Ko u Hrvatskoj bankrotira dobija staratelja
- Osoba koja bankrotira ni cipele ne može da kupi dok ne pita supervizora za dozvolu. Na godišnji odmor može odmah da zaboravi, a ne može da planira ni troškove za skijanje - kaže generalni sekretar Udruženja banaka Srbije
Od aprila će svi prezaduženi građani u Hrvatskoj morati da proglase lični bankrot, jer se tada kod suseda donosi zakon koji će ih na to obavezati.
U praksi to znači da svi koji nisu u stanju da vrate dugove "neće smeti ni cipele da kupe, dok im supervizor ne dozvoli".
Oko 130.000 građana u Srbiji moglo bi da dobije "staratelja" koji će umesto njih da raspolaže njihovim platama i imovinom, ako bi u Srbiji doneli Zakon o ličnom bankrotu, prenosi 24 sata.
Ovakvu meru Hrvatske vlasti pravdale su time da se "kroz lični bankrot traži način da se dugovi postupno vrate i da dužniku bude lakše", ali naši bankari upozoravaju da je takva mera vrlo neprijatna.
- Ove situacije ljudi naivno zamišljaju, pa misle sad će da se oslobode dugova, a to nije tačno - kaže Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.
Dugovi ostaju, samo će dužnik dobiti supervizora koji će imati kontrolu nad njegovom platom i imovinom. Supervizor mu praktično daje džeparac, ali samo toliko da može da preživi, a ostale prihode dužnika usmerava u otplatu duga. Cilj je da se uzima malo od plate, a malo da se prodaje pokretna imovina.
- Osoba koja bankrotira ni cipele ne može da kupi dok ne pita supervizora za dozvolu. Na godišnji odmor može odmah da zaboravi, a ne može da planira ni troškove za skijanje. Kad neko dođe u takvu situaciju, a na primer, potrebna mu je nova mašina za veš, ni to ne sme da kupi bez dozvole - navodi Dugalić.
U Hrvatskoj oko 300.000 građana živi u strahu od takve sudbine, dok je u Srbiji broj prezaduženih upola manji. Za takvim zakonom u Hrvatskoj se poseglo jer je dug po glavi stanovnika alarmantan, 4.000 i 5.000 evra. Kod nas, dug po stanovniku za kredite je 740 evra, a ako se uračunaju i čekovi, kartice i lizing - 830 evra.
- Nadam se da mi nećemo doći u tu situaciju. Hrvati ipak nisu imali čvrstu kontrolu centralne banke, a nemaju ni Kreditni biro kao mi. Kod njih je jedno vreme bilo lako zadužiti se, i procedure su bile jednostavne, pa su preterali. Onda je kriza došla, mnogi su gubili posao i sad su u velikom problemu - kaže Dugalić.
(Telegraf.rs)