EKONOMISTI I BIZNISMENI: Biće teška 2014, dinar će oslabiti!

Sagovornici Telegrafa tvrde da ekonomska kriza nije pri kraju, što se vidi kroz nezaposlenost, sve slabiju proizvodnju i pad kupovne moći građana

Ekonomisti i biznismeni složni su u oceni da će naredna 2014. godina biti teška za građane Srbije, koji svakako neće imati veće plate i bolji standard.

Preporučujemo

Imaće veće troškove, a vodiće se i žestoka borba da se sačuva svako radno mesto.

Ekonomista Miroslav Zdravković tvrdi da u 2014. možemo očekivati nisku stopu rasta BDP-a, i to pod pretpostavkom da se ne dogode spoljni i unutrašnji šokovi koji bi tu nisku pozitivnu stopu pretvorili u negativnu.

- Ta niska pozitivna stopa mogla bi da se pretvori u visoku pozitivnu stopu kada bi se za 180 stepeni promenio pogled na ekonomiju, umesto fiskalne i drugih konsolidacija ka identifikaciji izvora rasta i njihovom podsticanju. Ta niska stopa rasta omogućiće da u 2014. godini BDP bude na nivou iz 2008. godine - kaže Zdravković za Telegraf.rs.

Prema Anketi o potrošnji domaćinstava, u Srbiji ima oko 2,46 miliona domaćinstava. Broj zaposlenih smanjen je od oktobra 2002. godine do aprila 2013. godine za čak 772.788 lica.

- To znači da je skoro svaka treća porodica u Srbiji osetila na svojoj koži posledice reformi i tranzicije, ne računajući smanjenje zarada onih koji su posao uspeli da sačuvaju - kaže Zdravković.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić ističe da će 2014. po svemu sudeći biti teža i podseća da su to čak i ministri u Vladi shvatili, pa su po prvi put javno priznali da će do boljitka doći tek u 2015.

- Ništa bitno se u poslednje dve godine nije učinilo na polju proizvodnje, zaposlenosti i plata. U nekim segmentima su negativne tendencije zaustavljene, ali svakako nije dobro što je svaki drugi mladi čovek u Srbiji bez posla - kaže Savić za Telegraf.

Naš sagovornik ističe da to što je zaustavljen trend rasta nezaposlenosti ne znači da naredne godine neće biti otpuštanja jer se još uvek ne zna koliko će ljudi ostati bez posla kada su u pitanju preduzeća u restrukturiranju.

- Takođe, ako bude reformi u javnom sektoru, stopa nezaposlenosti će rasti, a ukoliko ih ne bude to je omča oko vrata Srbije - kaže Savić koji podseća da su visok javni dug i fiskalni defict problemi koji se ne mogu rešiti na kratak rok.

Prema njegovoj proceni, u 2014. izvoz će biti nešto skromniji.

- Mi smo u 2013. imali rast izvoza prvenstveno zbog "fijatovih" automobila. Bilo bi, naravno, poželjno da izvoz bude još veći, ali to je teško ostvarivo - dodaje Savić.

Na pitanje Telegrafa o kretanju kursa u narednoj godini, Savić prognozira da on neće značajnije odstupati do izbora, koji se najavljuju za proleće 2014.

- Posle izbora moguće je da će dinar blago slabiti i gubiti svoju vrednost. To je i poželjno jer će podstaći izvoz, koji je veoma bitan za svaku, a naročito za srpsku ekonomiju - kaže Savić.

Direktor kompanije "Sintelon" Nikola Pavičić kaže da je izvesno da će uslovi poslovanja dogodine biti veoma teški.

- Povećani su porezi, kamate su visoke, a polovina kredita se ne vraća jer nedostaje novac za kamate, a kamoli za glavnicu. Banke imaju menice i hipoteke i mogu da blokiraju neuredne platiše - kaže Pavićević.

Zbog svega toga i činjenice da veliki broj preduzeća i ne radi, Pavićević ocenjuje da to može dovesti do sloma, odnosno bankrota.

- Kad ni banke ne mogu svoje obaveze da servisiraju, zato treba sve uraditi da do toga ne dođe jer Srbiji ne bi imao ko ni da pomogne pošto iza nje niko ni ne stoji. Grčku je imao ko da spasi, a ko će nas - pita se Pavićević.

On se zalaže za što brže reforme koje će stvoriti povoljan ambijent za poslovanje i izvoz koji je "izlaz iz čabra u kojem se nalazimo".

Kao najveći recikler u Srbij i jedan od najvećih izvoznika, nadamo se stabilnom deviznom kursu u 2014. godini, kaže Miloš Ljušić, generalni direktor Fabrike kartona "Umka".

- Što se Srbije i regiona tiče, ne očekujemo značajniju promenu poslovne klime u 2014. godini pošto ekonomska kriza nije pri svom kraju što se vidi kroz slabiju privrednu aktivnost uopšte kao i kroz evidentan pad kupovne moći stanovništva. Kada je reč o privredi EU, prema prognozama MMF-a, očekuje se rast BDP-a od 1,3 odsto.  S obzirom da izvozimo u skoro sve zemlje EU, a ukupno na 36 evropskih tržišta, nadamo se da ce se ove prognoze i ostvariti - kaže Ljušić.

Prema njegovom mišljenju, izvesnu dozu pozitivizma uliva činjenica da se u razgovorima sa poslovnim partnerima iz najvećih privreda EU, može čuti da će 2014. biti dobra godina za evropsku ekonomiju što svakako direktno utiče i na izvozno orijentisane firme u Srbiji kao što je Fabrika kartona "Umka".

(Natalija Sekulić)