OBAVEZNO PROČITATI: Ovo su najbolji svetski komandosi! (FOTO) (VIDEO)

Iako je nezahvalno proglašavati ko je najbolji, vlada uverenje da su jedinice za posebne namene iz Velike Britanije, SAD, Izraela, Rusije i Francuske lideri u svom poslu. O zahtevnosti obuka svedoče i slučajevi da je u nekim jedinicama više smrtnih slučajeva bilo na samoj obuci, nego prilikom izvođenja specijalnih dejstava

Koreni prvih stranih specijalnih jedinica u svetu datiraju iz Drugog svetskog rata. Prva ovakva jedinica je osnovana na ratištu u Severnoj Africi , pod komandantom Dejvidom Stirilingom, i ona predstavlja korene britanskog SAS (Special Air Service), jedne od najstarijih i najpoštovanijih jedinica za specijalne namene u svetu. Malo istočnije, skoro istovremeno, na teritoriji današnjeg Izraela udareni su temelji slavnoj jedinici mornaričkih komandosa ove zemlje.

Pravo masovno osnivanje jedinica za specijalne namene u svetu javlja se početkom sedamdesetih godina prošlog veka, kao posledica učestalih terorističkih aktivnosti i napada.

Tada brojne zemlje shvataju da je potrebno organizovati manje, dobro opremljene i visokoobučene jedinice, sposobne da veoma brzo i efikasno odgovore na najveće opasnosti modernog doba. Ono što je zajedničko svim ovim jedinicama jeste specifična nadležnost i mehanizam angažovanja, specijalističko naoružanje i obuka.

O zahtevnosti obuka i visini kriterijuma koje kandidati treba da zadovolje, svedoče i slučajevi da je u nekim jedinicama više smrtnih slučajeva bilo na samoj obuci, nego prilikom izvođenja specijalnim dejstava.

Iako se ocene razlikuju, i nezahvalno je proglašavati ko je zapravo najbolja jedinica za posebne namene, vlada opšte uverenje da su komandosi iz Velike Britanije, SAD-a, Izraela, Rusije i Francuske, svetski lideri u ovom poslu.

SAS - VELIKA BRITANIJA

Britanski "Special Air Service" (SAS), u prevodu “specijalna vazduhoplovna služba”, spada u sam vrh elitnih borbenih jedinica za specijalna dejstva i jedna je od najcjenjenijih i najpoznatijih u svom domenu. Kao što je pomenuto, SAS ima dugu tradiciju koja datira od Drugog svetskog rata, a njenom osnivaču Stirlingu je bio cilj da stvori snage koje mogu da efikasno dejstvuju u dubokoj pozadini neprijatelja, tada na frontu Severne Afrike.

Najpoznatija akcija koju su izvele SAS jedinice je svakako upad u zauzetu Ambasadu Irana u Londonu 1980. godine. Naime, šest naoružanih terorista, lojalnih tadašnjem vrhovnom vođi Irana – Homeiniju, su zaposele ambasadu i uzele 26 talaca. Nakon što regularna policija nije uspela da reši kriznu situaciju, pozvana je u pomoć SAS jedinica. Cela operacija je direktno prenošena preko TV, tako da se je celi svet mogao da uveri u efikasnost specijalaca. SAS tim sastavljen od osmorice ljudi munjevito je upao u ambasadu preko krova i za dvadesetak minuta rešio talačku krizu. Epilog je bio sledeći: od 26 talaca 2 su poginula, nijedan pripadnik SAS-a nije poginuo, dok je od 5 otmičara ubijeno na licu mjesta i jedan je zarobljen.

Smatra se da je SAS selekcija i obuka jedna od najtežih i najzahtevnijih na svetu. Selekcija i osnovna obuka sastoji se od tri faze. Prva faza je “fitnes i navigacija” gde potencijalni pripadnici SAS jedinica prolaze kroz fizičke testove u kombinaciji sa elementima snalaženja u prostoru i navigaciji. Druga faza je Trening u džunglama Bruneja, i konačno treća faza je preživljavanje u borbenim uslovima koja uključuje taktiku povlačenja i obuka u hvatanju i ispitivanju “živih jezika”.

Kada prođu ovu fazu, sada već pripadnici ove jedinice, odnosno oni koji su uspeli da prođu sve izazove, nastavljaju sa daljom specijalističkom obukom. Svi pripadnici prolaze kurseve padobranstva, penjanja, ronjenja, prve pomoći i naprednog kursa za rukovanje svim vrstama naoružanja. Nadalje, svaki pojedinac specijalizuje se na nekim od brojnih specijalističkih kurseva.

