Krim glasao da uđe u sastav Rusije!

Putin je izjavio da "za sada niko nije ukidao pravo naroda na samoopredeljenje" i podsetio da je takvo rešenje bilo omogućeno na Kosovu

Vrhovni sovjet (skupština) Krima doneo načelnu odluku o stupanju te autonomne republike kao subjekta federacije u sastav Ruske Federacije, javile ruske agencije.

Preporučujemo

- Stupiti u sastav Ruske Federacije sa pravima subjekta RF - navedeno je u tekstu odluke, koju je agenciji RIA Novosti dao na uvid poslanik krimske skupštine Sergej Šuvajnikov.

Potpredsednik ruske Dume i funkcioner vladajuće Jedinstvene Rusije Sergej Neverov izjavio je da je ova odluka istorijska.

- Mi smo jedan narod, koji je neodgovornom voljom partijskih funkcionera bio podeljen - rekao je on Itar-tasu.

Ranije danas Temirgalijev je saopštio da će referendum o statusu Krima, na kom će biti pitanje o pristupanju Rusiji, biti održan 16. marta.

Itar-tas podseća da je ranije ruski predsednik Vladimir Putin izjavio da Rusija nema planove za prisajedinjenje Krima.

- Rusija ne razmatra varijantu prisajedinjenja Krima. Jedino sami građani, uz slobodno izražavanje volje i uz postojanje bezbednosti, mogu i treba da određuju svoju budućnost - izjavio je Putin.

Takođe je rekao da "za sada niko nije ukidao pravo naroda na samoopredeljenje".

Podsećajući da je takvo rešenje bilo omogućeno na Kosovu, Putin je rekao da prema Krimu Rusija neće provocirati takvo raspoloženje i takvo rešenje, navela je ruska državna agencija.

Oktobra 1921. godine formirana je Krimska Autonomna Sovjetska Socijalistička Republika u sastavu Ruske sovjetske federativne socijalističke republike (RSFSR), a 19. februara 1954. je Krimska oblast, na inicijativu generalnog sekretara Komunističke partije Nikite Hruščova, predata Ukrajinskoj Sovjetskoj Socijalističkoj Republici.

Prema statističkim podacima iz decembra, Krim ima 1.958.000 stanovnika, među kojima najviše Rusa (58,5 odsto), Ukrajinaca (24,3 odsto) i krimskih Tatara (12,1 odsto).

Predsednik prelazne vlade Ukrajine Arsenij Jacenjuk zatražio je od ruskih vlasti da odmah povuku vojsku na Krimu u baze i da prestanu da podržavaju "nelegitimne i nelegalne" lokalne krimske vlasti, koje su najavile pripajanje poluostrva Rusiji.

On je poručio da će Ukrajina rešavati spor oko Krima isključivo političkim i diplomatskim sredstvima. "Služićemo se isključivo mirnim sredstvima, diplomatskim i političkim", rekao je Jacenjuk novinarima u Briselu, gde se na marginama današnjeg vanrednog samita u Briselu sreo sa najvišim funkcionerima i liderima EU.

Jacenjuk međutim, nije isključio oružani otpor u slučaju da se situacija na terenu pogorša. "Ukoliko dođe do eskalacije i intervencije u dubinu ukrajinske teritorije, naša policija i vojska će reagovati u skladu sa ukrajinskim ustavom i zakonima", poručio je Jacenjuk, dodajući da je ukrajinska vlada "spremna na saradnju, ali ne na predaju".

On je zahvalio EU na podršci teritorijalnom integritetu Ukrajine, kao i na 11 milijardi evra vrednom paketu ekonomske pomoći za koji se očekuje da danas bude usvojena na samitu. "Naša finansijska situacija je očajna", ukazao je on.

Jacenjuk je rekao da će njegova zemlja potpisati Sporazum o saradnji i pridruživanju sa EU što je pre moguće.

Bivši bokserski šampion i jedan od lidera ukrajinske opozicije Vitalij Kličko, koji je u Dablinu, osudio je odluku parlamenta Krima.

- To je velika provokacija protiv Ukrajine i to je neustavno. Ukrajina mora da bude nezavisna država - ocenio je Kličko koji se pridružio maloj grupi antiruskih demonstranata posle učešća na sastanku Evrospkih partija desnog centra.

Politička grupa koja u Evropskom parlamentu nastupa kao EPP (Evropske narodne partije) današnjim zasedanjem u Dablinu otpočela je kampanju za izbore poslanika u EP i izbor svog kandidata za predsednika Evropske komisije.

(Telegraf.rs / Tanjug)