Ovo su sličnosti i razlike između Krima i Kosova

Agencija AP pokušala je da objasni koje su sličnosti između pripajanja Krima Rusiji i proglašenja nezavisnosti Kosova, odnosno da pobije tezu ruskog predsednika Vladimira Putina da "ako je nešto važilo za Kosovo može da važi i za Krim"

Agencija Asošijeted pres analizirajući sličnosti i razlike između Krima i Kosova navodi da je ključni argument ruskog predsednika Vladimira Putina za pravdanje secesije Krima od Ukrajine i pripajanje Rusiji bila činjenica da je Zapad priznao kosovsku deklaraciju o nezavisnosti 2008. godine.

Preporučujemo

Kosovo i Krim tražili su samostalnost protivno željama svojih centralnih vlasti, ali ta dva slučaja se u mnogome razlikuju, ocenjeno je u analizi agencije AP.

- I Kosovo i Krim imaju većinsko stanovništvo koje pripada nacionalnim manjinama. Baš kao što su se kosovsi Albanci plašili represije tokom autokratske vladavine pokojnog predsednika Srbije Slobodana Miloševića, Rusi sa Krima bojali su se nacionalista koji su uzeli vlast u Kijevu - navedeno je u tekstu.

Kako na Kosovu, tako i na Krimu velika većina izjasnila se u korist secesije, a srpska manjina na Kosovu i tatarska i ukrajinska na Krimu, uglavnom su bojkotovale glasanje.

NATO je intervenisao na Kosovu, a turske trupe su ušle na Krim pre referenduma i to bi otprilike bile i sve sličnosti između ta dva slučaja.

Kada je reč o razlikama, AP navodi da je NATO reagovao tek nakon značajnih dokaza o srpskom zlostavljanju Albanaca, uključujući masovna ubistva i deportacije, dok su proruske snage intervenisale na Krimu iako nije zabeleženo nasilje nad etničkim Rusima.

Zapad je po odlasku "Miloševićevih snaga" s Kosova tamo poslao mirovnjake, dok su ruske trupe zauzele Krim pre referenduma.

Kosovo jeste proglasilo nezavisnost, ali se nije pripojilo Albaniji, dok je Krim priključen Rusiji odmah nakon referenduma.

Kosovo je proglasilo nezavisnost devet godina nakon što je Srbija izgubila kontrolu nad njim i posle dugog diplomatskog procesa, dok je Krim otcepljen od Ukrajine samo nekoliko nedelja nakon što je svrgnuti ukrajinski predsednik Viktor Janukovič pobegao u Rusiju.

U julu 2010. Međunarodni sud pravde na zahtev Srbije procenio je da odluka o proglašavanju nezavisnosti Kosova nije bila nelegalna.

Upravo na kosovski presedan pozvao se Putin u obraćanju zapadnim partnerima, rekavši da ako je nešto važilo za Kosovo može da važi i za Krim, dok su zapadni lideri odbacili sve njegove argumente tvrdeći da je Kosovo "jedinstven slučaj" zbog velikog broja žrtava, dok su ruske akcije u Ukrajini okarakterisali kao protivne međunarodnom pravu.

(Telegraf.rs / Tanjug)