HALO, MANIJACI: Za uznemiravanje telefonom možete da dobijete 3 godine zatvora!

Ekipa Telegrafa istraživala je kome treba da se obratite ukoliko vas neko uznemirava porukama na mobilnom telefonu, kao i šta je u tim slučajevima zaduženje policije, šta operatera, i na koji način vas štiti zakon

Dahtanje u slušalicu, a potom prekidanje veze, oblik je uznemiravanja, koji je, kako stvari danas stoje, odavno zastareo.

Preporučujemo

S razvojem tehnologije "razvile" su se i metode uznemiravanja, te je, kako Telegraf saznaje, u poslednje vreme pored uobičajenih oblika uznemiravanja sa skrivenih brojeva, sve češći oblik maltretiranja - slanje lascivnih MMS poruka.

Prema rečima naše čitateljke Beograđanke M.R, nekoliko njenih koleginica dobilo je prošle nedelje identičnu uznemirujuću poruku.

- Možete zamisliti moj izraz lica kad sam otvorila poruku i ugledala gole delove tela nekog muškarca - počinje priču za Telegraf M. R, dodajući da su u razmaku od svega nekoliko dana identične “sadržaje” dobile i njene koleginice.

Jedina razlika između poruka bila je u tome što su je njoj poruka stigla sa skrivenog broja, a njenim koleginicama nije.

- Pošto se privatno ne družimo i ne krećemo u istim krugovima, nikako nismo mogle da utvrdimo od koga bi poruke mogle da dođu. Odreagovale smo isto. Uzele smo nove kartice kod svojih operatera, a onda ceo slučaj prijavile policiji.

U slučajevima poput ovog, u kojem nema eksplicitnih pretnji napadom na život ili telo pojedinca, oštećeni može da se obrati svom operateru, saznaje Telegraf.

Svi operateri, naime, reaguju isto. Nakon što utvrde s kog broja su upućivani pozivi, prvo pribegavaju opomeni. Ako se uznemiravanje s istog broja ponovi u roku od 90 dana od upućivanja opomene, broj se privremeno isključuje (najviše na dve nedelje).

Trajnom isključenju pribegava se ukoliko se nakon uključenja privremeno isključenog broja, u roku od 90 dana, ponovi uznemiravanje.

Ivan Cvijović, šef odseka za praćenje i održavanje javnog reda i mira, objašnjava za Telegraf da u skladu s ovlašćenjima, policijski službenici u saradnji s nadležnim tužilaštvom preduzimaju sve neophodne mere i radnje kako bi identifikovali lica koja upućuju pretnje.

- Svaki dan nam se javljaju oštećeni građani, koji prijavljuju upućivanje pretnji putem raznih sredstava komunikacije - od telefona do društvenih mreža - priča Cvijović dodajući da su svakako "najteži" oni slučajevi u kojima se pojavljuju eksplicitne pretnje smrću oštećenom i članovima njegove porodice.

Advokat Đorđe Mamula kaže da je do sada bio zastupnik u više slučajeva koji su imali veze s uznemiravanjem porukama.

Uglavnom se, prema njegovim rečima radilo o poremećajima odnosa - posle razvoda, nakon raskida, ili usled dugovanja.

- Klijenti i sami znaju da prvo treba da promene broj, a potom stari predaju policiji i to dok je slanje uznemirujućih poruka "aktuelno" - kaže za Telegraf Mamula dodajući koje kazne čekaju one koji uznemiravaju.

- Prema Krivičnom zakonu (član 138, stav 1) za krivično delo ugrožavanja sigurnosti (pretnjom da će napasti na život ili telo lica ili nekog njemu bliskog) sledi novčana kazna ili kazna zatvora do jedne godine. Za krivično delo ugrožavanja sigurnosti više lica, međutim, sledi kazna zatvora od tri meseca do čak tri godine - kaže Mamula.

Ukoliko, međutim, ugrožena osoba dobije poruku s pretnjama manjeg intenziteta, prema Cvijovićevim rečima, lice može odgovarati i prekršajno u skladu sa Zakonom o javnom redu i miru (čl. 6.st.2.) kojim je predviđena kazna zatvora do 30 dana ili novčana kazna u iznosu do 25.000 dinara.

Prema Mamulinim rečima, snimanje komunikacije radi obezbeđenja dokaza protiv osobe koja uznemirava moguće je samo izuzetno: od strane policije, i to po naredbi suda, kao i od strane korisnika ako u komunikaciji učestvuje još neka osoba koja se saglasila sa snimanjem.

(Katarina Vuković)