Dve decenije od masakra na Markalama za koji "niko nije kriv"! (FOTO) (VIDEO)

Prema sudskim presudama Haškog tribunala za napad je odgovorna Vojska Republike Srpske, dok prema izveštaju nezavisne komisije iz 1995. ne postoje jasni dokazi ko je odgovoran za ubistvo 68 ljudi i ranjavanje 144 osobe na pijaci u Sarajevu

Masakar na sarajevskoj pijaci Markale u kojem je poginulo 68 ljudi, a ranjene 144 osobe, dogodio se na današnji dan 1994. godine. Prema sudskim presudama Haškog tribunala za napad je odgovorna Vojska Republike Srpske, dok prema izveštaju nezavisne komisije iz 1995 godine, ne postoje jasni dokazi za to ko je odgovoran.

Zbog toga mnogi smatraju da su bošnjačke snage iscenirale, odnosno same izvršile oba napada na sopstvene civile kako bi izazvale NATO bombardovanje Republike Srpske.

Prema izveštaju novinara Džima Fiša sa BBC-ja, masakr na pijaci se desio između 12.10 i 12.15 sati, kada je minobacačka granata udarila u prepunu pijacu.  Spasilačke jedinice i osoblje Organizacije ujedinjenih nacija odmah su pritekli u pomoć žrtvama, a gotovo istovremeno su svi zapadni mediji odmah naveli da Srbi stoje iza napada.

Vlasti Republike BiH i Republike Srpske počele su međusobno da se optužuju za ovaj incident. Kontroverze oko ovog događaja počele su kada je prvobitni izveštaj Unprofora naveo da je granata ispaljena sa pozicije pod kontrolom Muslimana.

I nekadašnji specijalni izaslanik UN Jasuši Akaši izjavio je 2011. da je još uvek nejasno ko je počinio na napad na pijacu Markale 1994. godine.

On je osnovao Odbor Ujedinjenih nacija od pet stručnjaka iz pet različitih zemalja, koji je na osnovu podataka utvrdio da je granata mogla da bude ispaljena sa lokacije pod kontrolom Armije BiH ili Vojske Republike Srpske.

Tadašnji komandant UNPROFOR-a, general Majkl Rouz je nakon incidenta izjavio da ne može da se utvrdi odakle je granata ispaljena. Kasniji i temeljitiji izveštaj UNPROFOR-a je otkrio grešku u prvobitnim nalazima. Organizacija Ujedinjenih nacija je zaključila da je bilo nemoguće odrediti sa koje strane je granata ispaljena.

Republika Srpska je isti dan od UNPROFORA-a zatražila osnivanje istražnog tima u kome bi bili zastupljeni pripadnici Vojske Republike Srpske i Armije Republike BiH, međutim ovaj predlog je odbijen. U januaru 2003. godine, u procesu protiv generala Stanislava Galića, Haški tribunal je zaključio da je su masakr počinile snage Vojske Republike Srpske.

Jednu od teza da iza napada ne stoje Srbi izneo je i moskovski istoričar, Konstantin Nikiforov, koji je jedno vreme radio i kao pisac govora za Borisa Jeljcina.  Nikiforov tvrdi da su oficiri ruskog bataljona, koji se nalazio oko Sarajeva, kategorički tvrdili da Srbi nisu mogli da granatiraju Markale.

Taj istoričar je došao do informacija da u avgustu 1995. godine Markale nisu gađane iz minobacača, već su, po scenariju zapadnih obaveštajnih službi, tu krvavu akciju obavili Muslimani, sa jedne od susednih višespratnica.

Nikiforov je uveren da su i u februaru 1994. godine zapadne službe organizovale akciju pod nazivom "Ciklon-1“ koju su izveli Muslimani sa ciljem da se stvori povod da NATO napadne srpske položaje.

Direktna posledica ovih događaja bilo je NATO bombardovanje RS. NATO je optužio Vojsku Republike Srpske i iskoristio to granatiranje kao povod za ulazak NATO-a u rat protiv Srba u BiH.

Tim akcijama potpuno je proterano srpsko stanovništvo sa teritorije Kninske Krajine, kao i srpsko stanovništvo iz zapadnih i jugozapadnih delova Bosne i Hercegovine.

Pogledajte video:

(Telegraf.rs)