SEAL - SAD

Proći selekciju i obuku u mornarickim komandosima američke armije, poznatim SEAL timovima vrhunski je fizički i mentalni izazov. Program selektivne obuke sastoji se od četiri faze u ukupnom trajanju od 26 nedelja, uz osnovni moto . "bez bola -nema uspeha". Kurs je toliko naporan da između 55 i 60 procenata kandidata otpadne, koji se u principu najviše javljaju iz mornarice i marinaca vojske SAD.

Prva faza selektivne obuke izvodi se u mornaričkoj bazi "Koronado" u San Dijegu, i traje šest nedelja, tokom kojih se kandidati izlažu fizičkim naporima, postepeno uvode u tehnike ronjenja i upoznaju sa namenom i zadacima "SEAL-a". Program intenzivnog sticanja fizičke kondicije i osnovne ronilačke obuke podeljen je na tri dela i sastoji se od svakodnevnih fizičkih vežbi, trčanja, gimnastike, nošenja teških balvana, savlađivanja staze sa preprekama, plivanja i postaje sve teži svakim danom.

Šesta nedelja prve faze poznata je kao "paklena nedelja", predstavlja finalni test provere,  i traje 6 dana. Obuhvata neprekidne vežbe i marševe sa samo šest sati sna i odmora za sve vreme. Zamišljena je kao "ultimativni test" i provera za kandidatovu psihičku i fizičku spremu, izdržljivost, upornost i borbeni duh. Od polaznika se traži između ostalog, da pretrče četiri milje za 32 minuta i preplivaju uz morsku struju dve milje za 95 minuta.

Druga faza selektivnog kursa traje sedam nedelja, a prolaznost imaju kandidati koji prežive iskušenje "paklene nedelje". Fizički trening se nastavlja, ali su vremenske norme za pojedine discipline pooštrene.

Treća faza traje devet nedelja, tokom kojih fizički trening postaje još naporniji, povećanjem daljina i smanjenjem vremenskih normi, trčanje na 14 milja za 110 minuta, plivanje na dve milje u okeanu sa perajama za 70 minuta, savlađivanje staze sa preprekama za 10 minuta). Težište je na diverzantskoj obuci, korišćenju eksploziva, radu izviđačkih grupa, borilačkim veštinama, orijentaciji na moru i kopnu, preživljavanju,  taktici dejstava malih grupa i izvođenja diverzija, zaseda, prepada i slično.

Finalna faza selektivne obuke traje četiri nedelje i izvodi se na ostrvu San Klemente, gde polaznici prakticno vežbaju i primenjuju znanja i veštine stečene u prethodnim fazama. U ovom periodu jedino ozbiljna povreda može da natera kandidata da odustane. Uvežbavaju se načini i tehnike ubacivanja i izvlačenja iz neprijateljske pozadine helikopterima i podmornicama, zatim vežbe provere, kada se kandidati iskrcaju iz podmornice ili helikoptera na otvoreno more, sa zadatkom da uz pomoć navigacijskih uređaja i čamaca preveslaju, preplivaju ili prerone do određene kontrolne tacke.

Po završetku obuke, kandidati koji su prošli sve faze i testove, i koji su ispunili tražene kriterijume primaju se u službu i upućuju u operativne timove. Nakon završetka obuke "silsi" su kombinacija ronioca, padobranaca i diverzanata, koji tokom služenja u timovima nastavljaju sa daljim treniranjem.

SAJARET Matkalu - IZRAEL

Smatraju se verovatno najboljom antiterorističkom jedinicom na svetu i imaju gotovo mitski status, kako među Izraelcima tako i medju kolegama širom sveta. 

Od svog nastanka 1957. godine, ova jedinica, koja se sastoji od 200 najboljih komandosa i nekoliko stotina rezervista, postala je svojevrsno tajno bratstvo vojnika koji u svom spartanskom i večitom ratu sa terorizmom "udaraju niotkuda" i koji su do sada ostvarili na desetine podviga.

U Egiptu, Libanu, Jordanu i, u verovatno najbolje izvedenoj akciji u istoriji, na Entebeu, aerodromu u Ugandi Idija Amina u subsaharskoj Africi, gde je 1976. godine oteto 106 putnika Er Fransa. Pregledavši pasoše putnicima i ocenivši ih prema prezimenima, otmicari su izdvojili one jevrejskog porekla i odveli ih do zgrade starog aerodromskog terminala, oslobodivši istovremeno sve ostale.

