I MIŠEL OBAMA NAMEŠTA POSLOVE: SAD prednjače po korupciji!

U industriji lobiranja u Vašingtonu angažovana je armija od sto hiljada ljudi, a podsticanje moćnih ljudi da rade u nečijem interesu, koje je ustvari jedna vrsta korupcije, zvanično se predstavlja kao "društveni rad"

Najveće korupcionaške afere dogadaju se u vodećim ekonomijama sveta, a po toj štetnoj društvenoj pojavi SAD su bez premca u svetu, objavio je portal Finmarket, pozivajući se na istraživanje američkih eksperata i stručnjaka Transparensi internešnel.

Preporučujemo

Prema istraživanju američkih sociologa i ekonomista, samo u industriji lobiranja u američkoj prestonici Vašingtonu angažovana je ogromna armija od sto hiljada ljudi, a podsticanje moćnih ljudi da rade u nečijem interesu, koje je ustvari jedna vrsta korupcije, zvanično se predstavlja kao "društveni rad".

Američka tabloidna glasila, ali i neki ozbiljni mediji, potrudili su se da dobro "osvetle" jednu od svežijih korupcionaših afera u kojoj je glavni junak bio stručni konsultant grada Njujorka Mark Mejzer. On je za sumu od 63 miliona dolara trebalo da napravi, sa svojom ekipom saradnika, program "Siti tajms" za bržu i efikasniju isplatu zarada zaposlenim u lokalnim gradskim službama najvećeg grada u SAD.

Mejzer je u taj posao odmah uključio i svog dedu, čija firma je pravila kompjuterski program za ovaj projekat koji je na kraju koštao više od 600 miliona dolara, ili desetak puta više nego što je planirano. Mejzer je u tom "biznisu" zaradio 30 miliona dolara pa je nakon toga cela afera izbila u javnost.

Kao tipičan primer netransparnentnog raspolaganja novcem poreskih obveznika navodi se i afera nastala povodom izrade kompjuterskog programa za rad portala "Healtcare gov". Taj posao, vredan 678 miliona dolara, u 2010. dobila je, van konkursne procedure, dobra prijateljica Mišel Obame, supruge aktuelnog američkog predsednika.

Kako je izvestila američka štampa, izrada sajta za taj program trajala je "oko tri godine", ali uprkos tako dugoj operativnoj razradi prvog dana rada se pokazalo da sistem ne funkcioniše i da su potrebne zbog toga i dodatne intervenicije.

Navedene, i niz drugih korupcionaških afera u SAD, navele su čak i poznatog hongkonškog junaka akcionih filomova Džeki Čena da u jednom programu kineske televizije bez ustezanja izjavi na pitanje da li postoji korupcija u SAD, da odgovori kako je, prema njegovom mišljenju, "Amerika najkorumpiranija zemlja u svetu".

Brojni korupcionaški skandali u tako multikulturalnoj zemlji kao što SAD pokazuju da korupcija nije nikakva specifičnost bilo koje kulture ili nacije, tvrde stručnjaci Svetske banke, uz napomenu da je i u tako uređenoj državi kao što je sada Izrael nivo nelegalne i korupcijom prožete privredne delatnosti ocenjen na visokih 23 odsto.

Veliki korupcionaški skandal potresao je krajem prošle i početkom ove godine i Tursku, pa je polovina ministara u vladi premijera ove zemlje već podneli ostavke, a fotelja se trese i dugogodišnjem premijeru Redžepu Taipu Erdoganu.

Korupcija danas predstavlja i rak-ranu ruske privrede, a poznata kanadska novinarka Naomi Klajn objašnjava, u svojoj već čuvenoj knjizi "Doktrina šoka", za koju je amerčki list "San Francisko kronikl" napisao da je jedno od najznačajnih izdanja protekle decenije,suštinu ruske pljačkaške privatizacije, devedesetih godina prošlog veka.

Klajn piše da je tada u procesu saradnje između korumpiranih ruskih političara i novopečenih biznismena "pao" dogovor da se ogromne sume državnog novca prebace na račune privatnih banaka koje su u to vreme ubrzano osnivali novi bogataši - oligarsi.

Država je nakon te finanijske operacije organizovala aukcionu prodaju najbogatijih sirovinskih resura (nalazišta nafte, gasa, najvažnijih metala i drugih vitalnih proiizvoda) koje su oligarsi lako preuzimali na osnovu novca ranije dobijenog od njihovih prijatelja u vladi i resornim ministarstvima. To znači da su građani Rusije sami morali da plate rasprodaju najcenjenije imovine u svojoj zemlji, što je i bila suština te grandiozne pljačke državne imovine, konstatovala je u svojoj knjizi Klajn.

Ona je u istoj knjizi ukazala i na ogromnu korupciju koja pogađa Kinu gde su, prema podacima iz 2006. godine, 90 odsto milijardera, računato u domaćoj valuti juanu, deca funkcinera raznog kalibra i moći kineske komunističke partije.

Podaci centralne disciplinske komisije Kine pokazuju da je za proslednjih 30 godina iz te zemlje pobeglo više od četiri hiljade funkcinera Komunističke partije i da su sobom poneli i oko 7,1 milijardu dolara, od kojih je veći deo stečen koruptivnim radnjama.

(Telegraf.rs / Tanjug)