Vraćanje razlike u ceni zbog sniženja nije po zakonu

Cena proizvoda u momentu kupovine je važeća, pa potrošač nema prava da se žali i traži razliku u ceni nazad, ukoliko proizvod koji je kupio danas, već sutra bude na sniženju

Ukoliko kupite proizvod koji nakon nekoliko dana bude na sniženju, u pojedinim radnjama, uz fiskalni račun, možete dobiti nazad razliku u ceni. Međutim, budite oprezni kada reklamirate robu i tražite da vam vrate novac, pošto će vam trgovci često ponuditi niži iznos od onog koji ste dali.

Preporučujemo

Ni davanje novca natrag potrošaču zbog sniženja, ali ni davanje nižeg iznosa nakon reklamacije nisu po zakonu. Ipak, iako je prva situacija primer dobrog poslovanja trgovca, druga se lako može svrstati u pokušaj obmanjivanja i prevare potrošača.

- Kupio sam prilično skupu kancelarijsku stolicu, kako bih je koristio dok sedim za računarom. Radnici u prodavnici su mi u poverenju rekli da će mi, ukoliko dođem za par dana kada stolica bude bila na sniženju, sa fiskalnim računom, vratiti razliku u ceni. Iako sam bio sumnjičav, došao sam kad su mi rekli i dobio nazad čak 4.000 dinara. Dali su mi i novi fiskalni račun, na kome je pisala snižena cena - priča P. P. čitalac Telegrafa.

Međutim, Predrag Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača, kaže da prodavac nije po zakonu u obavezi da to učini.

- Cena u momentu kupovine je važeća cena. To što se dogodilo, svakako, zakon ne propisuje, već je verovatno bila samo dobra volja trgovca. On naprotiv, po zakonu nije u obavezi da to učini, nema toga ni u onom delu koji pokriva običaje dobre trgovačke prakse, jer da je tako, to bi izazvalo velike probleme u poslovanju. Trgovac verovatno nije izvršio knjiženje prodaje, shvatio je da nema razloga da ospori zahtev potrošača i vratio je razliku u ceni - kaže Bogosavljević.

Sa njim se slažu i u Odeljenju za zaštitu potrošača, u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija. Načelnica ovog odeljenja, Vesna Novaković, kaže da reklamacija "ne uključuje davanje potrošaču određene sume novca koja predstavlja razliku u ceni, odnosno ne uključuje mogućnost doplate od strane potrošača, ukoliko je roba u međuvremenu poskupela".

Za razliku od pomenute situacije, neuporedivo češće se dešava da potrošači budu žrtve lošeg poslovanja, posebno ukoliko pri reklamaciji kupljene robe traže novac natrag. Trgovac će često ponuditi iznos koji je niži od onog koliko ste platili u trenutku kupovine. To će se pogotovo desiti ukoliko je u trenutku reklamacije ta roba na sniženju.

- Ukoliko popravka ili zamena nije moguća, ili predstavlja nesrazmerno opterećenje za trgovca, potrošač može da zahteva sniženje cene ili raskid ugovora i povraćaj novca. Ukoliko se vrši zamena robe za drugu, potrošač dobija od trgovca robu istih karakteristika i kvaliteta, bez obzira da li je u međuvremenu cena robe snižena ili je roba poskupela.  Ukoliko se vrši povraćaj novca potrošaču, vraća se iznos koji je potrošač platio prilikom kupovine, bez obzira na činjenicu da li roba u trenutku raskida ugovora ima sniženu cenu  - kaže Novaković.

Raskid ugovora, kao jedan od načina ostvarivanja prava potrošača prilikom reklamacije, propisuje Zakon o zaštiti potrošača. Sa druge strane, Zakonom o obligacionim odnosima regulisano je, da prilikom raskida ugovora svaka ugovorna strana vraća ono što je dala.

(Marija Stojanović)