Rešenje o upisu nepokretnosti za samo dva dana!

Direktor Republičkog geodetskog zavoda Zoran Krejović najavljuje za Telegraf da će se najkasnije do kraja ove godine u svim opštinama u Beogradu zahtevi rešavati u najkraćem mogućem roku

Direktor Republičkog geodetskog zavoda Zoran Krejović u intervjuu za Telegraf.rs ocenjuje da je ta institucija uradila dosta na poboljšanju ažurnosti i bržem rešavanju zahteva za upis nepokretnosti i vlasništva, koje se sada dobija za ravno dva dana od podnošenja zahteva.

Preporučujemo

- Loš imidž koji smo imali sada je iza nas. Više se ne bavimo samo katastrom zemljišta, već i upisom vlasništva, koje su nekada obavljali sudovi. Taj posao ranije je radila armija ljudi, a mi smo uspeli da sa postojećim kapacitetima omogućimo građanima da njihovi predmeti budu rešeni u najkraćem mogućem roku – ističe Krejović.

Poznato je da se ranijih godina na upis nepokretnosti u katastar čekalo veoma dugo. Sada se najavljuje da će se rešenje o upisu u katastar dobijati za dva dana. Od kada to važi i kako se do toga došlo?

- Pošli smo od ideje da nešto mora da se promeni, naročito kada je reč o brzini rešavanja zahteva. Shvatili smo da broj predmeta, zahteva za upis nepokretnosti uopšte nije veliki na dnevnom nivou. Ako, na primer, na jednoj opštini postoji dvadesetak ljudi koji se time bave, oni mogu da reše oko 20 do 30 zahteva. Maksimalno imamo 50 zahteva dnevno i to na opštinama Voždovac i Čukarica, dok, recimo, u Rakovicu pristiže 15 do 20 zahteva svaki dan. Napravili smo pilot projekat, po kojem za svaku opštinu postoji jedna organizaciona jedinica od 20 do 30 ljudi. Tako smo stigli do rezultata da onaj ko preda zahtev danas, dobije rešenje prekosutra ujutru.

Na kojim opština je zaživeo ovaj model rada?

- Za sada u šest gradskih opština i dve prigradske. Od gradskih opština to su: Stari Grad, Vračar, Voždovac, Novi Beograd, Zemun i Rakovica. Dve prigradske su: Mladenovac i Obrenovac. Prve su u ovaj projekat krenule opštine Vračar i Stari Grad. One su brže rešavanje upisa i vlasništva nepokretnosti započele u avgustu prošle godine. Poslednja je u ovaj proces krenula opština Voždovac, a sledeća na redu je Savski Venac.

Kakav je plan, do kada će biti pokrivene sve beogradske opštine, a do kada i ostale u Srbiji?

- Do kraja ove godine, ako ne i pre, u svim opštinama u Beogradu zahtevi će se rešavati za dva dana. Nema dileme da to treba da se sprovede u celoj Srbiji. Moram da kažem da sam prijatno iznenađen da su se u Kraljevu sami organizovali, i krenuli našim putem. Oni nemaju zaostale predmete, a one pristigle rešavaju odmah. Po istom principu radi se i u Topoli i Somboru.

Kako ćete rešiti problem zaostalih predmeta?

- Planiramo da i zaostale predmete rešavamo što efikasnije i nadamo se da ćemo najkasnije za godinu dana očistiti sve zaostale predmete. To nikako ne znači da će se na njih primenjivati “sporiji tempo”, već da zbog obima, njihovo rešavanje nije moguće preko noći.

Upis nepokretnosti i vlasništva često prate priče o mešetarenju i korupciji. Šta vam je tu plan?

- Nema više držanja predmeta u fiokama. Nema više mogućnosti da od referenta zavisi koliko će dugo rešavati 20 ili 30 zahteva. Tu je onda zaista dolazilo do mešetarenja, pregovaranja sa advokatima i tu se razvila korupcija. Cifre su išle i do 600 evra za jedan predmet. Mnogo ljudi je sada nezadovoljno, pošto takvo ponašanje više nije moguće. Nije ni postojala korupcija u smislu da rešite problem onako kako je neko zamislio. Ovde se pravni osnov zaista ne može izmanipulisati i ne dovodi se u pitanje. Ili imaš kupoprodajni ugovor ili nemaš. Bilo je pokušaja da se u nekim privatizacijama, naročito kod kupovine poljoprivrednog zemljišta, neke stvari rade pogrešno. Čak i da neko pokuša to da reši na svoju ruku postoji zaštita, sistemska zaštita. Postoji žalba koju može da uloži druga strana, koja ide u Ministarstvo građevine na drugi stepen, gde se rešava po žalbi.

Koliko upisanih nepokretnosti sadrži katastar i kako su one razvrstane?

- U Srbiji ima 4,6 miliona objekata, a jedan objekat može da ima, na primer, 10 do 15 stanova. Od tog broja čak dva miliona su stambeni objekti, a još 2,6 miliona su pomoćni objekti i ostalo, što su zapravo garaže, štale, šupe i slični objekti.

A koliko je upisanih nepokretnosti?

- Imamo tačno 785.987 upisanih stanova, kao i oko 130.000 upisanog poslovnog prostora. Broj parcela dostigao je 18,7 miliona, dok je broj hipoteka 1.027.434.

Ima više od million hipoteka. Da li to znači da smo mi visoko zaduženi?

- Svi pričaju da nismo, ali niko ne može da ospori da svakako nije mali broj onih koji su se finansijski zadužili. Trenutno radimo i na analizi vrednosti nepokretnosti po zonama, a kada to bude završeno onda će se precizno znati kolike su prosečne vrednosti nepokretnosti u našoj zemlji.

Koliko je bilo zahteva da se nelegalni objekti prevedu u legalne?

- Oko 700.000 zahteva na teritoriji cele Srbije. Procene su da je još oko 500.000 onih koji se uopšte nisu ni prijavili. Ako budemo dobili zeleno svetlo da krenemo u evidentiranje tih objekata, uz pomoć alata koje imamo, kao što je orto-foto, onda će biti i neke praktične koristi. Time će i svaki katastar dobiti zadatak da sa satelitskim ekipama “snimi situaciju”, a onda ćemo te podatke poslati Poreskoj upravi. I onda Poreska uprava može na osnovu takvih identifikacionih podataka da oporezuje te vlasnike ako. Imaćemo rešenje i za one koje ne zateknemo na terenu. Ako imamo podatak ko je vlasnik neke parcele, na kojoj je kuća, za koju ne znamo ko je vlasnik, poslaćemo Poreskoj upravi podatak i oni će vlasnika parcele oporezovati za vrednost poreza koji se tiče tog objekta. Pa će onda on, ako nije vlasnik, biti motivisan da pozove vlasnika te nepokretnosti da se upiše sam. Sam sistem će naterati učesnike da se ponašaju prema zakonu.

Planirate da motivišete građane tako da jedan traži od drugog da plati porez?

-  Da ja kojim slučajem vama dozvolim da izgradite na mojoj polovini parcele nelegalno kuću za koju ne plaćate porez, a onda dođu nadležni i traže mi da plaćam svake godine porez na tu vašu kuću, sigurno je da ću da vam kažem da objekat morate da registrujete i izmirite svoje obaveze. U suprotnom, srušiću ga pošto je to moja parcela ili ću da ga prisvojim ili ćemo da idemo na sud.

Da li očekujete da će sada građani u Srbiji sa više blagonaklonosti ući u rešavanje ovakvih problema?

- Kada se bude pročulo kako se radi efikasno i da za upis nepokretnosti i vlasništva ne postoje nikakve prepreke, onda će svima biti jasno da je ovaj problem prošlost.

Potpisali ste i Memorandum za katastar poslovne infrastrukture. Kada će ta ideja zaživeti?

- Postoji dobra volja da se napravi jedan registar koji bi koristio kako stranim, tako i domaćim investitorima. Poslovna infrastruktura podrazumeva građevinske parcele gde je dozvoljena gradnja, gde je definisano tačno u kom obimu može da se gradi. Kada budemo napravili taj registar, veoma je važno da ti podaci budu pouzdani i kvalitetni, kako bi se donosile valjane poslovne odluke.

(N. Sekulić)