DECENIJA BEZ DRAGANA STOJNIĆA: Srpski Frenk Sinatra kojeg su obožavale žene! (VIDEO)

Na dan smrti najvećeg srpskog šansonjera Dragana Stojnića, ekipa Telegrafa seća se toga kako je ovaj velikan počeo karijeru kao radijski voditelj u Sarajevu, stvarao sa najbližim saradnicima u PGP-u, napunio parisku Olimpiju i slamao ženska srca

Amerika je imala svoga Frenka Sinatru, Francuska Šarla Aznavura, a Srbija - Dragana Stojnića, legendu srpske šansone, dostojanstvenog maestra baršunastog glasa od čije se smrti 19. marta 2003. navršilo tačno jedanaest godina.

Preporučujemo

Uvek odmeren vodio se onom arhaičnom "važno je biti gospodin", živeći je na sceni, a i van nje do samoga kraja.

Zahvaljujući ovom poeti Jugosloveni su se 60-ih zaljubili u francusku šansonu, a legendarne "Bila je tako lijepa", "Maestro i violina", "Jedan čovek i jedna žena", "Natali", "Šanzelize", "Vino i gitare" i danas nose nepogrešivu asocijaciju samo na jednog čoveka.

Decenijama su žene prosto obožavale Draganov neodoljivi bariton, a on nije krio da upravo u tome iznova pronalazi inspiraciju.

- Žene su te koje čoveka vuku da peva još od mladosti - izjavio je svojevremeno Stojnić - One su naša pokretačka snaga i dok smo na sceni želimo da ih osvajamo. Ja, recimo, dok pevam uvek u publici nađem neko zanimljivo lice kome se obraćam pesmom. To je ono što me ispunjava.

Stojnićevih tradicionalnih osmomartovskih koncerata u Domu Sindikata koji su redovno bili ispunjeni do poslednjeg mesta živo se seća i jedan od njegovih najbližih saradnika, novinar i tekstopisac Svetislav Vuković koji mu je napisao najviše prepeva francuskih šansona, grčkih pesama, ali i nezaboravnu autorsku "Maestro i violina".

- Dragan, njegov klavijaturista Đorđe Debač i ja obično bismo se pre rada na novom albumu nalazili u PGP-u - počinje priču za Telegraf Svetislav Vuković - Nikada neću zaboraviti kako sam jednom prilikom, posle "hiljaditog" prepeva rekao Debaču: "Čoveče, ja ne znam o čemu više da pišem", da bi me on, onako u poverenju upitao: "Jesi li ti nekada bio na Draganovom osmomartovskom koncertu?" Rekao sam ne samo da sam bio, nego i gde sam imao običaj da sedim - u čuvenoj loži jedan. "Lepo", uzvratio je nastavivši: "Onda, lepo vidiš celu salu, pa obrati pažnju na dame u prvom redu kada Dragan zapeva "Jedan čovek i jedna žena" i primetićeš da posle deset sekundi sve, jedna za drugom vade maramice i brišu suze! Napiši, čoveče, opet nešto sentimentalno, i nećeš pogrešiti"! Tako sam i uradio (smeh).

Stojnić je prema Svetinim rečima karijeru započeo 60-ih i to kao spiker Radio Sarajeva, pevajući uzgred, iz hobija, i to prvo u sarajevskom ansamblu "Prijatelji". Presudan je, međutim, bio njegov "susret" sa pesmom "Bila je tako lijepa", evrovizijskom predstavnicom Francuske, koju je izvodio čuveni Alan Barijer.

- Sve se za Dragana promenilo kada je otpevao tu pesmu. Preko noći ga je znala cela Jugoslavija! Otpevao ju je, kao da je za njega bila pisana i to niko nije mogao da ospori! Sa njom je pobedio '64. na festivalu u Kraljevu "Mikrofon je vaš" da bi već naredne ponovo slavio, ovoga puta u Opatiji sa sjajnim evergrinom "Zašto dolaziš samo sa kišom" - objašnjava Vuković i dodaje - Tada počinje da snima za PGP, gde je kao jedan od urednika i završio karijeru. Međutim, pravi trijumf napravio je '66. gostovanjem u pariskoj Olimpiji. Znate, Olimpija je bila i ostala san mnogih pevača... Želeo je da nastupi još jednom na tom istom mestu, međutim taj san nažalost nije stigao da ostvari.

Slede koncerti, festivali (Opatijski, "Vaš šlager sezone", Beogradsko proleće), turneje po Evropi (naročito uspešna po Sovjetskom Savezu), nižu se hitovi: "Jedan čovek i jedna žena", "Ide, ide život", "Ja to znam", "Barbara", "Vino i gitare", "Natali", "Maestro i violina"…

Jedan od "ključeva" njegovog uspeha bilo je i to što je naročito vodio računa o tekstovima pesama koje je pevao.

- Imao je običaj da mi za jedan prepev naruči po nekoliko tekstova - seća se Vuković dodajući da mu je svaki koncert bio novi izazov i onda kada je iza sebe imao 40-godišnje scensko iskustvo.

- Svaki nastup, svaka pesma i prilaz publici iziskuju mnogo napora, jer posle toliko godina provedenih na sceni, mislim da mogu da pružim bolje partije... Jednostavno, tu nema kraja. Kako godine prolaze sve mi je teže i teže. Ne u pevačkom smislu, jer zrelost i kvalitet tek sada dobijaju pravu dimenziju, već zato što se publika podmlađuje, a to je za svakog umetnika velika obaveza - rekao je svojevremeno Stojnić.

Rođeni Beograđanin, često je isticao da su "njegovi" gradovi bili i Sarajevo, Banjaluka i Skoplje, a imao je običaj da kaže da je specifičnu, baritonsku boju glasa nasledio od oca, a lirsku toplinu od majke. Nakon što je 70-ih osnovao porodicu na kratko se povukao sa estrade.

Ubrzo su, međutim, počela da mu nedostaju scenska svetla, te se 80-ih vraća u punom sjaju. Nakon izlaska albuma sa najvećim hitovima 1984. objavljuje i novo izdanje simboličnog naziva "C est La Vie", da bi posle prvog solističkog koncerta u Domu sindikata, na istom mestu ustanovio tradiciju održavanja osmomartovskih nastupa. Godine 1991. otpevao je gotovo celokupni materijal za televizijsku seriju "Aleksa Šantić".

Dragan Stojnić je preminuo u rodnom Beogradu posle duge i teške bolesti 19. marta 2003. godine. Sahranjen je 21. marta u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.

(Katarina Vuković)