Korona virus: Misteriozno niska stopa smrtnosti u Japanu

U Japanu nema karantina, a populacija je stara - pa kako to da tako malo ljudi umire od Kovida-19?

Zašto u Japanu nije umrlo više ljudi od Kovida-19? Ovo morbidno pitanje iznedrilo je desetine teorija, od japanske kulture do tvrdnji da Japanci imaju jači imunitet.

Japan nema najnižu stopu smrtnosti od Kovida-19 - u regionu, Južna Koreja, Tajvan, Hong Kong i Vijetnam svi mogu da se pohvale manjim brojem smrti.

Ali tokom ranih dana 2020. godine, Japan je imao manje smrti od proseka. I to uprkos činjenici da je Tokio u aprilu imao oko 1.000 „smrti viška" - možda zbog Kovida. A opet, za čitavu godinu u celosti, moguće je da će u ovoj zemlji ukupan broj smrti na kraju biti niži nego 2019. godine.

• Kako korona virus utiče na sezonu cvetanja japanske trešnje
• Sve o korona virusu - u malim dozama
• Kako se virus korona širi svetom

To je posebno upadljivo zbog toga što Japan poseduje mnoge okolnosti koje ga čini ranjivim na Kovid-19, ali nikad nije preduzeo energične mere u borbi protiv virusa kao neki od njegovih suseda.

Šta se desilo u Japanu?

Na vrhuncu epidemije u Vuhanu u februaru, kad su gradske bolnice bile pretrpane, a svet je dizao zidove za kineske putnike, Japan je ostavio svoje granice otvorene.

Kako se virus širio, brzo je postajalo jasno da je Kovid-19 bolest od koje prevashodno umiru stariji i da ga masovno pojačavaju gužve ili produženi lični kontakt. Po glavi stanovnika, Japan ima više starijih ljudi nego bilo koja druga zemlja. Stanovništvo Japana takođe je gusto naseljeno u ogromnim gradovima.

Širi Tokio ima neverovatnih 37 miliona ljudi i za većinu njih jedini način kretanja je u ozloglašeno pretrpanim gradskim vozovima.

A tu je i odbijanje Japana da posluša savet Svetske zdravstvene organizacije (SZO) da „testira, testira, testira". Čak i sada, ukupan broj obavljenih PCR testova je 348.000, ili 0,27 odsto japanskog stanovništva.

• Korona virus: Zašto je testiranje bitno
• Testiranje na korona virus u teoriji i praksi: Šta sve treba da znate

Niti je Japan uveo izolaciju onih razmera ili strogosti kao u Evropi. Početkom aprila, vlada je uvela vanredno stanje. Ali je samoizolacija bila na dobrovoljnoj bazi. Kompanije koje nisu od esencijalne važnosti za život zamoljene su da se zatvore, ali nije bilo kazni ukoliko odbiju da to učine.

Mnogi blistavi uzori u strategiji prema Kovidu-19, kao što su Novi Zeland i Vijetnam, koristili su stroge mere, uključujući zatvaranje granica, kruta pravila izolacije, testiranje na masovnom nivou i rigorozni karantin - ali Japan nije uradio ništa od toga.

A opet, pet meseci otkako je tamo registrovan prvi slučaj Kovida, Japan ima manje od 20.000 potvrđenih slučajeva i manje od 1.000 smrti. Vanredno stanje je u međuvremenu ukinuto, a život se rapidno vraća u normalu.

Takođe, sve je više naučnih dokaza da je Japan zaista uspeo da zaustavi širenje zaraze - do sada.

Gigant telekomunikacije Softbenk sproveo je testiranje na antitela na 40.000 svojih zaposlenih, koje je pokazalo da je virusu bilo izloženo svega 0,24 odsto njih. Nasumično testiranje 8.000 ljudi u Tokiju i druge dve prefekture pokazao je još niže stepene izloženosti virusu. U Tokiju je pozitivno bilo svega 0,1 odsto stanovništva.

Dok je najavljivao ukidanje vanrednog stanja krajem prošlog meseca, premijer Šinzo Abe ponosno je govorio o „japanskom modelu", nagovestivši da druge zemlje treba da uče od Japana.

Ima li nečeg posebnog u vezi sa Japanom?

Kad biste slušali potpredsednika vlade Taroa Asoa, suština je u „superiornom kvalitetu" japanskog naroda. U danas ozloglašenom komentaru, Aso je rekao da su ga lideri drugih zemalja zamolili da im objasni uspeh Japana.

„Rekao sam tim ljudima: 'Između vaše zemlje i naše zemlje, mindo (kvalitet ljudi) je drugačiji'. I to ih je ostavilo bez teksta i ućutkalo."

Bukvalno preveden, „mindo" znači „nivo ljudi", mada ga neki prevode kao „kulturološki nivo".