To je bilo suviše ocigledno podsećanje na nacisticku selekciju tokom Drugog svetskog rata, kada su milioni Jevreja u koncentracionim logorima birani da žive ili umru. Za Izraelce to je bilo kao da im istorija daje još jednu priliku i najednom daljina aerodroma Entebe, nekih 3600 kilometara od Izraela, jednog od poslednjih mesta na svetu gde bi izraelski komandosi trebalo da deluju, više nije bila nikakva prepreka za iznenadni napad. Komandosi su sa lendroverima i mercedesima prebačeni avionom na Entebe. Prerušeni u pripadnike Idi Aminove vojske, izveli su prepad na aerodromsku zgradu, pobili otmičare i spasli sve sem troje talaca.

Nasuprot američkim komandosima koji se oslanjaju na sirovu snagu, hrabrost i napredno oružje, ova jedinica operiše u prostoru između regularne vojske i obaveštajne službe,  to su elitni vojnici trenirani za brutalni jezik regiona u kome se nalaze. Izraelski komandos, često je mršave i neugledne građe, lako se utapa u populaciju koja ga okružuje, najčešće radi kao špijun da bi onda udario kao vojnik.

- Izraelski komandosi razmišljaju bez postavljanja limita. Na svaki način, oni vuku đavola za rep. Na primer, većina vojnika kada se nađe pod neprijateljskom vatrom smesta traži najbliži zaklon. Izraelci ne traže zaklon. Oni ostaju tu gde jesu, identifikuju izvor vatre i potom ga eliminišu - kaže kaže dr Magnus Ranstorp iz centra za proučavanje terorizma i političkog nasilja na Sent Endrju univerzitetu u Škotskoj.

Teoretski,  Sajeret Matkalu je sličan jedinicama poput američkih Zelenih beretki, Vojnih rendžera, Delta snaga ili britanskog SAS-a. Ali pošto nikada nisu iskusili život u miru i kako su se razvijali kroz krvava iskustva borbe i grešaka, dostigli su neverovatan nivo preciznosti.

Izraelski komandosi bore se poput partizana, u malim grupama, najčešće prerušeni, iskrsnu, napadnu i nestanu. "U mnogim misijama, ako se samo jedan metak ispali, mi smo propali", govori jedan veteran Jedinice. "Ispaljeni metak samo je način da našem neprijatelju kažemo: evo nas ovde, dođite da nas pobijete".

ALFA - Rusija

Grupa Alfa, poznata i kao Specgrupa A, specijalna je jedinica u sastavu Centra za posebne operacije ruskog FSB-a. Alfe su najslavnija specijalna jedinica u Rusiji, osnovana je 1974. godine. Čuvari su ruske države i njezine sigurnosti, najmoćnija jedinica u državi i među glavnim snagama koje su osigurale Olimpijadu u Sočiju.

Zadatak ruske jedinice “Alfa” je borba protiv terorizma i terorističkih grupa, njihovo hapšenje i likvidacija, kao i rešavanje najsloženijih talačkih situacija u otetim avionima, autobusima, vozovima, kao i zaštita važnih ličnosti, objekata i skupova.

“Uprava “A” - “Alfa” ima pet, a uprava “B” - četiri odeljenja. Odeljenje je stalna jedinica koju sačinjavaju jurišne grupe od po 30 ljudi. Sve dužnosti u operativno-borbenim odeljenjima su oficirske. “Alfom” komanduje oficir čina generala, a izbor ljudstva za jedinicu “Alfa” obavlja se po najstrožim kriterijumima za antiterorističke jedinice.

Kandidati su starosti od 22 do 27 godina, dok se stariji i iskusniji, veterani iz mnogih akcija, zadržavaju na rukovodećim položajima, rade kao instruktori, u logističkoj službi. Prijavljuju se kandidati, starešine iz policije, specijalnih jedinica vojske, koji su već prošli kroz određene sadržaje obuke, uključujući i specijalističke kurseve, ali su na selektivnom kursu svi jednaki, svi startuju od nule.

Kandidat mora da ima visoko obrazovanje, da je odlično fizički pripremljen, psihofizički zdrav i da poseduje visoke moralno-voljne osobine. Vreme proučavanja kandidata traje više od godinu dana, u svim segmentima obuke, a odluka o prijemu se donosi kolektivno.

