ZA ILI PROTIV: Treba li ostavljati bakšiš kelnerima, taksistima i frizerima? (VIDEO)

U Srbiji su se prvi bakšiši ostavljali početkom 20. veka, a danas ih u najvećim iznosima ostavljaju biznismeni. Pripadnici srednje klase ostavljaju uvek standardni bakšiš i to kelnerima, frizerima i taksistima, dok su političari najmanje radi da se late džepa

Ima jedna sjajna, rekli bismo antologijska scena u filmu “Ulični psi” Kventina Tarantina koja u manje od pet minuta sjajno razrešava jednu od večitih dilema - treba li kelnerima ostavljati bakšiš ili ne?

Preporučujemo

Suština se otprilike svodi na sučeljavanje dva dominantna suprotstavljena razmišljanja.

Jedno je da je ostavljanje bakšiša stvar opšte kulture i pokazatelj civilizovanosti, a drugo najbolje otelotvoruje retoričko pitanje: Zašto bih davao bakšiš nekome ko samo obavlja svoj posao? Uz obavezni dodatak: “I ja radim svaki dan, pa mi niko ne ostavlja bakšiš”!

Kojem god taboru da pripadate, pre nego što se sledeći put latite džepa ili stanete da razmišljate o tome šta vam je činiti, evo šta treba da znate o bakšišu.

Bakšiš je reč turskog porekla. U Srbiji je ovakav vid nagrađivanja isključivo stvar običajnog prava, nije propisan Zakonom, a u proseku iznosi oko desetak odsto od računa. I to ako se ne uzmu u obzir bakšiši koje folk pevači dobijaju na romskim svadbama, a koji mogu da "dobace" i više od 50. 000 evra.

Najčešće završava u džepu konobara, pa taksista i naposletku frizera, a prema rečima 24-godišnje kelnerice Jelene V. iz jednog uglednog beogradskog restorana tumači se kao "znak zahvalnosti mušterije za kvalitetno obavljenu uslugu".

- Smatram da je davanje bakšiša stvar kulturnog odgoja osobe koja je ušla u restoran – priča za Telegraf Jelena i dodaje da nikoga ne prisiljava da joj ostavi bakšiš, niti smatra da je to obaveza njenih mušterija, ali da je lepo kada je nagrade za trud koji je pokazala. A, uvek ga, kaže, pokaže.

- Obično dobijem 10 odsto od računa, koliko sam dobijala i kada sam radila u inostranstvu – kaže konobarica ističući kao jedinu razliku to što je u inostranstvu naknada za uslugu uključena u račun. Tako je, dodaje i u Londonu, u kojem, međutim, možete odbiti da platite uračunati bakšiš ukoliko niste zadovoljni uslugom.

Visina bakšiša zavisi od imućnog stanja mušterije. Najviše daju biznismeni, kojima je ujedno najbitnije da se pokažu u društvu, dok zapanjujuće malo ostavljaju političari od kojih se to nikako ne očekuje.

Standardno solidan bakšiš, pak, redovno ostavljaju pripadnici "odumiruće" srednje klase.

Advokat Đorđe Mamula kaže za Telegraf da je davanje bakšiša u Srbiji i dalje stvar običajnog prava, koje često “ume da bude jače od zakonskog”.

- Davanje bakšiša na zapadu deo je duge tradicije, međutim malo je poznato na primer da su u nameri da klijente upoznaju sa običajima, svojevremeno radnici “Jugotursa” u brošuri objašnjavali turistima pre odlaska u London ne samo šta ih tamo čeka od kulturnih spomenika, već i koliki bakšiš moraju da daju taksisti ako žele da im otvori vrata ili smesti prtljag. Bio je to način da se Srbi upoznaju sa zapadnim običajima, među kojima je posebno mesto uvek imalo i ostavljanje bakšiša - objašnjava Mamula i dodaje da običaj davanja bakšiša kod nas potiče iz vremena kraljevine, i to perioda pre izbijanja Prvog balkanskog rata.

- U Kraljevini Srbiji početkom 20. veka, konobari su dobijali bakšiš umesto plate. Verovatno iz tog perioda datira običaj ostavljanja bakšiša u Srbiji, i to pre svega konobarima.

Ekonomista prof Ljubodrag Savić smatra da je u kriznim vremenima iz sasvim razumljivih razloga bakšiš ljudima poslednji na pameti kao i da davanje bakšiša nije nikakav problem ukoliko je stvar volje onoga ko ga daje.

- Problem nastaje onda kada se prećutno očekuje da neko ostavi bakšiš, ili poklon. Naime, prema Zakonu o državnim službenicima (član 25.) državni službenik ne sme da primi poklon u vezi s vršenjem svojih poslova, izuzev protokolarnog ili prigodnog poklona manje vrednosti. Ovo naročito važi za poslove (poput zdravstvenih delatnosti) čiji su radnici u moralnoj obavezi da vrše svoju dužnost - priča Savić za Telegraf i dodaje da svakako nije za ukidanje, ali ni za zakonsko propisivanje bakšiša.

Interesantno je da se u pojedinim, naročito azijskim zemljama davanje bakšiša smatra svojevrsnom uvredom.

Tako je barem u Japanu, severnoj i južnoj Koreji, na Tajlandu, u Vijetnamu, Singapuru i Maleziji, međutim i na Novom Zelandu. U Kini bakšiše mogu da primaju samo zaposleni u velikim hotelima.

(Katarina Vuković)