Na Kosovo bačeno 10 tona uranijuma!

U izveštaju Bakarija Kantea kaže se da je NATO 1999. godine, tokom bombardovanja, bacio na Kosovo blizu deset tona osiromašenog uranijuma, a posledice toga su povećanju broja obolelih od raka, leukemije, abortusa, deformacija novorođenih beba

Deo izveštaja šefa komisije UN Bakarija Kantea 1999. godine o užasnim posledicama bombardovanja Srbije nikada nije javno objavljen, ipak, negovi delovi su dospeli u javnost zahvaljujući nezavisnom američkom novinaru Robertu Džejmsu Parsonsu.

Preporučujemo

U izveštaju Bakarija Kantea kaže se da je NATO 1999. godine, tokom bombardovanja, bacio na Kosovo blizu deset tona osiromašenog uranijuma, a s obzirom da se bombardovanje desilo u vremenu setve, osiromašeni uranijum je uticao na kvalitet vazduha, zemlje i vode, što je rezultiralo posledicama u lancu ishrane, pišu Novosti.

Posledice toga su povećanju broja obolelih od raka, leukemije, abortusa, deformacija novorođenih beba.

- Svaki značajniji cilj u Srbiji tokom NATO bombardovanja 1999. godine gađan je različitom vrstom oružja. Jedan od najviših zvaničnika UNEP (Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu čiji su stručnjaci istraživali posledice bombardovanja) potvrdio mi je to. Oni su zapravo testirali oružje na civilnom stanovništvu. To je nezapamćen ratni zločin - za Novosti je izjavio Parsons.

On je i danas zapanjen što su se Amerika i NATO odlučili da jedan narod usred Evrope zaspu bombama sa osiromašenim uranijumom.

- U to vreme sprovedena je strašna kampanja u medijima da bi se sakrile katastrofalne posledice bombardovanja i opravdao napad na Jugoslaviju. Tim UNEP je, dok je još trajalo bombardovanje, sastavio preliminarni izveštaj o humanitarnoj katastrofi koji je izazvalo bombardovanje osiromašenim uranijumom, ali taj izveštaj nikada nije zvanično objavljen. Kada sam ga ja objavio u novinama, i sam sam trpeo velike pritiske zbog toga. U to vreme još je bilo živo sećanje na posledice koje su američki vojnici trpeli zbog korišćenja uranijumske municije u Zalivskom ratu. NATO ni po koju cenu nije hteo da dozvoli da se govori o osiromašenom uranijumu u Evropi - kaže Parsons.

NATO je pokušao da spreči UN da posle rata pošalju tim istraživača u Srbiju pa je napravljen kompromis da ekipa UN-a uvek ide uz pratnju NATO vojnika, kaže Parsons.

- Vodili su ih isključivo na mesta na kojima nije korišćena uranijumska municija ili na lokacije koje su pre toga očistili. Izveštaj koji je posle toga sastavljen je besmislen. Zapadni mediji se tim problemom gotovo uopšte nisu bavili. Iz nekog razloga jednostavno su slušali ono što je Džejmi Šej govorio  - kaže Parsons.

Svest o opasnosti od radijacije izazvane posejanim uranijumom i te kako je postojala kod službenika i vojnika koji su posle bombardovanja poslati na Kosovo.

- Frederik Barton, zamenik visokog komesara UN za izbeglice, tražio je od Svetske zdravstvene organizacije da uradi studiju o uticaju uranijumske municije. Ta studija nikada nije završena, jer je Međunarodna agencija za atomsku energiju iskoristila svoje pravo da to zaustavi. Ipak, jedan ruski profesor iz SZO dao je nezavršen izveštaj Bartonu. Posle toga, on je tražio da se na Kosovo ne šalju trudnice, kao i da se uvede pravilo da niko ne može da bude poslat na Kosovo ako ne želi. Barton je nakon toga ostao bez posla, iako je već bio viđen za naslednika Sadako Ogate na čelu Komesarijata - objašnjava Parsons.

Naučni savetnik Instituta "Vinča" dr Ilija Plećaš kaže da je stuacija na Kosovu dramatičnija nego u ostatku Srbije. Njegov tim je bio zadužen da "čisti" teritoriju gađanu uranijumskim projektilima severno od Kosova, ali do danas nema saznanja da je organizovano uklanjanje osiromašenog uranijuma sa terena.

- Prvo je mogao da se primeti porast obolelih od leukemije, kao posledica izloženisti radioaktivnom zračenju i prvi slučajevi obolevanja povezani sa bombardovanjem otkriveni su kod italijanskih vojnika. Potrebno je od 10 do 20 godina da bi radioaktivnost, u kombinaciji sa drugim faktorima rizika, izazvala takozvane solidne tumore - kaže onkoepidemiolog prof. dr Miodrag Đorđević.

U Srbiji je od malignih bolesti obolelo oko 30.000 ljudi, a umrlo oko 19.000, samo u 1999. Sada se godišnje otkriva oko 37.000 pacijenata, a umire ih 21.000.

(Telegraf.rs)