U devetoj prvi put probaju pivo, u 14. rakiju!

U Srbiji od alkoholizma boluje oko 25 odsto stanovništva, a više od 40 odsto alkoholna pića konzumira svakodnevno. Mladi se najčešće opijaju kako bi se divno proveli, sve češće piju kod kuće

Prema rezultatima poslednjeg međunarodnog istraživanja o upotrebi alkohola i droga (ESPAD), u Srbiji je devet od deset 16-godišnjaka barem jednom tokom života popilo alkoholno piće.

Preporučujemo

Oko 40 odsto ispitanika u ovom dobu se bar jednom u životu napilo, a svaki peti mladić prvi put je probao pivo s devet ili manje godina, podaci su Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”.

- Konzumiranje vina i žestokih pića mladi najčešće započinju s 14 godina. Alkopopse (mešana pića sa manje od 5 odsto alkohola) konzumiraju ređe nego ostale vrste alkoholnih pića, a redovno konzumiranje pića u najvećem broju slučajeva počinje u 15. ili 16. godini - objašnjavaju za Telegraf nadležni iz "Batuta".

Oni dodaju da su rezultati istraživanja potvrdili da tinejdžeri u Srbiji imaju uglavnom pozitivna očekivanja od alkohola, kao i da nisu u dovoljnoj meri svesni rizika koji piće nosi.

- Više od polovine učenika smatra da će se osećati opuštenije, druželjubivije i da će se divno provesti ukoliko pije alkohol, a manje od polovine da će usled uzimanja alkohola učiniti nešto zbog čega će se pokajali - navode iz "Batuta".

Iako se često misli da mladi piju samo kada izađu u diskoteku, kafić ili kafanu, ispostavilo se da je veliki broj ispitanika poslednji put pio baš u kućnom okruženju.

- U uslovima u kojima živimo skoro je nemoguće da neki od tinejdžera nije bio u prilici da proba alkohol - objašnjava za Telegraf psiholog Aleksandra Janković i dodaje:

- Ispijanje alkohola među ovdašnjim tinejdžerima postalo je stvar društvene inicijacije, koja se često završava dramatično - trovanjem. Brojne kolege s toksikologije na VMA potvrdile su mi kako većina mladih u Srbiji već u ranoj adolescenciji završava na ovom odeljenju.

Prema Aleksandrinim rečima, najefikasniji način da se stane ovoj pošasti na put nije izričita zabrana, već suočavanje mladih s posledicama koje svakodnevno konzumiranje alkohola donosi.

- Oni koji završe u bolnici zbog opijanja trebalo bi da budu upućeni na neurološko odeljenje, pa da izbliza vide kako izgleda kada ljudi nakon višegodišnje zloupotrebe alkohola moraju na primer ponovo da uče da hodaju. To su stvari koje se ne zaboravljaju - priča Aleksandra.

S Jankovićevom se slaže i pedijatar dr Melanija Ilić koja, međutim, dodaje kako bi u borbu protiv maloletničkog alkoholizma trebalo da se svi uključe.

- Na prevenciji maloletničkog alkoholizma trebalo bi da rade porodica, obrazovne ustanove, Ministarstvo zdravlja i lokalne zajednice zajedno - kaže za Telegraf Melanija

Kako dodaje, konzumiranje alkohola u tinejdžerskom uzrastu svakako ima veze s problemima s kojima se maloletnici suočavaju u odrastanju, međutim i sa sve češćim razvodima njihovih roditelja i odrastanja u rasturenim porodicama.

Institut za mentalno zdravlje izneo je nedavno podatke da u Srbiji od alkoholizma boluje oko 25 odsto stanovništva, a više od 40 odsto alkoholna pića konzumira svakodnevno. Potencijalni zavisnici su oni koji su u jednoj prilici popili više od pet pića.

Ipak, 20 odsto onih koji započnu lečenje odustaju, a među zavisnicima je pet puta više muškaraca nego žena, baš kao što je među maloletnim alkoholičarima više mladića nego devojaka.

U svakoj porodici u kojoj se jedan od njenih članova bori s alkoholizmom prisutan je neki vid nasilja, a to je najčešće zlostavljanje bračnog partnera i dece, što podrazumeva fizičko nasilje i čak prinudne seksualne odnose.

(Katarina Vuković)