Prošle godine smo bacili 378 miliona atomskih bombi u okeane! (VIDEO)

U poslednjim decenijama XX veka okeani su primali energiju koja je ekvivalentna dvema atomskim bombama koje su bačene na Hirošimu - svake sekunde. Prošle godine, međutim, okeani su svake sekunde primali 12 atomskih bombi

Zima koja je sada već za nama i proleće koje je počelo u svakom smislu osim u kalendarskom nisu uobičajene pojave. Nije da se nikada pre nisu dešavale, ali jednostavno smo navikli da zima bude zima, a da leto bude leto.

Preporučujemo

Ovog puta jedva da smo i osetili zimu (iako je zbog košave nekoliko dana bilo napeto), za razliku od primera radi 2012. godine kada je u ovo vreme temperatura išla i do 25 stepeni ispod nule, a u nekim delovima naše zemlje i do 40.

Iako je istina da je bilo delova severne hemisfere koji su zimu osetili snažnije nego što pamte, poput Amerike kojoj je pretila prava apokalipsa, nema sumnje da će prolećno vreme tokom ove zime pokrenuti lavinu rasprave o globalnom zagrevanju.

Jedna od najbitnijih segmenata te rasprave biće okeani i mora.

Zbog toga što su tako ogromni i zauzimaju 70 odsto površine naše planete, ujedno i apsorbuju više energije. U poslednja tri meseca 2013. godine zagrevanje velikih vodenih površina je probilo grafikon na kome se beleži njegovo merenje.

Grubo rečeno, od 1980. do 2000. godine okeani su primili oko 50 zetadžula toplote, ali su u prvih 13 godina novog milenijuma primili dodatnih 150 zetadžula. Prevedeno na "srpski", u poslednjim decenijama XX veka vodene okeani su primali energiju koja je ekvivalentna dvema atomskim bombama koje su bačene na Hirošimu - svake sekunde. Prošle godine, međutim, okeani su svake sekunde primali 12 atomskih bombi.

Dakle, 378 miliona atomskih bombi primili su svetski okeani i mora u toku cele prošle godine. Mnogo. Previše. Ne samo što time uništavamo živi svet u njima, nego se veruje i da je to glavni uzrok sve brojnijih i snažnijih uragana i tajfuna, kao i da toplije vode dovode i do rasta nivoa voda, što opet sa svoje strane dovodi do poplava.

Kako bi svet izgledao kada bi današnje obale progutao Posejdon, možete i da zamislite. Londona, Njujorka, Kotora, Nice, Monaka, Barselone... ne bi bilo. I nemojte misliti da se to nas u Srbiji ne tiče, ili da je to razlog za likovanjem (ima i takvih ljudi): sve ono što se desi drugima osetićemo i mi. Ili ste možda zaboravili poplave u Jaši Tomiću? I sankcije? Zamislite da smo ponovo pod sankcijama. Takav bi efekat na nas imao ekonomski slom najmoćnijih svetskih ekonomija.

Zbog toga, iako smo danas svi srećni i zadovoljni činjenicom da napolje možemo da izađemo u dukserici, neophodno je da se sve države sveta udruže i spasu našu planetu pre nego što ne bude prekasno. A prekasno će biti brže nego što mislimo.

(V. V.)