GODINA U OGLEDALU: Sirijski pokolj, novi papa, prisluškivanje i demonstracije širom sveta (FOTO)
Turbulentna 2013. je za nama, na Bliskom istoku tenzije se nisu smirivale, demonstranti su šetali svetskim metropolama, u Turskoj i Egiptu došlo je i do krvoprolića, milioni izbeglica napustilo je Siriju, rodio je naslednik engleske krune, a svet su napustili Mandela i Čavez
Godina za nama ostaće zapamćena po fatalnom bostonskom maratonu, obelodanjenim tajnama američke tajne službe, izboru jednog od neobičnijih papa u istoriji, kao i po, možda i najkobnijem danu, u kojem je u Siriji otrovano na hiljade ljudi, među kojima i veliki broj dece. Smiraj burne 2013. pratili su protesti širom Evrope, rođenje naslednika engleske krune Džordža, kao i smrt legende borbe protiv aparthejda Nelsona Mendele na čijoj komemoraciji se dogodio istorijski čin rukovanja Obame i Kastra.
Godina je počela obeležavanjem 54. godine od revolucije na Kubi, u isto vreme Holandija je odlučila da se obračuna sa kofi šopovima i zabrani prodaju marihuane. Londonski metro napunio je 150 godina, a mala Malala izašla je iz bolnice nakon napada talibana. Australija se borila sa požarima koji su nemilosrdno buktali širom zemlje, u isto vreme Britanija je "buktala" od saznanja da je bivši voditelj BBC-ja Džimi Sevil 60 godina zlostavljao stotine dece, koje su većinom bile maloletne.
Narod je ove godine birao, a favoriti masa odnosili su ubedljive pobede, pa je tako Miloš Zeman osvojio izbore u Češkoj. Na Kubi je Raul Kastro ponovo bio ubedljiv i ujedno je najavio svoje povlačenje 2018. godine. Italijani su na svojim izborima bili nešto neodlučniji, pa je na parlamentarnim izborima tesnom većinom pobedila Alijansa levog centra Pjera Luidija Berzanija, vladu je formirao političar levog centra Enriko Leta, dok je Berluskoni potpuno istisnut iz vlasti, ali je i ove godine ostao u žiži javnosti zbog sudskih procesa, ali i venčanja sa 50 godina mlađom Frančeskom.
I Nemačka je birala i posle pet nedelja pregovora Blok Hrišćansko-demokratske unije - CDU i Hrišćansko-socijalne unije - CSU dogovorio je koalicionu vladu sa Socijaldemokratskom partijom - SDP, a Angela Merkel osvojila je većinu glasova čime je treći put postala kancelarka Nemačke.
Zakletvom pred sudijom Vrhovnog suda bivši senator i kandidat demokrata Džon Keri postao je 68. američki državni sekretar.
Istorijski momenat dogodio se kada se papa Benedikt XVI povukao sa mesta poglavara Rimokatoličke crkve. On će ostati upamćen po tome što je prvi poglavar koji se posle 600 godina odrekao Rimske biskupije. Usledio je period spekulacija, kandidata je bilo mnogo, kladionice su zadovoljno trljale ruke i punile kase u narednom periodu, a sve oči bile su uprte u Vatikan.
Nakon dva crna, nebom iznad Vatikana zavijorio se beli dim, a Argentinac Horhe Mario Bergoljo izabran je za novog papu. Uzeo je ime Franjo i postao najbrže izabrani poglavar Rimokatoličke crkve u istoriji i 266. po redu na Svetoj stolici. On je prvi jezuitski papa i prvi poglavar iz Južne Amerike. Magazin Tajm proglasio ga je za ličnost godine.
Malo istočnije, u Rusiji, kiša meteora iznad Čeljabinske oblasti na Uralu povredila je 1.200 ljudi, od kojih 159 dece i oštetila više od 3.000 zgrada. Šteta je procenjena na oko 13 miliona dolara, a kiša kamenja izazvana je raketom koju je ruska vojska ispalila ka meteoru koji je pretio da sravni Čeljabinsku oblast.
Na Bliskom istoku kuvalo se tokom cele godine, tenzije između Izraela i palestinskog pokreta Hamas, koji kontroliše pojas Gaze dodatno su intenzivirane. Unakrsna raketiranja pojasa Gaze i Izraela nastaviljeni su, a sukobi su odneli živote nedužnih civila. Ipak dogodio se i presedan kada su palestinski vojnici zaigrali sa izraelskim, snimak je obišao svet i pružio tračak nade da je pomirenje na pomolu.
