Upoznajte umetnika koji ulepšava beogradske fasade mozaikom (FOTO)

Tužnu činjenicu da su mnoge od starih beogradskih zgrada oronule, pokušao je da promeni jedan priznati likovni umetnik. Ono što se činilo kao Sizifov posao, nakon nekog vremena postala je divna realnost. Telegraf vam predstavlja Miroslava Lazovića koji se trudi da tehnikom mozaika ulepša zgrade Beograda

Kada se šetate glavnim gradom, ne možete da ne zapazite fasade zgrada u jako lošem stanju, a često su išarane grafitima.

Preporučujemo

Ukoliko fasade na sebi nemaju blede kopije zapadnjačke kulture, onda su oblepljene raznim reklamama. Ipak, postoje i oni ljudi koji svojom kreativnošću žele da na drugačiji način ukrase svoje životno okruženje.

Telegraf vam predstavlja, Miroslava Lazovića, magistra slikarstva i univerzitetskog profesora. Miroslav je autor brojnih murala u prestonici, inače, pionir u poduhvatu ukrašavanja fasada mozaikom.

Njegovi veličanstveni radovi dominiraju i daju karakter zgradama u ulici Gospodara Vučića, Dubljanskoj i Lamartinovoj.

Šta vas je inspirisalo da mozaikom ukrašavate fasade zgrada?

Ako se bavimo profesionalno poslom uvek postoji inspiracija a žudnja za nečim što kao velika slika nas, proisteklo od skicuoznog likovnog rešenja, nas tera na svakodnevni rad i stvaranje. Mozaik je carska tehnika koja pleni, kako svojom materijom tako i večnom lepotom. Upotpunjuje arhitektonsku celinu i time moćno deluje na prolaznika i konzumenta.

Ko vas angažuje za ovakve poslove: investitori ili gradskauprava?

Najcešće sarađujem sa investitorima, dok je saradnja sa gradskom upravom mnogo komplikovanija.

Kakav je proces nastajanja jedne ovakve fasade?

Veza arhitekte i umetnika je veoma bitna jer u samom projektu se nalazi i mozaik. Umetnik, investitor i arhitekta se konsultuju i onda umetnik ponudi likovna rešenja ne bi li se jedno od njih realizovalo u materijalu.

Da li se vaš rad svodi samo na puko ulepšavanje fasada ili vaši mozaici imaju određene poruke?

Monumentalno delo mora da ima univerzalnu vrednost, da prevaziđe dnevnu politiku, da izbegne jeftinu priču, bez prolaznih simbola i da preživi svako vreme. Slikar treba da, svojim nastupom i likovnim izrazom, bude ubedljiv i pred investitorom a i pred konzumentom. Što se tiče poruke, ona treba da upotpunjuje najbolje i večite ljudske vrednosti.

Da li su neki drugi gradovi ulepšani vašim radovima?

Svakako. Esen i Dizeldorf u Nemačkoj, Prokuplje, Loznica, Kraljevo sa 160 zidova oslikanih muralima.

Lazović je poznat mlađim generacijama pošto drži privatnu školu crtanja i slikanja "LazaL", zahvaljujući kojoj je veliki broj polaznika uspeo da upiše fakultete, kao i više škole za crtanje i slikanje.

Beogradski umetnik je svoje radove na platnu predstavio u galerijskom prostoru Ruskog doma, a pod nazivom "Od figuracije do apstrakcije". 

- Što se tiče motiva, za mene, čovek je u centru pažnje, kao jedan najsavršeniji oblik postojanja u prirodi. Zato sam se dugo bavio slikanjem ljudskog tela, konkretno, ljudskih glava i povezivanjem u određene celine. Moje slike prikazuju i moje verujem u onu energiju koja čuči u svakom čoveku - kaže Miroslav i dodaje da je u poslednje vreme postalo besmisleno izlagati ali i da uvek moramo biti puni optimizma.

(Mihajlo Pavić)