u tu jednu imaginarnu ličnost. Sedoka svako može prepoznati, on je svuda oko nas - govori Janković.

- Sreća je da ta osoba koja nosi toliko negativnih i loših osobina ne postoji u stvarnosti - nastavlja Ognjen- Ako pratite tok pesme, shvatate da ona objedinjuje period od sedamdesetih godina do danas. Mladim ljudima je potrebno objašnjenje da pesma nije veličanje, nego kritika.

- Dešava se da na ulicama Beograda iz skupih automobila trešti " Svedok ". Pitanje je samo kako ti ljudi shvtaju pesmu. Ona definitivmno nije pisana kao pohvala, već kao sinonim za bolest našeg društva. Hvala Bogu da taj čovek kao jedinka ne postoji.

Na pitanje ko i šta je disident i kakva je bila idejna koncepcija pesme " Balada desidenta", član Beogradskog sindikata rado je dao odgovor.

- Disident je čovek koji je odbačen od strane društva i sistema. Njegov žal za Beogradom predstavlja metaforu, jer je sam Beograd metafora u pesmi. Može se tumačiti na mnogo različitih načina, neki od njih su da čovek žali za svim šansama koje je propustio u životu, a može se posmatrati i bukvalno kao Beograd koji je vremenom izgubio svoj sjaj - govori Janković.

Za kraj, Onjen je rekao da mu je srce puno kada ga prijatelji iz bilo kog drugog grada pozovu i kažu mu da sa oduševljenjem slušaju pesme Sindikata.

- Kada dobijem takav poziv, srce mi je stvarno puno. To je dokaz da je emocija pobedila, a to je upravo ono što smo momci i ja želeli da postignemo.

(D. Čavić)