DŽIGA, ŠLJIVA, REPA: U čemu smo zaista prvi, a u čemu peti u izvozu namirnica u svetu?

Na svetskom tržištu smo jedino lideri u izvoru šećerne repe. Peti smo na tabeli izvoza stočne hrane, a kukuruz nam se nalazi na 10. mestu. Pileće džigerice i guščije paštete nema ni na jednoj listi naših izvoznih proizvoda

Iako su neki mediji objavili da je na osnovu istraživanja koje su objavile Ujedinjene nacije, odnosno Agencije za hranu (FAO), Srbija druga na svetu po proizvodnji pileće džigerice i šljive na svetu, istina je nažalost sasvim drugačija, jer naša zemlja sem šećerne repe, nema proizvoda sa kojima može da se pohvali, a u mnogima se uopšte ne nalazi u vrhu svetske lestvice proizvodnje i izvoza!

Preporučujemo

Prema podacima Privredne komore Srbije, pileća džigerica se nalazi u grupi proizvoda pileće iznutrice, tako da tačne pozicije Srbije sa ovim proizvodom u svetskoj ekonomskoj utakmici je teško utvrditi, a šljiva takođe ne postoji na rang listi naših najuspešnijih proizvoda.

Ono sa čim možemo da se ponosimo, bar prema podacima pomenute organizacije iz poslednjeg izveštaja koji je objavljen 2011. godine je šećerna repa. Kako se navodi u izveštaju UN-a,  iz Srbije je izvezeno 432. 552 tona repe, i na listi izvoznika se nalazimo  ispred Kanade, Austrije, Holandije i Mađarske.

Printskrin: faostat.fao.org/

Pored šećerne repe, nemamo još mnogo kultura po kojima smo poznati u svetu. Na svetskoj listi se po uspehu kotira dobro kotira jedino stočna hrana, u i njemom izvozu smo peti na svetu. Prema podacima FAO-a izvezli smo 156. 309 tona ovog proizvoda, a ispred nas se nalaze samo Kina, SAD, Rusija i Francuska, koja je lider u svetu po izvozu stočne hrane.

Sledi kukuruz, kojeg smo izvezli u količini od 1. 630 891 tone, i nalazimo se na desetom mestu na svetu. Dakle i kod najuspelijeg našeg proizvoda, mi se nalazimo u dalekom zaostatku za liderima proizvodnje ove kulture, SAD, Argentina, Brazil i Francuska.

Primera radi, Francuska, koja je četvrta na ovoj listi, izvozi skoro šest puta više kukuruza od nas, a Amerikanci čak nepunih 40 puta, odnosno 45. 888. 272 tona kukuruza.

Pomenute džigerice i šljive kao posebne kategorije uopšte ne postoje na ovoj listi, pa je nemoguće utvrditi naš udeo na svetskom tržištu ovih namirnica. Nakon stočne hrane i kukuruza, koji je naš glavni izvozni proizvodi, slede voće i voćne prerađevine, šećer , ulje, a pšenica je na petom mestu tih proizvoda.

Printskrin: faostat.fao.org/

Na šestom mestu su slatka peciva, na sedmom sokovi, na  osmom gotova hrana, a nakon njih slede pivo i slatkiši.

U drugom delu tabele, od 11. do 20. mesta su jabuke, sojino ulje, brašno, neupotrebljena hrana, koju takođe izvozimo, proizvodi od svežeg voća,  zamrznuto povrće, meso i cigarete. 

Voće i voćne prerađevine, koje su na drugom mestu naših izvoznih proizvoda su našle mesto na tabeli i tu se nalazimo na 16. mestu  na svetu, sa izvezenih 168. 928 tona. Šećer iako je na trećem mestu, nije na listi 20 najvećih svetskih izvoznika, ali smo zato 16. na listi sa suncokretovim uljem, i izvezenih 80. 004 tona.

Poslednji proizvod sa kojim ulazimo u prvih 20 izvoznika na svetu i sa kojim možemo da se takmičimo sa ostalim zemljama su jabuke. Tu smo 18. na listi, sa  130. 182 tona, i sa ovim podacima se praktično završava naše prisustvo na listi najvećih svetskoh izvoznika prehrambenih proizvoda.

U ostalim izvoznim proizvodima nas nema na listi. Inače, naš najveći trgovinski partner je Evropska unija - polovinu svojih poljoprivrednih proizvoda izvozimo u zemlje EU. Međutim, sa prosečnom vrednošću izvoza od 531 dolara po ha Srbija se nalazi na začelju po veličini izvoza po obradivoj površini.

Primera radi, EU izvozi deset puta više - oko 6.000 dolara po hektaru. Problem izvoza poljoprivrednih proizvoda iz Srbije predstavlja i to što su to pretežno primarni proizvodi, što Srbija ne ispunjava uslove za dozvole za izvoz u EU živih životinja, svinjskog, živinskog mesa, mleka, krompira...

Prema ocenama stručnjaka  prvi korak u povećanju izvoza naše zemlje je integrisanje naše zemlje u prestižne svetske međunarodne organizacije kao i uvođenje standarda i garantovanje kvaliteta za ono što proizvedemo. Pored ovoga, preporučuje se i unapređenje tržišnog lanca i objedinjavanje ponude, kao i poznavanje izvoznog tržišta i promovisanje proizvoda iz Srbije, jer je većina naših pšroizvoda na međunarodnom tržištu još uvek potpuno nepoznato.

(Telegraf.rs)