NIJE SAMO KRIM: Ovo su sve regije koje bi Rusija mogla da pripoji (FOTO)
Etničkih Rusa ima u svim republikama bivšeg Sovjetskog Saveza, a u pojedinima čine i trećinu ukupnog stanovništva. Nisu svuda teritorijalno koncentrisani, ali regije gde jesu mogu posle Krima odlučiti da slede isti put
Rusi su u bivšem Sovjetskom Savezu igrali sličnu demografsko-ujediniteljsku ulogu kao Srbi u bivšoj Jugoslaviji, sa sličnim neuspešnih ishodom. Baš kao i Srbi u Jugi, Rusi su bili najbrojnija etnička grupa u SSSR-u, i baš kao i Srbi u Jugi, Rusi su živeli u svim njegovim republikama.
Sa Krimom koji je trenutno u fokusu celog sveta, čiji je regionalni parlament proglasio pripajanje Ruskoj Federaciji i za 16. mart pomerio održavanje već najavljenog referendumu koji će ovakvu odluku potvrditi (barem se tako nadaju njegovi pokretači), bilo bi dobro da se pozabavimo ruskim manjinama koje su rasute po celoj istočnoj Evropi i Srednjoj Aziji. Krim, ma koliko bio poseban, daleko je od izuzetka. Šta više, u bivšim sovjetskim republikama ostalo je "zarobljeno" čak 25 miliona etničkih Rusa!
Krenućemo od zapada ka istoku. U celoj Ukrajini živi ih preko osam miliona, mahom u istočnim oblastima ove ogromne zemlje. Njihova najveća koncentracija je upravo na spornom poluostrvu gde se nalazi sedište ruske Crnomorske flote.
Značajan broj se nalazi i u Belorusiji (skoro 800.000), premda nisu koncentrisani nigde posebno, ali u baltičkim republikama koje su sada u Evropskoj uniji i NATO paktu: ukupno 1,05 miliona, gde postoje regioni u kojima su i većina. U Estoniji ih ima 320.000, što čini 24 odsto ukupne populacije, koja mahom živi u prestonici Talinu. U Letoniji ih ima 557.119, što je 26,9 odsto stanovništva; u prestonici Rigi čine 42,3 odsto žitelja, a drugom najvećem gradu, Daugavpilsu su većina pošto ih ima 53,3 odsto. Značajno manje ih je u Litvaniji, gde ih ima 176.913 odnosno 5,8 odsto.
U Moldaviji ih ima 202.000, i mahom žive u međunarodno nepriznatoj Pridnjestrovskoj Moldavskoj Republici koja se nasilno otcepila. U Finskoj ih je 51.683.
Srednja Azija, sa druge strane, ima takođe ogroman broj Rusa, posebno u Kazahstanu: u ovoj državi skoro 4,5 miliona, što znači da čine oko trećine ukupnog broja stanovništa. Zanimljivo je da je situacija pre pedeset godina bila potpuno drugačija, pošto su tada bili većina a etnički Kazasi manjina. Posebno su koncentrisani u severnim oblastima ove zemlje, kao što možete da vidite na karti priloženoj ispod.
Međutim, ovde se priča ne završava. Veliki broj Rusa živi i u Uzbekistanu (1,6 miliona), Kirgistanu (604.000), Turkmenistanu (314.000), Azerbejdžanu (144.000), Gruziji i Tadžikistanu gde se broj kreće oko 68.000).
Ceo ovaj prostor, koji je pre sto godina bio deo Ruske Imperije a potom i Sovjetskog Saveza, Rusi inače zovu "blisko inostranstvo". Da li će posle Krima i ustavnog olakšavanja pristupanja drugih zemalja ili delova zemalja Ruskoj Federaciji ovo postati u nekoj bližoj ili daljoj budućnosti nove ruske "krajine", ostaje da se vidi.
Nama samo ostaje da se nadamo da svi shvataju da ni jedan komad zemlje nije vredan dečijeg plača, majčine tuge i razorenih domova.
(V. V.)