ODLAZAK REFORMATORA GODINE: Zašto je Ivan Simič dao otkaz?
Samo nekoliko nedelja pre odlaska sa funkcije, Simič je negirao da u Srbiji prima dve plate, kako su naveli pojedini mediji, što je i bio uvod u "šuškanje" da se fotelja direktora Poreske uprave ljulja
Vest da je v.d. direktora Poreske uprave Ivan Simič dao otkaz, posle svega godinu dana boravka u Srbiji, naišla je na polemiku u javnosti, a nezvanično se može čuti da se stručnjak iz Slovenije povukao jer "nije hteo da moli za funkciju i veću platu"!
Interesantno da je Simič podneo ostavku na to mesto 27. decembra, a samo dan ranije je sa ministrom privrede Sašom Radulovićem nagrađen priznanjem Reformator godine za 2013. godinu.
Da Simič više neće brinuti o naplati poreza Srbija, saopštilo je Ministarstvo finansija.
- Nakon dugotrajne i detaljne analize poslovanja Poreske uprave i razgovora ministra finansija Lazara Krstića sa v. d. direktorom Poreske uprave Ivanom Simičem, dogovoreno da on podnese ostavku - "objasnili" su u Ministarstvu finansija i zahvalili se Simiču na svim naporima koje je kao direktor uložio u unapređenje rada Poreske uprave.
Samo nekoliko nedelja pre odlaska sa funkcije, Simič je negirao da u Srbiji prima dve plate, kako su naveli pojedini mediji, što je i bio uvod u "šuškanje" da se fotelja direktora Poreske uprave ljulja.
Simič je istog dana na konferenciji za novinare precizirao da platu prima samo kao direktor Poreske uprave, čiji je neto iznos, kada se odbiju troškovi stana i putovanja, oko 1.325 evra mesečno, a da je, dok je bio savetnik bivšeg ministra Mlađana Dinkića, platu od 1.637 evra u proseku dobijao od Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).
Pošto je "spao" na daleko manju platu od one na koju je navikao u Sloveniji, u kojoj je od 2006. do 2008. godine takođe bio direktor Poreske uprave, Simič je odlučio da ipak spakuje kofere i vrati se kući.
Kap u časi, bila je i činjenica da bi Simič mogao da ostane u Srbiji, ako bi "zamolio da ga ne diraju" i "ako bi pristao na platu od 1.325 evra".
Poznavaoci prilika kažu da Simiču ovo drugo i nije bilo toliko presudno, koliko je pokazao otpor ka tome da mora da moli za direktorsku fotelju.
(N. S.)