INTERVJU, SEKA SABLIĆ: Nikad nisam volela igranke, bila sam na jednoj žurki u životu!

- Kada su se pojavili Bitlsi i Roling Stonsi, bila sam po strani. Svi su mi se smejali kada pitam "šta je ovo" za neku pesmu Bitlsa - kaže za Telegraf Jelisaveta Seka Sablić koja otkriva kakav je status imala kultura u njeno vreme, a kako se danas mladi ophode prema njoj

Jelisaveta Seka Sablić, naša proslavljena glumica, za Telegraf priča o kulturi u svoje vreme, šta je bilo popularno, šta savetuje mladima i kakvo je njeno viđenje odnosa mlade osobe prema kulturi danas.

Preporučujemo

Njena karijera počela je davne 1968. i traje već 46 godina. I danas je ljudi vrlo rado pozdravljaju na ulici, a Seka je odlučila da za naš portal približi stanje kulture nekada i sada.

Koliko su kulturni događaji bili na ceni kada ste vi bili u gimnaziji?

- Kultura je zaista bila veoma važan deo našeg društva. Činilo mi se da se kultura nalazila među prvim slovima azbuke. Kulturu su negovale škole. Takođe, svaka škola je imala sekcije i svi smo bili podeljeni po tim sekcijama.

Ja sam se najpre pronašla u literarnoj sekciji, a zatim sam prešla u glumačku. Mi smo bili cenjeni na taj način i tako smo se međusobno cenili i tačno smo znali ko koliko vredi. Mogu da kažem da su prave, objektivne vrednosti bile na visokoj ceni u doba moje mladosti. Takođe, mislim da je besmisleno i dosadno da o tome pričam jer svako vreme ima neke svoje vrednosti.

Koje su predstave, filmovi ili koncerti bili popularni u vašoj mladosti?

- To je sve bilo individualno. Ja sam zaista bila posebna priča. Kao mlada krila sam da sam okrenuta ozbiljnim stvarima, ali zaista nisam volela igranke, možda sam jednom bila na nekoj žurki.

Meni je to oduvek bilo dosadno, bavila sam se umetnošću dok su drugi izlazili. Možda bih rekla da sam i malo oštećena, nisam ispratila sve što je moje vreme nosilo. Na primer, kada su se pojavili Bitlsi ili Roling Stonsi, bila sam nekako bila po strani. Kada bih nakon nekog vremena čula neku božanstvenu pesmu Bitlsa i pitala: "Šta je ovo?", svi bi mi se smejali u društvu.

Koliko je odlazak na koncerte, operu, predstave bila stvar prestiža u vašoj mladosti?

- Razlikovali smo se po tome ko prati kulturne događaje, a ko ne. Mi koji smo se viđali na kulturnim događajima smo se izuzetno cenili među sobom. Nismo ni prilazili niti se družili s onima koji nisu bili u vezi s kulturom. Danas su oštećeni svi koji se drže podalje od kulture!

Koliko je praćenje kulturnih događaja opterećivalo budžet?

- Sve nam je bilo dostupno, mada, ni danas ne mogu da kažem da kultura nije dostupna. Danas postoje razni popusti i datumi u mesecu kad su cene niže. U doba kada sam ja bila učenica, odlazak u pozorište su organizovale škole uz jako pristupačne cene i na taj način su nam razvijali naviku da obilazimo kulturna dešavanja. Smatram da je sramno govoriti o bilo kakvoj ceni kad je kultura u pitanju.

Kakvo je vaše viđenje odnosa mlade osobe prema kulturi danas?

- Kultura je uvek jeftina i uvek je ima, iako imamo privid da je nestala. Ko hoće - može da procunja. Na ozbiljna kulturna dešavanja idu ljudi iz kulture kako bi se povezali s prijateljima i kolegama ili kako bi se ispromovisali, zato mislim da se kultura svodi samo na ljude koji se njome bave. Kultura je okrenuta ljudima iz kulture, ali odgovorno tvrdim da postoje mladi ljudi koji su ozbiljni i kojima uvek pođe za rukom da je pronađu.

Šta vi savetujete mladima kada je reč o kulturi?

- Nažalost,  nemam savet. Svako će za sebe pronaći ono što ga zanima. Za razliku od mog vremena, mladi danas imaju internet, sad je sve dostupno. Na sreću, dosta sam putovala, pa sam imala priliku da doživim mnoge divne stvari. Iako je mnogo onih koji nemaju takve prilike, svako na internetu može da pronađe esenciju umetnosti.

UPOZORENJE: Zabranjeno preuzimanje, kopiranje ili bilo kakvo drugo korišćenje ovog intervjua bez dozvole uredništva portala Telegraf.rs. Prenošenje intervjua ili dela intervjua smatraće se kršenjem autorskih prava.

(Mihajlo Pavić)