To je koncept koji datira još iz vremena carskog Japana i označava osećaj rasne nadmoći i kulturološkog šovinizma. Aso je naširoko osuđen zato što ga je upotrebio.

Ali nema sumnje da mnogi Japanci, pa i neki naučnici, misle da je nešto u vezi sa Japanom drugačije - tzv. „Iks faktor" koji štiti populaciju od Kovida-19.

Verovatno je relevantno to što neki aspekti japanskih običaja - manje grljenja i ljubljenja prilikom susreta - već sadrže u sebi socijalno distanciranje, ali niko ne misli da u tome leži pravi odgovor.

Da li Japan poseduje poseban imunitet?

Profesor Tokijskog univerziteta Tacuhiko Kodama - koji proučava kako japanski pacijenti reaguju na virus - smatra da je Japan možda već ranije imao Kovid. Ne Kovid-19, već nešto slično što je moglo za sobom da ostavi „istorijski imunitet".

Evo kako on to objašnjava: kad virus uđe u ljudsko telo, imuni sistem proizvede antitela koja napadaju agresivni patogen.

Postoje dve vrste antitela - IGM i IGG. Kako ona reaguju može da pokaže da li je neko ranije već bio izložen virusu ili nečem sličnom.

„Kod primarne (nove) virusne infekcije, reakcija IGM-a nastupa prva", kaže mi on. „Zatim se reakcija IGG-a javlja kasnije. Ali kod sekundarnih slučajeva (kada je postojala prethodna izloženost), limfociti već imaju memoriju i tako se samo rapidno pojačava reakcija IGG-a."

Šta se, dakle, dogodilo sa njegovim pacijentima?

„Kad smo pogledali testove, bili smo zapanjeni… kod svih pacijenata reakcija IGG-a usledila je brzo, a reakcija IGM-a bila je kasnija i slaba. Izgledalo je kao da su oni prethodno bili izloženi veoma sličnom virusu."

On smatra da je moguće da je sličan virus već cirkulisao regionom, što bi moglo da objasni nisku stopu smrtnosti, ne samo u Japanu, već i u većem delu Kine, Južnoj Koreji, Tajvanu, Hong Kongu i Jugoistočnoj Aziji.

Ova teorija naišla je na određenu skepsu.

„Nisam siguran kako bi jedan takav virus mogao da ostane ograničen samo na Aziju", kaže profesor Kendži Šibuja, direktor Javnog zdravlja na Kraljevskom koledžu u Londonu i bivši viši savetnik vlade.

Profesor Šibuja ne isključuju mogućnost regionalnih razlika u imunitetu ili opštu genetsku podložnost Kovidu. Ali on je sumnjičav prema ideji „Iks faktora" koji objašnjava razlike u mortalitetu.

On smatra da su zemlje koje su imale određenog uspeha u borbi protiv Kovida to postigle iz uvek istog razloga - uspele su dramatično da smanje prenošenje zaraze.

Japanci su počeli da nose maske za lice pre više od 100 godina još tokom pandemije gripa iz 1919. godine i nikad zapravo nisu prestali. Ukoliko krenete da kašljete ili se prehladite ovde se od vas očekuje da odmah navučete masku kako biste zaštitili one oko vas.

„Mislim da ta maska služi kao fizička barijera. Ali služi i kao podsetnik za svakoga da budu oprezni. Da i dalje moramo da budemo pažljivi u društvu jedni drugih", kaže Keidži Fukuda, specijalista za influencu i direktor Škole javnog zdravlja na Univerzitetu u Hong Kongu.

Japanski sistem traganja za zaraženima takođe seže sve do pedesetih godina prošlog veka kad su se borili sa talasom tuberkuloze. Vlada je uvela nacionalnu mrežu centara javnog zdravlja kako bi identifikovala nove infekcije i prijavljivala ih ministarstvu zdravlja.

Ukoliko se sumnja na prenošenje zaraze u nekoj zajednici, šalje se tim specijalista da otkrije infekcije, oslanjajući se na minuciozni sistem traženja ljudskih kontakata i izolaciju.

Japan je rano otkrio „Tri C"

Japan je takođe rano otkrio dva značajna obrasca u pandemiji.

Doktor Kazuaki Đindai, medicinski istraživač sa Univerziteta u Kjotu i član radne grupe zadužene za suzbijanje grozdova zaraze, rekao je da su podaci pokazali da više od trećine zaraza potiče sa veoma sličnih mesta.

„Naše brojke su pokazivale da su mnogi zaraženi posećivali muzičke klubove gde ima mnogo vrištanja i pevanja... tako da smo znali da ljudi moraju da izbegavaju takva mesta."

