Srbija po sivoj ekonomiji druga u regionu!

Siva ekonomija čini oko 30 odsto BDP-a Srbije, a prema oceni stručnjaka, za rešavanje tog problema potrebna je oštrija kaznena politika, jačanje kapaciteta Poreske uprave, kao i reforma tržišta rada

Siva ekonomija čini oko 30 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije, a, prema oceni stručnjaka, za rešavanje tog problema potrebne su sistemske mere, među kojima su oštrija kaznena politika, jačanje kapaciteta Poreske uprave, kao i reforma tržišta rada.

Preporučujemo

Docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Saša Ranđelović izjavio je da je, prema istraživanju koje je obuhvatilo 11 zemalja centralne i istočne Evrope, siva ekonomija u Srbiji čini oko 31 odsto BDP-a, što državu svrstava na drugo mesto u regionu.

Veće učešće sive ekonomije ima samo Bugarska, dok Rumunija ima gotovo identičan kao Srbija. Sve ostale zemlje imaju bolji odnos.

- Prosečan nivo sive ekonomije u regionu je 26-27 odsto, što znači da je u Srbiji siva ekonomija veća za šestinu u odnosu na prosek - rekao je Ranđelović.

- Procenjuje se da je za Srbiju realističan cilj da se u trogodišnjem periodu stopa sive ekonomije spusti na nivo proseka regiona, ali verovatno ne ispod toga u tako kratkom roku - rekao je on Tanjugu.

Ako bismo uspeli, to bi u budžet ulilo dodatne prihode od oko jedan odsto BDP-a, a to je tek jedna sedmina ukupnog konsolidovanog deficita, naveo je Ranđelović.

Borba protiv sive ekonomije neophodna je u vraćanju javnih finansija na održivu putanju, ali ni izbliza nije dovoljna za smanjenje deficita na održivi nivo, rekao je on i dodao da su potrebne i druge mere, a pre svega smanjenje rashoda budžeta.

Ranđelović je napomenuo da je za suzbijanje sive ekonomije potreban sistemski plan koji bi obuhvatio mere iz fiskalnog domena, ali i šire - kao što je reforma tržišta rada.

- U borbi protiv sive ekonomije je ključno da se utaja poreza učini manje isplativom, da se poveća verovatnoća da ćete biti uhvaćeni ukoliko se bavite sivom ekonomijom, i tu je najvažnije unaprediti efikasnost rada Poreske uprave i pooštriti kaznenu politiku - rekao je on.

U naporima za suzbijanje sive ekonomije bilo bi dobro i da se razmotri zabrana prometa novih industrijskih proizvoda na zelenim i buvljim pijacama, ukazao je.

Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov složio se da je neophodno da se sistemskim merama - poboljšanjem ljudskih kapaciteta Poreske uprave, boljom kaznenom politikom, kako od strane poreskih vlasti, tako i od sudova, siva ekonomija u Srbiji smanji, i dovede na prosek istočnoevropskih zemalja.

On je naveo da, recimo, Češka i Slovačka imaju skoro duplu manju sivu ekonomiju nego Srbija.

Altiparmakov je podsetio da je siva ekonomija dugogodišnji problem u Srbiji, ali da je u 2013. dodatno povećana jer je naplata PDV-a smanjena.

- I ako se uzme u obzir pad potrošnje u 2013. godini i dalje je trebalo naplatiti više PDV-a. Na primer, da je ostao isti stepen naplate, kao u prethodnih nekoliko godina, trebalo je da se naplati skoro 30 milijardi više prihoda od PDV-a 2013, što jasno ukazuje na povecanje poreske nediscipline - rekao je on.

Altiparmakov je naglasio da su za sprovođenje planova vlade za suzbijanje sive ekonomije potrebne duboke sistemske promene, a neke najavljene mere, kao što je onlajn očitavanja fiskalnih kasa, neće dati rezultata.

Naprotiv, one će biti veliki trošak za mala i srednja preduzeća - 50 do 60 miliona evra, a koliko znamo u Evropi to, recimo, imaju samo Hrvatska i Belorusija, rekao je on napominjući da to nije put jer problem nenaplate poreza u Srbiji nije tehnološke prirode, već sistemske prirode.

- Očigledno, nedostaje adekvatna kazna za poreske utaje, kako od strane poreskih vlasti, a i adekvatno sudsko gonjenje očigledno nije na nivou razvijenih zemalja i samim tim imamo toliko veću sivu ekonomiju - naveo je Altiparmakov

Sekretar Udruženja za trgovinu PKS Gordana Hašimbegović rekla je da za rešavanje problema sive ekonomije treba i politička volja i dodala država mora da pokrene ceo taj proces.

- U okviru komorskog sistema, mi smo formirali međuresornu radnu grupu za sivu ekonomiju, koju čine predstavnici svih grupacija koje se bave trgovinom i tu su predstavnici Ministarstva finansija i Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine, telekomunikacije, Uprave carina, tržišnih inspekcija - rekla je Hašimbegović.

Cilj je, kako je rekla da se ukaže na oblike sive ekonomije i da se koordinirano rešava taj problem.

Problem je, kako kaže, to što nema jedinstvene tržišne inspekcije i na radnoj grupi je predlagana uprava za tržišne inspekcije, kako bi inspektori bili sinhronizovani.

- Privredi je jako bitno da se suzbije siva ekonomija i da se nelegalni tokovi prebace u legalne tokove - rekla je Hašimbegović i dodala da je to veoma dug proces.

Prema njenim rečima, privrednici su predlagali donošenje zakona o sivoj ekonomiji, koji bi rigorozno sankcionisao tu pojavu.

Po nekim pokazateljima siva ekonomija je ušla čak 30 odsto u bruto društveni proizvod i to je, kako ocenjuje, jako visoko.

(Telegraf.rs/ Tanjug)