Novo svetlo u tunelu pružili su i pregovori između Izraela i Palestine koji su nastavljeni posle tri godine, što je rezultiralo puštanjem zarobljenih palestinskih vojnika. Ipak do potpunog smirivanja tenzija nije došlo. U burnoj godini Izrael je proslavio i 65. godina od kad je David Ben Gurion proglasio osnivanje države.
Jedan od najjezivijih momenata ove godine, koji će sigurno ostati zabeležen u istoriji, svakako je hemijski napad u Siriji koji je ubio više od 1.500 ljudi, među kojima i na desetine dece. Bašar al Asad negirao je da stoji iza napada hemijskim oružjem. Prizori leševa dece zavijenih u bele plastične kese šokirale su svet, a istraživači Ujedinjenih nacija utvrdili su da je, uprkos negiranju sirijske vlasti, hemijsko oružje bilo iskorišćeno.
Kostanstni sukobi i svakodnevni prevrati u Siriji naterali su milione napuste zemlju i upute se uglavnom ka Evropi. Jedna od najčešćih destinacija izbeglica bila je Italija, tačnije Sicilija u čijim je vodama na stotine ljudi izgubilo život pokušavajući da se domogne kopna u pretrpanim brodovima.
Do novog zaoštravanja došlo je kada su trupe UN napustile Siriju. Obama je želeo bombardovanje Sirije, koje je trebalo da traje 60 dana, međutim na Samitu G20 američki predsednik sastao se sa svojim ruskim kolegom koji je bio protiv intervencije. Putin je naveo i da će Rusija stati na stranu Sirije ukoliko do napada dođe, američki narod takođe je bio protiv napada zbog čega su usledile demonstracije širom SAD.
Turska je i zvanično otvorila tunel ispod Bosfora kojim je povezala Aziju i Evropu i time ispunila san otomanskog sultana od pre 150 godina. Predsednik Redžep Erdogan je ženama ukinuo posle 14 godina zabranu nošenja marama u državnim institucijama, pa smo u parlamentu ponovo mogli da vidimo prekrivene poslanice. Međutim, Turskoj to nije bio najveći problem, jer je na ulicama Istanbula došlo do demonstracija koje su uzele maha i eskalirale krvavim sukobima.
Hiljade demonstranata okupiralo je centralni trg Taksim. Nemiri su zahvatili i Ankaru, kao i druge delove Turske. Najupečatljiviji simbol antivladinih protesta bila je Sejdi Sungur devojka u crvenoj haljini koja je hladnokrvno reagovala na policijsku brutalnost. Fotografija na kojoj je policajac prska suzavcem iz neposredne blizine obišao je svet i smestio je među simbole protesta.
Ni u Egiptu nije bilo mirno. Zemlja je burno dočekala kraj proleća, a nasilje koje je počelo od strane građana nezadovoljnih Mohamedom Morsijem rezultiralo je pravim pokoljem na ulicama većih gradova, kao i njegovim odlaskom sa vlasti, a kasnije i hapšenjem. Na čelo Egipta došao je Adli Mansur koji je ujedno položio i zakletvu na čelo Ustavnog suda. Za premijera je izabran Hazem el Beblavi koji je bio ministar finansija za vreme svrgavanja Hosnija Mubaraka. Važno je pomenuti i da je Mubarak ponovo dospeo u žižu javnosti kada se nekadašnji višedecenijski vođa Egipta našao na slobodi.
Svet je ostao bez Uga Čaveza koji je preminuo posle dvogodišnje borbe sa rakom, nakon 14 godina provedenih na čelu Venecuele. Funkciju šefa države preuzeo je Nikolas Maduro, koji je na izborima i zvanično izabran na čelo države. Čavezovo telo bilo je izloženo 10 dana, a Venecuelanci su mu odavali počast na ulicama širom zemlje.
Generalni sekretar komunističke partije Sji Đinping izabran je za predsednika Kine čime je završena druga redovna smena rukovodstva od osnivanja NR Kine 1949. godine.
Kim Džong Un pripremao je napad na SAD, a njegovu odluku podržao je severnokorejski narod, tenzije su rasle, ali je srećom incident izostao, uprkos tome što su američki brodovi bili smešteni u blizini Severne Koreje. Zaoštravanje se nastavilo pretnjama o "ratnom stanju" dve Koreje koje je inicirano od strane severnog dela koja se konstantno osećala isprovociranom od strane južnog.
Poslednje pretnje upućene su krajem godine, a inicijalna kapisla bila je paljenje portreta Kim Džong Ila u Seulu na dan obeležavanja godišnjice smrti. U godini obeležavanja 65. godišnjice nacije severnokorejski lider Kim Džong Un naredio je streljanje nekadašnje ljubavnice, kao i čitave plesne trupe kojoj je ona pripadala. Otišao je toliko daleko da je pogubio svog teču, nekad istaknutog funkcionera, zajedno sa još dva političara. Spekuliše se da je u momentima donošenja odluka bio pod uticajem alkohola.
Obeležen je još jedan jubuilej: 45. godina od smrti borca za ljudska prava Martina Lutera Kinga i tim povodom gradske vlasti u američkom gradu Memfisu nazvale su jednu ulicu po njemu. Samo nekoliko meseci potom prisetili smo se i čuvenog govora "Ja imam san" koji je borac za prava crnaca izrekao na stepenicama Linkolnovog spomenika i njime nadahnuo milione.
Umrla je Margaret Tačer, svet je napustila mirno, u snu u 88. godini života ostavljajući neizbrisiv trag u istoriji. I dok su jedni tugovali, bilo je i Britanaca koji su slavili odlazak Gvozdene lejdi. Na njenoj sahrani okupile su se krunisane glave, visoki državni zvaničnici i slavne ličnosti iz svih oblasti života koji su odali poslednju počast nekadašnjoj desničarskoj premijerki.
Srećna vest stigla je sa engleskog dvora koji je dobio trećeg naslednika krune kada se Kejt Midlton porodila u bolnici Sent Meri u Londonu i na svet donela dečaka kom su roditelji dali ime Džordž. Princ Čarls napunio je 65 godina i otišao u penziju, u kojoj će moći da posveti svom prvom unuku.
Engleska je bila u žiži još jednom, ali ovog puta zbog spora sa Španijom oko Gibraltara. Britanci su čak iskrcali i ratne brodove što su Španci videli kao provokaciju, ipak stvar je rešena bez incidenata.
Amerika je obeležavala pola veka od ubistva 35. predsednika Džona Kenedija. Ostao je upamćen kao veliki ljubavnik pred kojim su padale lepotice tog vremena. O njegovoj smrti postoji nekoliko teorija zavere koje su do danas ostale upravo to, jer nikad nije otkriveno da li je Li Harvi Osvald imao saradnike, iako većina Amerikanaca veruje da je to istina.
Ove godine SAD je potresao i nezapamćeni incident koji se dogodio na bostonskom maratonu kada su braća Tamerlan i Džokhar Carnajev aktivirali bombu koja je usmrtila troje i ranila 264 osobe. Stariji Tamerlan je ubijen i sahranjen u Virdžiniji, dok je Džokhar ubrzo uhapšen i nalazi se u zatvoru. On na sudu uporno tvrdi da nije aktivirao bombe na maratonu u Bostonu.
Američki vojnik Bredli Mening osuđen je na 35 godina zatvora zbog odavanja poverljivih informacija sajtu Vikiliks. Slučaj je bio otvoren od 2010. a Meningu je čak pretila i doživotna robija, koju je, srećom, izbegao.
"Njegov naslednik" Edvard Snouden uzdrmao je svet obelodanivši tajne američke Nacionalne bezbedonosne agencije, čelnike je ostavio u strahu od novih otkrića, a osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž proglasio ga je herojem koji se poneo izuzetno hrabro.Svoju hrabrost platio je slobodom, pa je nakon napuštanja SAD i kratkog boravka u Hongkongu dobio azil u Rusiji. Sledeća željena destinacija je Brazil, ukoliko mu ova južnoamerička zemlja otvori svoja vrata.
Za to vreme u Brazilu godinu su obeležili protesti miliona ljudi koji su započeli zbog povećanja cene karata za prevoz, ali su se pretvorile u opšte nezadovoljstvo stanjem u zemlji, demonstracije su odnele i nekoliko žrtava. Predsednica Brazila Dilma Rusef pod pritiskom višenedeljnih protesta odlučila je da će potrošiti dodatni novac na prevoz i time uslišiti želju naroda, koji je potom umirio.
Urugvaj i Francuska legalizovali su gej brakove, južnoamerička država otišla je korak dalje legalizovala je marihuanu, a predsednik zemlje potpisao je Zakon kojim je ozvaničena slobodna upotreba kanabisa.
