MALI HEROJI: Ova deca se bore za opstanak! (FOTO)

Aleksandar (24), Ivan (19) , Irena (17) i Marko (12) Stojanović iz prokupačkog sela Gornja Stražava dane provode u nadi da će im se otac Zoran što pre vratiti iz zatvora i da će uspeti neko od njih da se zaposli

Aleksandar (24), Ivan (19) , Irena (17) i Marko (12) Stojanović iz prokupačkog sela Gornja Stražava dane provode u nadi da će im se otac Zoran što pre vratiti iz zatvora i da će uspeti neko od njih da se zaposli!

Preporučujemo

Njihov oduvek siromašan život, pretvorio se u noćnu moru koja je počela na Badnje veče prošle godine, kada im je umrla majka Snežana. Onda se nastavio borbom porodice da im zbog lopših uslova života prokupački Centar za socijalni rad ne oduzme Irenu i Marka, kao dvoje najmlađe dece, a nastavio se kada je otac Zoran zbog saobraćajnog prekršaja, odnosno vožnje traktora bez dozvole, osuđen na kaznu od 135. 000 dinara, koja je preinačena u dva meseca zatvora.

– Žalili smo se više puta, jer nemamo toliko para da platimo tu kaznu, pa je otac krajem decembra morao na izdržavanje zatvorske kazne. Majčin godišnji pomen spremili smo bez njega. Sada smo sami i jedva čekamo da se on vrati - kaže sada glava kuće Aleksandar kojeg smo zatekli kako na starom šporetu na drva priprema testo za hleb.

Njegov mlađi brat Ivan otišao je u selo, nekim poslom, kako kaže Aleksandar. Iako se vidi da je mladića sramota što ga zatičemo u toj situaciji i što nema čime da nas posluži, pa pomalo drhti i spušta glavu, priznaje da se teško snalaze.

– Guramo kako moramo. Skromni smo i ne treba nam puno, a poslove smo podelili Irena, Ivan i ja. Na Marku je samo da uči. Malo kubirimo sa hranom. Na hladnoću smo navikli i sve ostalo nije problem - iskren je Aleksandar.

On dodaje da godinama unazad pokušava da se uposli, ali da još uvek nema svoje parče hleba. Kako kaže radio bi bilo šta, samo da koji dinar dođe u porodicu.

– Jedini prihod nam je tuđa nega koju primamo za Marka, pošto on dugo nije mogao da prohoda i još uvek ima problema sa govorom. Nadamo se da, pošto smo predali zahtev, dobijemo i dečiji dodatak za Irenu - dodaje Aleksandar dok grli svog najmlađeg brata Marka.

A kuća koja je započeta pre mnogo godina i tada ulivala nadu, sada zjapi nedovršena. Nema spoljnih vrata.

– Koristimo ove dve sobe. U hladnoj spavamo Ivan i ja, a ovde kraj šporeta Irena i Marko. Čuvamo i sitniju stoku, pa nju prodamo, ili iskoristimo za hranu. Samo želimo da smo zajedno i da nam se otac što pre vrati - kaže Aleksandar.

Ono što se primećuje u dnevnoj sobi koja je ujedno i spavaća i kuhinja je oskudan nameštaj, nekoliko čaša, malo sudova i lavabo. Ipak, svo posuđe je čisto i uredno ppoređano.

– Ja ne radim ništa, jer kažu da moram da učim. I opominju me kada isprljam nešto. Samo im ponekad donesem drva, za sve ostalo brinu Aleksandar i Irena- kaže otežalim govorom Marko, koji je upravo došao iz škole u staroj ali čistoj odeći. On ide u prokupačku Osnovnu školu "9. oktobar" u kojoj je šesti razred.

Irena je učenica prokupačke Srednje poljoprivredne škole "Radoš Jovanović Selja" i da sada nije izostajala iz škole.

– Trudimo se da budemo što bolji i tako obradujemo oca kada dođe iz zatvora. To nam je najveća želja - dodaje Irena.

(R. T.)