Tim je identifikovao „glasno disanje na velikoj blizini", uključujući „pevanje u karaoke lokalima i na žurkama, vikanje po klubovima, razgovore u kafićima i vežbanje u teretanama" kao aktivnosti visokog rizika.

Kao drugo, tim je otkrio da širenje zaraze zavisi od relativno malog procenta onih koji nose virus.

Rana studija pokazala je da 80 odsto onih sa Sars-CoV-2 ne zaraze druge - dok su 20 odsto drugih visoko zarazni.

Ova otkrića dovela su do toga da vlada pokrene nacionalnu kampanju upozoravajući ljude da izbegavaju ozloglašena „Tri C":

• Zatvorene prostore sa lošom ventilacijom
• Prometna mesta sa mnogo ljudi
• Situacije bliskog kontakta kao što su razgovori licem u lice

„Mislim da je to funkcionisalo bolje nego da smo samo rekli ljudima da ostanu kod kuće", kaže doktor Đindai.

Iako su radna mesta izostavljena sa te liste, oni su se nadali da će kampanja „Tri C" usporiti širenje dovoljno da se potpuno izbegne izolacija - a manje slučajeva zaraženih značilo je i manje smrti.

Jedno vreme je to funkcionisalo - ali onda je sredinom marta broj zaraženih u Tokiju naglo skočio i izgledalo je kao da se grad nalazi na putu eksponencijalnog rasta, baš kao Milano, London i Njujork.

U toj tački se Japan ili opametio ili je imao lude sreće. Još nije tačno prelomljeno koje od ta dva.

Tempiranje, tempiranje

Profesor Kendži Šibuja smatra da se lekcije iz Japana ne razlikuju mnogo od onih sa drugih mesta: „Za mene je to lekcija iz pravilnog tempiranja."

Premijer Šinzo Abe je 7. aprila uveo - neobevezujuće - vanredno stanje, zamolivši građane da ostanu kod kuće „ukoliko mogu".

„Da su takve mere bile odložene, mogli smo da doživimo sličnu situaciju kao Njujork ili London. Stopa smrtnosti u Japanu je veoma niska."

„Ali skorašnja studija rađena na Univerzitetu Kolumbija sugeriše da bi Njujork, da je uveo mere izolacije dve nedelje ranije, sprečio desetine hiljada smrti", ističe profesor Šibuja.

Skorašnji izveštaj američkih Centara za kontrolu i prevenciju bolesti pokazao je da su ljudi sa hroničnim zdravstvenim stanjima kao što su srčane bolesti, gojaznost i dijabetes šest puta skloniji da završe u bolnici ako dobiju Kovid-19 i 12 puta skloniji da umru.

Japan ima najnižu stopu koronarnih srčanih bolesti i gojaznosti u razvijenom svetu. Ipak, neki naučnici insistiraju da tako vitalni znaci ne objašnjavaju baš sve.

„Ta vrsta fizičkih razlika mogu da imaju nekog uticaja, ali mislim da su neke druge oblasti mnogo važnije. Naučili smo od Kovida da ne postoji prosto objašnjenje za bilo koji od fenomena koje srećemo. Konačnom ishodu doprinosi mnogo faktora", kaže profesor Fukuda.

Vlada je zamolila, građani su poslušali

Da se vratimo na hvalisanje premijera Šinza Abea o „japanskom modelu" - može li tu da se izvuče neka lekcija?

Da li činjenica da je Japan, do sada, uspeo da održi broj slučajeva zaraženih i umrlih na veoma niskom nivou, a da nije uveo izolaciju ili naredio ljudima da ostanu kod kuće, pokazuje smer kojim treba da se pođe dalje? Odgovor je i da i ne.

Ne postoji „Iks faktor" - kao i svuda drugde, sve je zavisilo od jedne stvari - prekidanje lanca prenošenja. U Japanu, međutim, vlada može da računa na poslušnost javnosti.

Uprkos tome što nije naredila ljudima da ostanu kod kuće, većina ipak jeste ostala.

„Bila je to sreća, ali i iznenađenje", kaže profesor Šibuja. „Blaga izolacija u Japanu imala je efekat prave izolacije. Japanski narod bio je disciplinovan uprkos odsustvu drakonskih mera."

Kako smanjujete kontakt između zaraženih i nezaraženih? Treba vam određena vrsta reakcije javnosti, za koju mislim da se neće tako lako moći imitirati u drugim zemljama", dodaje profesor Fuku

Japan je zamolio ljude da budu oprezni, da se klone mesta na kojima je gužva, da nose maske i da peru ruke - i u ogromnoj većini, to je upravo ono što su ljudi i radili.

• ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
• MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
• DA LI ĆE BITI VAKCINA? Dosadašnji napredak u istraživanjima
• KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
• STRES: Kako da očuvate mentalno zdravlje

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk