OVO JE NOVI ČE GEVARA: Upoznajte Subkomandantea Markosa i njegovu vojsku (FOTO) (VIDEO)
Zaštitni znak mu je ski-maska i nerazdvojna lula koja mu viri iz proreza za usta. Sebe zove mrtvakom od 518 godina, a meksička vlada, protiv čije se korumpirane politike bori, samo nagađa njegov identitet
Niko ne zna ko je on, niko mu ne zna ime, misterija je odakle je došao i tajna je gde se trenutno nalazi! Od njega drhti korumpirana elita u Meksiko Sitiju, a njegov životni primer izvor je straha tlačitelja širom obe Amerike.
On je heroj poniženih, vitez boljeg budućeg sveta, šampion promena, prvak zaboravljenih. On je Subkomandante Markos, vođa meksičkih zapatista, borac protiv kapitalizma i borac za prava obespravljenih urođenika.
PRVO, KO SU ZAPATISTI?
Zapatistička vojska nacionalnog oslobođenja revolucionarna je levičarska grupa bazirana u Čijapasu, najjužnijoj meksičkoj državi, koja je pre 20 godina objavila rat državi zbog nedostatka autonomije i katastrofalnih životnih uslova u kojima žive.
Njihova taktika je mahom defanzivna, i uperena protiv vojnih i paravojnih formacija koje pokušavaju da upadnu u Čijapas, ali i protiv privatnih armija kapitalističkih korporacija koje pokušavaju da ih unište. Premda su deklarativno fokusirani na građanski otpor, ne libe se da uzmu oružje u šake i okrenu se gerilskom ratu. Pre godinu dana zauzeli su četiri grada oružanom pobunom, i na kraju postigli primirje sa ogromnim ustupcima od strane meksičke vlade.
Ideologija im je mešavina libertarijanskog socijalizma, anarhizma i marksizma, premda oni sami odbijaju bilo kakvu političku i ideološku klasifikaciju zadržavajući svoju osobenost zahvaljujući važnosti koju pridaju majanskim tradicionalnim učenjima. Njihov slogan glasi: "Za svakoga, sve. Za nas, ništa!" (Para todos todo, para nostros nada). Protive se globalizaciji.
Zapatisti su uglavnom ruralni pripadnici naroda Maja (da, onih sa najpoznatijim kalendarom), premda ih ima i u gradovima, a njihovih pristalica ima širom Meksika, pa čak i u drugim zemljama.
Ime im dolazi od Emilijana Zapate, čuvenog agrarnog reformiste i komandanta Oslobodilačke vojske Juga tokom Meksičke revolucije. Skoro sva zapatistička sela imaju murale sa njegovim likom, ali i sa likovima Če Gevare i Subkomandatea Markosa.
KO JE MARKOS?
Markos nije njegovo pravo ime, već ime prijatelja koji je poginuo na vojnom kontrolnom punktu, dok subkomandante doslovno znači "onaj koji je ispod komandanta". Neko će sada pomisliti da postoji i neko važniji, neko ko je iznad njega... i biće u pravu. Markos svoje zvanje ubedljivo objašnjava sledećim rečima: "Moj stvarni komandant je narod". Njegova politička titula unutar zapatista je "Delegat Nula" ili "Nulti delegat", pošto je bio osnovni zapatistički glasnogovornik u višemesečnoj kampanji koja je bila usmerena na širenje njihovih ideja po čitavoj zemlji.
Politički radikalizovan nakon Tlatelolkoškog masakra 1968. godine, kada su vladine snage u Meksiko Sitiju izvršile pokolj studenata i drugih civila, postao je pripadnik Maoističkih narodno-oslobodilačkih snaga. 1983. je prvi put bio u poseti Majama, ali oni tada nisu prihvatili njegovu sugestiju da pokrenu proletersku revoluciju. Veruje se da je sredinom osamdesetih godina bio u Nikaragvi, gde se borio kao sandinista protiv američkih plaćenika. Nakon toga je prilagodio svoje učenje majanskoj kulturi pa je početkom '90-ih godina pokrenuta i revolucija.
