Dirljiva ljubav psa i čoveka: Upoznajte Rokija i Saima koji zajedno čiste ulice Beograda! (FOTO)
Roki je ženka, vredan je koliko i njegov gazda, skuplja flaše, čaše, kese i razne otpatke. Kako je počelo ovo neverovatno prijateljstvo, zašto je Roki "dobila" to ime, koliko su zajedno i kakav je osećaj raditi sa psom, govori Saim Sinanija za Telegraf
Neobično prijateljstvo Saima Sinanije (57) i njegovog psa Rokija svakog dana privlači pažnju i skreće poglede prolaznika.
Saim radi u "Gradskoj čistoći", a njegov verni drug prati ga u stopu. Obojica su u narandžastim uniformama i od ranog jutra čiste ulice.
Roki, ženka, je vredan koliko i njegov gazda, skuplja flaše, čaše, kese i razne otpatke. Kako je počelo ovo neverovatno prijateljstvo, zašto je Roki "dobila" to ime, koliko su zajedno i kakav je osećaj raditi s psom, govori Saim za Telegraf.
Kako i kada je počelo prijateljstvo između vas i Rokija?
- Tad sam radio u Mekenzijevoj ulici i Roki je bio tamo. Video sam ga kako sedi i prišao sam mu. To je bila ljubav na prvi pogled. Dolazio sam svakog dana i davao mu hranu. Počeo je da ide za mnom i da me prati do kuće. Jednog dana sam došao bez uniforme, pitajući se da li će me prepoznati. Ne znam zašto sam sumnjao, odmah me je pozdravio glasnim lavežom. Prihvatili smo se, zavoleli, udomio sam ga i sklonio s ulice i tako je sve počelo. Sa mnom je već pune četiri godine.
Naučili ste ga da vam pomaže u poslu. Na koji način ste to uspeli i šta on tačno radi?
- Taj pas je neverovatno pametan. Kad sam počeo da radim, bacao sam mu flaše i on ih je donosio. Vremenom je sam shvatio šta bi trebalo da radi i počeo je da mi pomaže. To bio proces našeg međusobnog prihatanja. Roki oseća mene, kao i ja njega. On, odnosno ona, donosi smeće, prvenstveno flaše, čaše i druge plastične ambalaže. Kad vidi nešto, laje i tako mi pokaže šta da skupim.
Da li vam je ovo prvi pas?
- Imao sam jednog psa pre Rokija. On je imao isto ime. Ali nije mi pomagao u radu, samo me je pratio. Verujte mi, za ovih 14 godina koliko radim, poslednje četiri s Rokijem su neprocenljive.
Vi ste ga bukvalno spasli tako što ste ga odveli s ulice. Šta je presudilo u toj odluci?
- Jednostavno sam znao da je suđeno da budemo prijatelji. Onaj ko ne voli životinje, ne voli ni sebe. Želja da ga povedem sa sobom bila je previše jaka, morao sam to da uradim. Nisam imao srca da ga ostavim na ulici, jer je već jednom bio ostavljen. Prethodni vlasnik ga je uzbacio napolje.
Odakle ime Roki, s obzirom na to da je u pitanju ženka?
- Obožavam da gledam filmove, a omiljeni mi je popularni "Roki", sa Staloneom. Tako mi je palo na pamet da je nazovem Roki, iako je ženka. Ona je pravi borac i zaslužuje da nosi to ime.
Opišite nam jedan običan dan koji provedete sa svojim psom?
- Ustajemo u šest sati. Obučemo se u radna odela i krenemo u akciju. Ponesem hranu za njega i kada izađemo na ulicu, "dogovorimo" se odakle ćemo početi s poslom. Za vreme pauze odmaramo i jedemo, posle čega prionemo na posao. Kada završimo s obavezama, krenemo kući, gde zajedno uživamo. On se odmara u hodniku, a ja s porodicom.
Odakle Rokiju radna uniforma?
- Došao sam na ideju da napravimo odelo i za njega. Ljudi iz preduzeća su to potpuno podržali i otišli smo u Pančevo gde su mu uzeli mere i skrojili unoformu po dimenzijama mog psa. Tako smo postali pravi tim.
Kako reaguju ljudi kada vas vide na ulici?
- Ljudi obožavaju da vide Rokija kako radi. Svi ga vole i stalno nam prilaze. Maze ga odrasli i deca, mladi i stari, a i on uživa u pažnji. Za ove četiri godine, nikad se nije desilo da nekoga napadne ili ujede, niti me je doveo u bilo kakvu vrstu neprijatne situacije. Reakcije su jako pozitivne i veoma sam zadovoljan zbog toga.
Možete li nam približiti i opisati odnos između čoveka i psa?
- Zaista verujem da ne postoji ništa lepše i čistije. Pas jeste čovekov najbolji prijatelj i to se ne govori za džabe. Ljudi koji nemaju ljubimce, ne mogu da shvate koliko je pas veran i pun požrtvovanja prema svom gazdi. Bezuslovna ljubav koju pruža, ne može se opisati rečima. Ovaj posao je mnogo lepši od kada je Roki tu. Vreme mi brže prolazi i ne bih menjao ovo što imam ni za šta na svetu.
(D. Čavić)