Za trovanje ljudi mesom od crkotina samo šest meseci zatvora?!

Nadležni ističu da je hrana u prometu zdravstveno bezbedna i da nisu tačni medijski navodi prema kojima je distribuiranjem desetina tona mesa uginulih životinja otrovano na desetine hiljada ljudi. Advokati kažu da je kazna zatvora za lica koja na ovaj način ugrožavaju zdravlje ljudi od šest meseci do pet godina

Šokantne medijske navode prema kojima je "mesarska mafija" proteklih godina u promet pustila desetine tona mesa uginulih životinja čime je sistematski otrovala desetine hiljada ljudi u Srbiji demantovao je ministar poljoprivrede Dragan Glamočić.

Preporučujemo

On je u kratkom obraćanju novinarima objasnio da bismo svi danas bili mrtvi da su ovi podaci tačni.

- Da je tako, svi bismo bili mrtvi. O tome moraju voditi računa odgovorni u lancu ishrane, jer oni proizvode hranu, i ne može sve da se prebaci na Ministarstvo poljoprivrede - objasnio je Glamočić.

On je dodao i da je hrana koja se nalazi u prometu zdravstveno bezbedna, upućujući, međutim, apel građanima da hranu kupuju na registrovanim mestima.

- Upućujem apel građanima da hranu kupuju na mestima koja su registrovana, a ne na crnom tržištu i pijacama na kojima se pojavljuju proizvodi bez deklaracije - rekao je Glamočić naglašavajući da poseban problem svakako predstavlja to što hrana uginulih životinja godinama završava na deponijama.

- Mi smo napravili plan kako to da saniramo. Očigledno da to ne odgovara mnogima u lancu, ali istrajaćemo u tome. Nemojte očekivati da će situacija biti rešena za jedan dan, jer problem nije nastao za jedan dan, već godinama unazad - dodao je on.

I načelnica Veterinarske inspekcije Srbije Sanja Čelebićanin tvrdi da građani nemaju razloga za brigu.

- Budite sigurni da jedete zdravo meso. Slučajevi koji su zabeleženi u poslednje vreme, kao što je poslednji u nizu u Velikoj Plani, vezani su za ilegalan promet, klanje i proizvodnju. Dakle, to nikada nećete sprečiti. Ne postoji nijedan sistem koji je to sprečio. Ali može se svesti na najmanji mogući nivo - objasnila je Čelebićaninova dodajući da za sada ne postoje informacije da li su u Veliku Planu dovožene uginule životinje i da će to biti poznato tek nakon istrage koju sprovode MUP i tužilaštvo.

Poražavajuće je da u Srbiji ne postoje tačni podaci o tome koliko se klaničnog otpada obrađuje.

Prema rečima advokata Đorđa Mamule osobe koje prodaju meso od crkotina čine krivično delo iz grupe dela protiv zdravlja ljudi.

- Prema članu 256. Krivičnog zakonika Srbije, lice koje proizvodi i stavlja u promet škodljive proizvode kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom koju odredi sud. Oni, pak, koji životne namirnice stavljaju u promet bez prethodnog pregleda ovlašćenog lica ili nakon što im je istekao rok upotrebe biće kažnjeni zatvorom do tri godine i novčanom kaznom - objašnjava Mamula za Telegraf.

Posebnu kategoriju predstavljaju slučajevi u kojima je nakon proizvodnje i stavljanja u promet škodljivih proizvoda jednom ili većem broju lica teže urušeno zdravlje ili je kao posledica nastupila nečija smrt.

- Ovde već govorimo o takozvanom "teškom delu protiv zdravlja ljudi". Prema članu 259. Krivičnog zakonika Srbije licima koja izvrše ovakva dela sleduje kazna zatvora od dve do 12 godina - priča Mamula podsećajući na čuveni slučaj "zozovača", kada je pre nekoliko godina rakijom usmrćeno više desetina ljudi.

Kazna sleduje i licima koja nesavesno vrše pregled životnih namirnica.

- Prema članu 257. Krivičnog zakonika Srbije ova lica mogu biti kažnjena zatvorom do tri godine - objašnjava Mamula naglašavajući da su šokantni slučajevi distribuiranja mesa od crkotina tipični znaci rastuće društvene agonije i socijalnog beznađa, ali i opasan signal velike neodgovornosti, želje za zaradom i koristoljublja.

Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić upozorio je nedavno da su u zakonima pravljene slučajne ili namerne "rupe" i da je cilj, da se nakon formiranja nove vlade, uđe u promenu odredaba nekih zakona, među kojima je svakako najvažniji Zakon o bezbednosti hrane.

Glamočić je naglasio i da je cilj da se u Zakonu o bezbednosti hrane pravilno raspodele nadležnosti i da se tačno zna ko je za šta odgovoran.

(Katarina Vuković)