Njegov identitet je, u suštini, potpuno nepoznat, i svi samo nagađaju o kome se zapravo radi. Meksička vlada veruje da se radi o Rafaelu Sebastijanu Gijenu Visenteu iz Tamaulipasa, sinu španskih imigranata koji je diplomirao filozofiju na Nacionalnom autonomnom univerzitetu Meksika u Meksiko Sitiju. Rafaelova porodica, koja se bavi politikom u državi Tamaulipas (njegova sestra je tamo glavni državni tužilac), ne zna šta se njim desilo i odbija da kaže da li veruje da su Markos i Rafael ista osoba, dok njegov brat tvrdi da je bio i na Sorboni iako u Parizu nema podataka o njemu.
- Bio sam srednja klasa. Moj otac je bio učitelj u seoskoj školi u vreme kada su, kako je on govorio, učiteljima sekli uši ako su bili komunisti. Moja majka je takođe bila učiteljica. Bili smo porodica bez novčanih problema - kaže on.
Markos smatra da su roditelji odigrali ključnu ulogu u njegovom životu.
- U našoj porodici, reči su imale posebnu vrednost. Svetu smo pristupali jezikom. Učili smo da čitamo ne toliko u školi koliko putem štampe. Majka i otac su nam rano dali literaturu koja nam je objasnila neke stvari. Postali smo svesni jezika, ne kao oruđa komunikacije već kao oruđa izgradnje. Kao da je to bilo više uživanje nego dužnost - dodaje Subkomandante.
"DECU UČIMO DA GOVORE SRCIMA"
Na pitanje koliko mu je godina, junak Čijapasa i naše priče kroz smeh odgovara: "518".
Kada je ovaj čovek - koji se u javnosti uvek pojavljuje zamaskiran, sa lulom koja mu viri iz proreza za usta - krenuo u kampanju širenja zapatističkih ideja širom Meksika narodne mase su ga oduševljeno dočekivale, obučene u majice i bedževe sa njegovim likom sakrivenim iza ski-maske, a gradovi su bili oblepljeni posterima.
Napisao je više od 200 eseja i priča i izdao 21 knjigu koja dokumentuje njegove političke i filozofske poglede. Ljubitelj je indirektnog izraza i često piše u formi basni, premda ima i drugačijih primera. U pismo ETA-i je napisao: "Mi našu decu učimo da postoji reči koliko i boja i da u njima postoji toliko misli zato što je u njima svet u kome se rađaju reči... I učimo ih da govore istinu, odnosno da govore svoje srcima".
Veruje da je Hladni rat - kao sukob kapitalizma i komunizma u raznim zemljama širom sveta - bio zapravo Treći svetski rat, a da će četvrti biti vođen između velikih finansijskih centara, na globalnom nivou i sa visokim i konstantnim intenzitetom.
ZAPATISTI I MILANSKI INTER
Subkomandante Markos je i ljubitelj fudbala. Bio je pristalica kluba Čijapas dok se isti nije preselio u centralni Meksiko, dok je na međunarodnom nivou navijač milanskog Intera, sa kojim zapatisti imaju izvrsnu saradnju. Ona je počela 2004. godine kada je jedan njihov delegat kontaktirao Interovu dobrotvornu organizaciju koja pomaže sportske, vodovodne i zdravstvene projekte u Čijapasu.
Naredne godine, Markos je pisao Masimu Moratiju i pozvao ga da dovede Inter u Čijapas kako bi ovaj tim iz Serije A odigrao prijateljski meč sa zapatistima uz Dijega Armanda Maradonu kao arbitrom. Takođe, napomenuo mu je da će morati da donese i loptu jer se njihova jedina probušila. Iako do ovog meča nikada nije došlo, klub sa Đuzepe Meace i zapatisti ostali su u dobrim odnosima i njihovi kontakti su stalni. Havijer Zaneti je javno izrazio simpatije za njihov pokret.
Verovatno najbolji način da se ilustruje Subkomandante Markos jeste njegova izjava povodom proslave majanskih zadušnica.
- Ovo je naš dan, dan mrtvih - rekao je i otkrio da i on i drugi zapatisti sebe već vide kao mrtvake. Time je odgovorio i na pitanje šta misli o neprestanoj pretnji da bude likvidiran od strane vlade i korporativnih plaćenika.
Pogledajte video:
(V. V.)