SRPSKA OPERSKA DIVA: Snimiću pesmu s Prodidžijem! (FOTO) (VIDEO)

Pred koncert u Domu omladine, mlada operska umetnica Nevena Pavlović u ekskluzivnom intervjuu za Telegraf priča o svom životu u Londonu, susretu s glumcima Džerardom Batlerom i Raselom Brendom, druženju s rokerom Lijamom Galagerom i saradnji sa bendom Prodidži

Mlada srpska operska umetnica Nevena Pavlović, koja živi u Londonu, ovih dana boravi u Beogradu, gde je sve spremno za njen koncert “Beleške o ljubavi” u Velikoj sali Doma omladine.

Nastupom ovog soprana 23. januara biće ujedno otvoren međunarodni kulturni projekat "Art dijaspora" (Vladine Kancelarije za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu) posvećen odabranim umetnicima iz Srbije koji su otišli u inostranstvo, gde su pronašli svoje mesto u umetničkom svetu.

Čini se, reprezentativnijeg primera od Neveninog u tom smislu nema. Nakon što je diplomirala na Muzičkoj akademiji, Pavlovićeva je završila magistarske studije u prestižnoj ostrvskoj školi Gildhol za dramu i muziku. Prema sopstvenom priznanju, nije je uplašilo hiljadu kandidata koji su je pre pet godina “dočekali” na rigoroznoj londonskoj audiciji, jer je verovala u sebe, ali uložila i ogroman trud u ono za šta se godinama strpljivo pripremala.

Vera je i dovela do titule jedine Srpkinje koja je diplomirala u klasi čuvenog nemačkog profesora Rudolfa Pirnaja. Brzo se snašla u "haosu kreativnosti" koji je najednom okružio i sredini u kojoj je na dnevnoj bazi sretala ljude čije živote ovde možemo da pratimo isključivo na velikom platnu.

Pored glumca Džerarda Batlera, imala je prilike da se sretne i sa ekscentričnim komičarem Raselom Brendom, američkom pevačicom Keti Peri, druži s rokerom Lijamom Galagerom ("Oasis") i momcima iz u ovdašnjim krugovima obožavanog benda Prodidži.

- Džerarda Batlera sam upoznala na gala večeri koju je letos organizovala Fondacija Novaka Đokovića u Londonu. U njemu nema ni trunke uobraženosi ili nedodirljivosti velike zvezde. On je jedna prirodna i neposredna osoba. Pravi Škotlanđanin! - priča Nevena, dodajući kako je iznenadilo kad joj je ispričao kako je slučajno uleteo u glumački posao i kako su njegova sfera interesovanja dugo bila isključivo prava.

Dok vas Keti Peri nije baš naročito oduševila, za njenog bivšeg muža, glumca Rasela Brenda, imate samo reči hvale?

- Rasel je do te mere harizmatičan da istog trenutka kad uđe u neku prostoriju, okružen telohraniteljima koji kao da su “izašli” iz filma Gaja Ričija, bukvalno ceo svet stane! Upoznala sam ga na snimanju emisije Džejmsa Kordona za vreme Svetskog prvenstva u fudbalu, gde sam gostovala predstavljajući Srbiju. Rasela u medijima pokušavaju da predstave kao nekog plejboja, a on je zapravo emotivno biće. Dakle, sve samo ne plejboj!

Slične zablude važe i za idejnog tvorca "X faktora" Sajmona Kauela, za kojeg takođe kažete da nije onakav kakvim se na prvi pogled čini?

- Sajmon je neposredan i prilično pristupačan čovek. Ukoliko uspete da se probijete kroz gužvu i priđete mu, možete da ga pitate šta god hoćete i on će vam sigurno odgovoriti.

Družite se s Lijamom Galagerom (iz benda "Oasis"). On deluje kao nezgodan tip?

- On je predivan čovek! Upoznala sam ga u jednom pabu. Njegova sada već bivša žena Nikol Eplton (članica nekadašnjeg pop sastava "All Saints") čula me je kako pevam u jednom pabu na Hampstedu, gde živim. Prišla mi je i rekla da imam predivan glas i da ću jednog dana napraviti sjajnu karijeru, a onda me je upoznala s Lijamom. Mislim da britanski mediji Lijama predstavljaju kao nezgodnog tipa zato što ga zapravo ne razumeju. On je iskren i uvek govori ono što misli, a to se tamo baš i ne toleriše. S druge strane, meni je kao Srpkinji bilo lako da ga razumem, jer sam i sama takva. Lijam je prirodan i ima čvrst karakter. To najbolje dokazuje činjenica da za sve ovo vreme nije promenio svoj mančesterski akcenat.

Lijam se druži s momcima iz Prodidžija, s kojima u dogledno vreme planirate da sarađujete?

- Ne volim unapred da pričam o svojim planovima, ali, eto otkriću vam da imam nešto po tom pitanju u planu. Nešto nesvakidašnje i do sada neviđeno.

Biće to možda osveženje, poput onoga koje su svojevremeno napravili Monserat Kabalje i Fredi Merkjuri?

- Recimo (smeh). Volim progresivne stvari. Nedavno sam izjavila da bih u tom smislu volela da učestvujem u kreiranju neke predstave u Bitefu. Ovo pozoriše je za mene oduvek bilo sinonim progresivnog i nesvakidašnjeg, a ja sam istinski ljubitelj postmodernizma.