Malala Jusafzai, koja se oporavila nakon što su joj Talibani pucali u glavu. Čitave godine trpela je pretnje s njihove strane zbog svoje nominacije za Nobelovu nagradu, koju nije dobila, ali ju je zato Evropski parlament nagradio priznanjem "Andrej Saharov" koje se dodeljuje borcima za ljudska prava. U svetlu napada u Siriji Nobela za mir dobila je organizacija za zabranu hemijskog oružja.
Građani Evrope bili su nezadovolji, EU je tonula u sve dublju krizu, a nezaposlenost je rasla što je mnoge građane nateralo na ulice, predvodnici su bile Španija, Francuska, Italija i Portugalija. Bilo je i onih demonstracija koje nisu rezultirale nezaposlenošću poput onih u Stokholmu koje je pokrenulo ubistvo jednog čoveka u predgrađu švedske prestonice. U neredima su goreli automobili, prozori radnji bili u razbijani, a zapaljen je i kulturni centar.
Ukrajinska vlada na čelu sa predsednikom Viktorom Janukovičem odlučila da odbije potpisivanje sporazuma sa Evropskom unijom i okrene se Rusiji, čime je izazvala gnev naroda kog je svakog dana bilo sve više na ulicama. Više od 350.000 demonstranata sukobljavalo se širom ukrajinske prestonice sa policijom koja ih je terala šok bombama i suzavcem.
Holandija je posle 100 godina dobila kralja prestolonaslednika Viljema Aleksandra koji je ustoličen nakon što je njegova majka kraljica Beatriks (75) abdicirala.
Predsednik Rusije Vladimir Putin se razveo od supruge Ljudmile, a ruski mediji spekulisali su da je razlog tome gimnastičarka Alina Kabajeva sa kojom on, navodno, ima dete.
I kad su se prilike u svetu iole stišale, priroda se pobunila, pa je tako Fukušimu pogodio zemljotres jačine 5,3 stepena Rihterove skale do upozorenja na cunami nije došlo, ali je izmeren rekordan nivo radijacije. Zemlja se tresla i na Filipinima i to jačinom od 7,5 stepeni Rihterove skale i ovom prilikom odnela 93 života. Zemljotres u Kini ubio 161 osobu, dok je 5.700 ljudi povredio.
Prava kataklizma zadesila je Filipine kada je najmanje 5200 ljudi poginulo pred naletom snažnog tajfuna Haijan.Bio je to jedan od najjačih tajfuna koji su ikad pogodili ostrvo, praćen veoma snažnim vetrom koji je čupao drveće i krovove kuća. Najteže je pogođen Takloban, grad na obali po čijim ulicama su bukvalno plutali leševi.
Loše vreme zahvatilo je severnu Evropu u kojoj je olujni talas odneo 16 života, a najugroženija je bila Velika Brijatnija i Francuska.
Radili su i vulkani, pa je tako Etna ključala, dok je Popokatepetl izbacio gust oblak pepela, a vulkan Klivlend na Aljasci proradio je nakon tri eksplozije, izbacivao pepeo, paru i gasove.
Priroda nas je ponovo iznenadila i egipatske piramide prekrila snegom posle 100 godina. Zabeleo se i Izrael u kom su ovo bile najobimnije snežne padavine od 1879. godine.
Među poslednjim vestima koje su odjeknule svetom u 2013. bila ona o smrti prvog crnog predsednika Južne Afrike i borca protiv aparthejda Nelsona Mandele. Posle višemesečne borbe sa infekcijom pluća Madiba je preminuo u svom domu. Komemoraciji povodom smrti prisustvovali su svetski zvaničnici, a skup je obeležio lažni prevodilac gluvonemim osobama za kog je utvrđeno da je zapravo psihijatrijski bolesnik. Rukovanje Obame i Kastra ušlo je u istoriju kao pozitivan korak dve zemlje na putu ka normalizaciji odnosa. Južna Afrika je tugovala i odavala počasti širom zemlje, a Madiba je sahranjen u rodnom selu Kunuu u prisustvu 4.500 ljudi.
Turbulentna 2013. godina je za nama, napustili su nas mnoge istorijske ličnosti, neki novi naslednici su rođeni, a ono što nas čeka, sudeći makar po kineskom kalendaru je godina Konja koji će nas vući napred, doneti promene i napredak. Nadamo se da će se predviđanje jedne od najstarijih civilizacija i obistiniti, nama ostaje samo da čekamo i nadamo se najboljem.
(M. R.)