REFERENDUM: Hoće li se Krim privoleti Rusiji ili Ukrajini? (FOTO)

Na referendumu građani odgovaraju na dva pitanja: "Da li ste za ujednjenje Krima i Rusije?" i "Da li ste za obnavljanje Ustava republike Krim iz 1992. godine"

Krim danas odlučuje o budućem statusu - hoće li ostati ukrajinska republika sa većom autonomijom ili će se pripojiti Rusiji.

Preporučujemo

- Međunarodni posmatrači, koji prate referendum na Krimu, nisu do sada primetili nepravilnosti niti incidente - rekao je Itar Tass-u Mateus Piskorski, poslanik poljskog koji predvodi delegaciju evropskih posmatrača.

Na referendumu o statusu ukrajinskog poluostrva Krim do 14 časova po lokalnom vremenu, odnosno do 13 sati po srednjoevropskom, glasalo je 54 odsto građana. Do 17 sati izlaznost se popela na 64 odsto.

- Rezultati referenduma se očekuju pola sata iza ponoći - rekao je šef Komisije Vrhovnog sovjeta krima za sprovođenje referenduma, Mihail Mališev.

Najveća izlaznost je u Simferopolju 80 odsto, a u Kerču iznosi 75 odsto.

I glasači u istorijskom pomorskom gradu na Krimu, Sevastopolju, izašli su na referendum na kojem se odlučuje o sudbini poluostrva. Kako javlja reporter agencije Frans pres, 65 građana stiglo je na glasačka mesta u Sevastopolju pola sata pre zvaničnog otvaranja.

Krimska skupština je 6. marta donela načelnu odluku o pristupanju Rusiji s pravom subjekta federacije, a na referendumu građani odgovaraju na dva pitanja: "Da li ste za ujednjenje Krima i Rusije s pravom subjekta Ruske federacije?" i "Da li ste za obnavljanje Ustava republike Krim iz 1992. godine i status Krima kao dela Ukrajine?".

- Ljudi masovno dolaze na biračka mesta od ranog jutra, to se nije dešavalo od vremena Sovjetskog Saveza - rekao je Predsednik Komisije krimske skupštine za pripremu referendum Mihail Mališev, prenosi Itar-Tass.

RIA Novosti prenela je izjavu predsednika gradske izborne komisije Sevastopolja, Valerija Medvedeva, da se u tom gradu sa specijalnim statusom u kom je stacionirana ruska Crnomorska flota, takođe aktivno glasa, kao i da bi do polovine dana mogla da glasa većina od 306 hiljada upisanih birača na 192 biračka mesta.

Birališta na Krimu, na kojem većinu stanovništva čine Rusi, trebalo bi da budu otvorena između osam i deset sati po lokalnom vremenu.

Referendum o statusu Krima zvanični Kijev i Zapad ne prihvataju, dok ga Moskva smatra legitimnim i legalnim.

Sjedinjene Američke Države pokušale su i rezolucijom u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija da ospore legitimnost referenduma o statusu Krima.

Rusija je, međutim, uložila veto na nacrt rezolucije kojim se referendum proglašava nevažećim, a države i međunarodne organizacije pozivaju da ne priznaju njegove rezultate. Kina je pri glasanju bila uzdržana, dok je 13 zemalja glasalo za.

Ruski stalni predstavnik u UN, Vitalij Čurkin, rekao je da Rusija nije mogla da podrži američki nacrt rezolucije o Krimu, jer je u suprotnosti sa pravom naroda na samoopredeljenje iz člana 1 Povelje UN.

Dan uoči referenduma, premijer Krima Sergej Aksjonov pozvao je stanovništvo te autonomne republike da izađe na referendum, slobodno bira "nezavisno od nacionalnosti i veroispovesti" i napravi izbor "kojim će se potomci ponositi".

- Ničeg se ne bojte. Vlada će učiniti sve da glasanje prođe spokojno, mirno i demokratski - rekao je on u televizijskom obraćanju, preneo je Itartas.

Na crnomorskom poluostrvu sve je spremno za dan odluke, natpisi na ukrajinskom već su zamenjeni onima na ruskom. Istovremeno, Vrhovna Vlada Ukrajine raspustila je krimsku skupštinu - Vrhovni sovjet.

Referendum na Krimu prati 30 posmatrača iz Evropskog instituta za praćenje demokratije i izbora, čije je sedište u Briselu.

Krimska Autonomna Sovjetska Socijalistička Republika (ASSR) formirana je oktobra 1921. godine, u sastavu Ruske sovjetske federativne socijalističke republike (RSFSR), a 19. februara 1954. je Krimska oblast na inicijativu generalnog sekretara Komunističke partije Nikite Hruščova predata Ukrajinskoj Sovjetskoj Socijalističkoj Republici (USSR).

Na Krimu je 20. januara 1991. godine održan referendum o obnavljanju Krimske ASSR kao odvojenog subjekta bivšeg Sovjetskog Saveza, na kom je učestvovalo 1,4 miliona građana ili 81,37 odsto birača. Za obnavljanje autonomne republike glasalo je 93,26 odsto birača.

Vrhovni sovjet (skupština) Ukrajine 12. februara iste godine usvojio je Zakon o obnavljanju Krimske ASSR, a 4. septembra i  Deklaraciju o državnom suverenitetu republike.

Naredne godine, 26. februara, Krimska ASSR preimenovana je u Republiku Krim i u maju te godine uvedena je funkcija njenog predsednika. U martu 1995. godine odlukom Ustav republike Krim je ukinut kao i funkcija predsednika. Decembra 1998. godine na snagu je stupio novi Ustav Krima sa novim imenom AR Krim u sastavu Ukrajine.

Prema statističkim podacima iz decembra prošle godine, Krim ima 1.958.000 stanovnika, među kojima najviše Rusa (58,5 odsto), Ukrajinaca (24,3 odsto) i krimskih Tatara (12,1 odsto).

(Telegraf.rs / Tanjug)