U prestižnoj londonskoj školi Gildhol sarađivali ste s profesionalcima dramskog departmana koji su radili sa zvedama poput Danijela Krejga i Orlanda Bluma. Koliko je bilo teško učiti od njih?

- Najviše sam volela baš te časove improvizacije fizičke aktivnosti. Primera radi, kažu vam da se pretvorite u šampanjski mehurić ili da budete sto ili banana... Takvi zadaci vam pomažu da otvorite imaginarne puteve za koje niste znali ni da postoje, a čije otkrivanje je veoma važno za svakog umetnika!

Koliko su naporni treninzi glasa i da li se služite starom dobrom oprobanom metodom njegovog čuvanja ispijanjem živog jaja?

- Za sada samo izbegavam zagušljive prostorije u kojima se puši, i mislim da ću na tome ostati (smeh). Zaista, nema nekih rigoroznih metoda za kojima posežem kako bih sačuvala glas. Poenta je da ne forsirate glas previše. Dnevno aktivno možete da pevate najviše dva sata, ali zato ostatak vremena možete da posvetite radu na ulozi, savlađivanju jezika na kojem izvodite numeru... Jednom rečju, svim drugim takođe zahtevnim zadacima.

Pored treninga prilično naporno ume da bude i šminkanje, koje zna da se otegne i po nekoliko sati?

- Srećom, do sada je najduža seansa šminkanja trajala svega sat i po vremena. Inače, u zavisnosti od transformacije koju od vas zahteva uloga u operi šminkanje može da traje i po nekoliko sati. Inače, ne volim da se šminkam. Naročito ne volim tešku scensku šminku.

Od operskih pevača se danas traži da budu u zavidnoj kondiciji. Šta ste u školi imali pored vežbi sličnih borilačkim veštinama?

- Odavno se od pevača više ne traži da samo stoji i peva na sceni. Reditelj može da traži od vas da pevate i u kupaćem kostimu, a vi morate da budete spremni za sve vrste izazova. Kondiciju održavam trčanjem u parku Hampsted Hit. U školi smo zaista imali sjajne profesore koji su nas učili i da budemo kaskaderi ako treba, pa i da lupimo lažni šamar kolegi, baš kao na filmu.

Poznati ste po širokom stilskom repertoaru od italijanske opere, preko francuskih, engleskih do ruskih pesama. Publika će baš takav repertoar imati prilike da čuje na vašem koncertu. Posebno rado izvodite i Petra Konjovića i Miloja Milojevića. Kako Englezi reaguju kad ih čuju?

- Ponesu ih i dirnu... Kako i ne bi kada je Milojević poput ranog Štrausa! Iako ne razumeju o čemu pevam, Englezi razumeju emociju. Osećaju dramu. Na istu reakciju publike nailazim i kad izvodim ruske kompozitore.

Odrasli ste na muzici Bili Holidej, Roling Stonsa, Nade Pavlović. Divili se operskoj divi Mireli Freni. Koga vam je žao što niste upoznali i da možete da se vratite u prošlost, s kim biste voleli da sarađujete?

- Žao mi je što nisam upoznala Lučana Pavarotija. Osim što smatram da je bio najbolji tenor svih vremena, sviđala mi se i njegova sposobnost da približi operu širokim narodnim masama. I sama mislim da klasična muzika treba da bude dostupna svima, a ne samo takozvanim "višim" krugovima. Da imam vremensku mašinu, vratila bih se u vreme neprikosnovene vladavine Holivuda šezdesetih. Doba kada su zvezde bile autentične figure poput Ave Gardner, Pola Njumena, Elizabete Tejlor... Volela bih i da upoznam Mariju Kalas i budem jedan od njenih studenata na master klasu na Džulijardu.

Šta ćete uraditi pre nego što izađete na scenu Velike sale Doma omladine?

- Nisam sujeverna. Nema kod mene kao kod sportista duplog vezivanja pertli (smeh). Možda jedino ne volim da pričam o budućim projektima. Pred koncert u Domu omladine, kao i pred svaki drugi, imaću malu seansu meditacije.

Gost na koncertu će vam biti tenor Ivan Petrović, jedan od najuspešnijih učesnika "Prvog glasa Srbije". S njim se znate još sa studija?

- Ivan i ja smo drugovi s klase. Studirali smo Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu u klasi ruske profesorke Ljudmile Gros. Znamo se dobro. Volim da pevam s njim, jer ima predivan senzibilitet. Veliki je emotivac i to se oseća u njegovom glasu.

Koliko se Beograd promenio od vašeg poslednjeg nastupanja ovde?

- Beograd je moja velika ljubav. Ovde mi je porodica, ljudi koje volim i za koje sam vezana. Čini mi se da se neke stvari konačno pomeraju s mrtve tačke. Pre svega me je obradovalo najavljivanje izgradnje Opere na mestu gde se nalazi Glavna železnička stanica. Čini mi se da ljudi polako shvataju značaj umetnosti pre svega u izgrađivanju identiteta nacije i važnost ulaganja u nju.

Kada uveče legnete, gde zamislite sebe kako nastupate?

- U londonskom Rojal Albert Holu. Po mogućustvu, pevam jednu od moje dve omiljene uloge – Dezdemonu iz "Otela" ili Tatjanu iz "Evgenija Onjegina".

(Katarina Vuković)