INTERVJU, ZORAN JANKOVIĆ: Čist sam, ni od koga nisam uzeo novac!

U razgovoru za Telegraf gradonačelnik Ljubljane priča kako je postao servis građana sa kojima svakodnevno komunicira na ulici, govori o nekadašnjoj viziji o osnivanju firme sa Miroslavom Miškovićem i Ivicom Todorićem i ističe da nije upleten ni u kakvu korupcionašku aferu

Gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković  u intervjuu za Telegraf navodi da ga je Komisija za borbu protiv korupcije nepravedno osuđivala, kao i da je incident u kom je nedavno isprskan suzavcem izolovan i ne misli da mu je popularnost  opala. Otkriva nam i ko je po njemu najbolji izbor za gradonačelnika Beograda, kada će Srbija ući u Evropsku uniju, kao i koliko vremena provodi sa svojim građanima.

Gradonačelnika slovenačke prestonice zatekli smo na Prešernovom trgu, u samom centru grada, okruženog ljudima u opuštenoj predbožićnoj atmosferi. S obzirom da smo se našli blizu mesta na kom je nedavno poprskan suzavcem pitanje se samo nametnulo.

. Ispričajte nam malo više o napadu i recite da li je došlo do tog susreta?

Nije još otkriveno o kome je reč, policija ga nije našla. Taj dan smo imali proslavu u centru grada, Deda Mraz i ja smo deci delili bombone, sve je bilo veselo, a onda se pojavila grupa od 5 mladića sa transparentima. Stali su ispred mene, pričao sa njima korektno, a onda je jedan bacio suzavac. Uprkos tom incidentu tvrdim da je Ljubljana i dalje najsigurniji i najlepši grad.

Da, mislim da je to izolovani incident. Ja sam svakodnevno sa građanima na ulici. Mi smo njihov servis i moramo da osluškujemo potrebe građana, da bismo unapredili kvalitet života. Ne plaši me da bi neko mogao da mi pravi probleme, jer nisam uradio ništa nezakonito, a to ću se truditi da dokažem na sudu, ako budem imao prilike. A antikorupcijska komisija mene nikad nije pozvala da odstupim, to se samo provlačilo po medijima.

Nisam još odlučio da li ću ići na izbore, ali sam uveren da bih pobedio jer građani cene urađeno.

Mislim da je slika iskrivljena i preuveličana. Pogledajte na primer poslednji slučaj hapšenja u Sloveniji zbog korupcije: 12 lekara je uhapšeno u pet zdravstvenih ustanova u kojima radi 12.000 ljudi. Ne možemo sada da degradiramo čitavo zdravstvo zbog njih. Trebalo bi da prespustimo slučaj sudu.

Meni niko nije dao ni jedan euro, ni milion ni sto miliona. Izazivam onog ko tvrdi suprotno da to javno kaže. Takav se još nije javio zato što ga nema. Kad pitate ljude da li ima korupcije svi kažu da ima, ali ukoliko ih pitate da li su nekad bili u tom procesu, kažu da nisu. Kad ljudi nemaju cilj i socijalnu sigurnost, lakše je naći razlog da okrive nekog i kažu - sigurno je korumpiran.

Mnogi direktori, gradonačelnici i ministri stagniraju, jer smatraju da ukoliko ništa ne urade, ni za šta neće ni biti krivi. Mi smo u javno-privatnom partnerstvu izgradili novu sportsku dvoranu i fudbalski stadion, za koju je plaćeno 114 miliona evra, a za projekat je u gradskom budžetu izdvojeno 111 miliona (bez poreza na dodatnu vrednost), privatni partner je pred stečajem i gde je tu korupcija? Pre 16 meseci rečeno je da će biti podignute optužnice za sedam dana, a još uvek ih nema. Izazivam ih da je podignu ako imaju na osnovu čega. Čist sam i nadam se da ću to imati prilike da dokažem na sudu.

Kad sam odlučio da izađem na izbore 2006, nisam znao šta znači biti gradonačelnik, jer sam pre toga bio direktor Merkatora. Otvorili smo malu kancelariju u centru grada i počeo sam da slušam ljude, njihove potrebe i želje, stvari koje ne funkcionišu.  Svi su došli sa onim što im smeta, sa problemima, a mi smo napravili listu sa prva 22 projekta koje treba uraditi. I držali smo se toga, ako ne uradimo nešto trebalo je da imamo opravdanje što nismo. Svi žele da znaju kad će im biti bolje, a vi im projektima koje postepeno realizujete dokazujete da će se to zapravo i desiti - izgradnjom puteva, mostova, uređenjem kanalizacije, čišćenjem grada, izgradnjom novih vrtića i drugim. Tvrdim da su građani zadovoljni.

Mi smo sa Beogradom potpisali ugovor o bratimljenju i time smo postali drugi posle Čikaga koji su to uradili. Odlično sarađujemo, imamo kulturne priredbe u Beogradu i oni imaju kod nas. Slovenci vole srpsku prestonicu i česti su gosti, a puno ih ima posebno za Novu godinu. Volimo i Exit i Guču, a s druge strane Beograđani vole mir i lepotu koju Ljubljana pruža.

Dragan Đilas je bio pravi čovek za Beograd jer je hteo da menja i unapređuje grad. Iz Ljubljane je odneo ideju o podzemnim kantama za smeće koje sad imate u Beogradu. Svaki gradonačelnik nađe nešto što bi mogao da implementira pri poseti drugim gradovima.

Srbija je bila ugrožena zbog Kosova, ali sada mislim da će ući i pre 2020. Kad su mogli Rumuni zašto ne mogu i Srbi? Mislim da je najvažnije da se Srbija vrati onom što ima - prirodnim bogatstvima. Proizvodnja hrane, voda, energija i znanje - to je pravi put do uspeha.

Srbija dobro napreduje ka Evropi, uhapsili ste narko kartel, ali sad bi trebalo otvarati nova radna mesta, jer mladi treba da rade. Ko god dođe iz naše regije u Nemačku, na primer, on ima kvalitet, dobar je kuvar, lekar, doktor nauka. Kako oni mogu da budu dobri tamo, a u sopstvenoj zemlji ne? Trebalo bi zadržati mlade jer će oni uraditi sve bolje od nas starijih, mi možemo samo da damo iskustvo.

Janković svakog prvog utorka u mesecu, od 14 - 22 časa, građanima otvara vrata svog kabineta i u tom periodu on sluša njihove probleme i sugestije. Beograđanima je ovaj vid rešavanja problema nepoznat.

Nema veze što je Beograd veći od Ljubljane, svako bi trebalo da radi posao nabolje i na ovom mestu služi građanima, ma koliki je grad. Neko će početi da se druži sa narodom. Ranije, dok sam radio u Merkatoru išao sam po gradovima, obilazio prodavnice i zaposlene, slušao ih i pio kafu sa njima. Sad šetam gradom i slušam građane. Ne koristim kompjuter, jer interakcija koju postižem sa ljudima neprocenjiva je i niko mi je ne može oduzeti.

Gradonačelnik Ljubljane smatra da je bolje osluškivati potrebe ljudi kako u privredi, tako i na vlasti i udružiti snage, kad je potrebno u cilju što bržeg stizanja do cilja, međutim planovi se nekad i ne ostvare. Tako je 2004. želeo da se udruži sa Miroslavom Miškovićem i Ivicom Todorićem sa kojima je planirao da napravi veliku firmu za koju smatra da bi danas zarađivala 20 milijardi evra, međutim to se nikad nije desilo.

Nadam se da su građani zadovoljni s obzirom da su me oni birali. Realizovano je 700 većih i manjih projekata, a svakako najbitniji je taj što je centar Ljubljane zatvoren za saobraćaj i pretvoren u pešačku zonu, ne treba zanemariti ni izgradnju sportske hale i fudbalskog stadiona Stožice, izgradnju mostova. Dao sam sopstveni doprinos za pravoslavnu i katoličku crkvu, a sada će se posle 40 godina graditi i džamija. Čistokrvni sam mešanac i ateista.

Najvažnije je da živimo zajedno i poštujemo različitost, a u Ljubljani to i radimo.

(M. Radović)