Da bi postao vrhunski profesionalac i pripadnik odreda “Alfa”, kandidat na obuci provodi tri godine. Tokom osnovne obuke prolaze veoma naporne faze pešadijske obuke, padobranstva, ronjenja, snajperskih dejstava, praktičnog pucanja, uče strane jezike i borilačke veštine, proučavaju fenomen terorizma u Rusiji i svetu, prate tuđa iskustva na planu antiterorističke borbe. Operativci se organizuju u grupe od 12 specijalaca, koje se dele na timove od po četiri člana, a osnovni moto delovanja pri izvršavanju zadataka glasi: “Gde se pojavi Alfa, prestaje kompromis”.

Kao centralna antiteroristička jedinica ruske države, koja uživa poseban ugled i status, “Alfa” obezbeđuje visoke rukovodioce Rusije i strane državnike (VIP) dok borave na teritoriji Rusije. Specijalni odred “Alfa” prošao je kroz mnoge velike bitke tokom rata u Čečeniji, a bio je nosilac aktivnosti u svim velikim talačkim situacijama, koje su uzdrmale ne samo rusku javnost već i svet: Budenovsk, Kizljar-Pervomajsko, Dubrovka, Beslan.

GIGN- FRANCUSKA

Obuka francuskih specijalaca nema kao druge specijalne jedinice klasičnu obuku -  "dril", već se najviše obraća pažnja na samodisciplinu i volju kandidata da postanu GIGN- članovi. Specijalna antiteroristička jedinica francuske žandarmerije GIGN (čita se GIZN, od punog naziva Groupe d* Intervention Gendarmerie Nationale- Interventna grupa nacionalne žandarmerije) osnovana je 1974. godine.

Da bi sa uspehom izveli spektakularne akcije, komandosi GIGN-a danima uvežbavaju, do automatizma, situacije upada u avion, voz, brod ili kuću i precizno pucanje u teroriste. Koliko je složena i rizična njihova obuka, najbolje pokazuje podatak da je , u toku postojanja, GIGN izgubio osam pripadnika, od toga čak sedam u toku obuke, a samo jednog u obračunu sa teroristima, na izvršavanju zadataka.

Danas ova jedinica broji oko 80 ljudi, smeštenih u bazi u mestu Satori, nedaleko od Pariza, i tu se uvek jedan deo ljudstva nalazi u stalnom dežurstvu i pripravnosti. Postupak izbora i selekcije novih članova je strog i temeljan, jer od stotinu kandidata koji se u toku godine prijave, prolaze samo najbolji i oni koji se uklapaju u "borbenu mašinu". Da li se tu radi o trideset ljudi ili o samo jednom čoveku, za GIGN nije važno, jer se traži visok kvalitet.

Kandidati se prijavljuju na oglas dva puta godišnje - u proleće i na jesen, u svim kasarnama žandarmerije. Uslovi za prijavljivanje su čin podoficira, staž od najmanje tri godine u službi i jaka volja. Što se tice psihološkog profila, traže se odgovorne i uravnotežene osobe sa sigurnim nastupom, koje kontrolišu svoju volju i postupke i u najtežim situacijama. Iznad jake fizičke spremnosti i konstitucije mora da se nalazi snažan mentalni sklop i razvijen intelekt, sa instinktom za preživljavanje.

U amazonskoj džungli Francuske Gvajane, u okviru škole za obuku komandosa, pod nadzorom pripadnika 3. pesadijskog puka Legije stranaca, pripadnici ove jedinice se uče borbi i preživljavanju u džungli. Obuka za planinskog vodiča, koja obuhvata taktiku borbe i preživljavanja u zimskim i planinskim uslovima, izvodi se u francuskim Alpima, u Kasisu u Samoniju, uz pomoć planinskih jedinica francuske armije. Sledi obuka u vožnji, koju izvode iskusni reli-vozači, kurs u korišćenju sredstava veze, kao i obuka u preciznom gađanju.

Disciplina i odnosi unutar jedinice čvrsto su postavljeni, pogotovo na relaciji instruktori-kandidati. U tim odnosima nema klasičnog, deprimirajućeg "drila" kao kod marinaca ili Legije stranaca, već je naglasak na samodisciplini i odlučnosti kandidata da po svaku cenu, bez obzira na teškoće i iskušenja, postane specijalac GIGN. Hijerarhijska struktura je vrlo jaka, kao, uostalom, i kod drugih specijalnih jedinica, što znači da nema mnogo raspravljanja i ubeđivanja sa instruktorima i komandirima; sve se strogo odvija prema principu "šef je uvek u pravu"!

(Telegraf.rs / Specijalne-jedinice.com)