NE PONOVILO SE: Bolna sećanja na krvavu agresiju NATO pakta (ANKETA) (VIDEO)

Odgovori su bili različiti, ali sve ljude koje smo pitali, složili su se u jednoj stvari - da je bombardovanje bila strašna stvar, možda i najgora koja im se desila u životu. Većina sugrađana i danas ne može da se oslobodi zvuka sirena koje su parale uši krajem devedesetih

Na današnji dan, pre tačno petnaest godina, otpočelo je bombardovanje NATO snaga, na tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju.

Bombardovanje je trajalo tačno 78 dana, za vreme kojih su građani Srbije, kako kažu, preživljavali pakao. Operacija je nazvana " Milosrdni anđeo ".

Podsetimo, portparolka NATO pakta i ministarka tzv. države Kosovo su danas slavili krvavu agresiju nad Srbijom.

Za vreme ovog stravičnog događaja, poginulo je minimalno 2.500 ljudi, od kojih je 1031 osoba bila u vojnoj ili policijskoj službi Srbije, dok ve više od 12.500 ljudi poveđeno. 

Pre tačno petnaest godina, 24. marta 1999. u 19:45 vojne jedinice NATO-a započele su vazdušnu ofanzivu, vojnim avionima i raketama. Ovo je prvi put u istoriji da je odlika o bombardovanju tadašnje SRJ doneta bez odobrenja i sagasnosti Saveta bezbednosti UN. 

Danas, nakon punih 15 godina, pitali smo Beograđane kako su proveli taj užasni period, gde su bili tokom bombardovanja i kakve je posledice ostavilo bombardovanje na mlađe i starije generacije.

Odgovori su bili različiti, ali sve ljude koje smo pitali, složili su se u jednoj stvari - da je bombardovanje bila strašna stvar, možda i najgora koja im se desila u životu. Većina sugrađana i danas ne može da se oslobodi zvuka sirena koje su parale uši krajem devedesetih. 

Neki ljudi nisu želeli da stanu pred kameru, ali su zato želeli da kažu ono što imaju.

- Verujte mi, ja noću ustajem kad god čujem bilo kakve sirene. Bilo da je policija, vatrogasci ili hitna pomoć, sve me to podseća na taj strahoviti period bombardovanja, kada smo svi strahovali za svoj život. Nikada veći strah među ljudima nisam videla, ali i nikada veću složnost - rekla nam je gospođa Dijana L. nakon što je zamolila da njenu izjavu prenesemo van kamere.

Međutim, bilo je ljudi koji su otvoreno pričali o svojim sećanjima, o događajima koji su ih pratili, i situaciji u tadašnjoj zemlji.

(D. Čavić)