OTAC MASOVNOG UBICE: Ne tugujem za sinom monstrumom koji je ubio 20 učenika

- U svoju majku je pucao četiri puta, jer je svakome od nas namenio po jedan metak - jedan za majku, jedan za brata, jedan za sebe i jedan za mene - izjavio je otac

Piter Lanca, otac Adama Lance iz Njutauna u Konektikatu koji je počinio stravičan masakr u školi, pobivši 20 učenika, nekoliko zaposlenih, svoju majku, pa zatim i sebe, godinu i po dana nakon nesreće ispričao je priču o svom sinu, njegovom odrastanju i mentalnom poremećaju.

Preporučujemo

On smatra da je njegov sin bolovao od šizofrenije, koja mu nikada zvanično nije dijagnostikovana. Piter Lanca, koji se razveo od Adamove majke, kaže da je siguran u to da bi sin bez razmišljanja ubio i njega, samo da je imao prilike za to.

- U svoju majku je pucao četiri puta, jer je svakome od nas namenio po jedan metak - jedan za majku, jedan za brata, jedan za sebe i jedan za mene - izjavio je otac.

On nije video sina poslednje dve godine njegovog života, ali smatra da čak i da ga je viđao ne bi mogao da predvidi katastrofu. Kaže da svake noći sanja svog sina, ali mu je jasno da posle svega ne može da tuguje za dečakom kakav je Adam nekada bio.

U ranom detinjstvu odnos oca i sina je bio veoma blizak, ali to ne menja činjenicu da je mali Adam bio nesposoban da razume osećanja, pa je "izraze lica i iskazivanje emocija vežbao pred ogledalom".

- Bio je anksiozan i nije mogao nikada da spava. Uvek je bio uznemiren, nesposoban da se koncentriše, da uči... Čudno je hodao i izbegavao kontakt očima - opisao je Lanca i objasnio da su ovakva njegova stanja prouzrokovala ispisivanje iz škole i nastavak školovanja kod kuće, iako nikada u školi nije bio grub i problematičan, osim što nije umeo da komunicira.

Kako nikada fizički nije povredio nikoga iz svog okruženja, Adamovi roditelji nisu smatrali opasnim njegove fascinacije oružjem, Drugim svetskim ratom, pa ni njegovo uređivanje stranica na Vikipediji koje su posvećene poznatim masovnim ubicama.

Tek nakon jezivog zločina koji je počinio počeli su da "vraćaju film" i traže znakove njegovog ponašanja, koje nikada ranije nisu u očili. U petom razredu je napisao priču pod naslovom “Velika bakina knjiga”, koja na uznemirujući način nagoveštava nesreću koju će kasnije prouzrokovati.

- Volim da povređujem ljude... Naročito decu - junakinja njegove priče.

Piter Lanca oseća krivicu, tugu i konfuziju, zbog čeka je roditeljima žrtava predložio da se vide. Samo je dvoje prihvatilo susret, a jedan roditelj je rekao da je oprostio Adamu.

- Nisam znao kako da reagujem. On je neko ko je izgubio sina. Rođenog sina - ispričao je Lanca.

(Telegraf.rs / Izvor: newyorker.com)