DIRLJIVA PRIČA: Taksista usrećio staricu, možda poslednji put u životu
Neki događaji, koliko god da izgledaju obično, ostave neobrisiv trag u našim životima. Pročitajte priču jednog taksiste iz Njujorka, koji je omogućio starici da poseti mesta koja su obeležila njen život
Dirljiva priča jednog taksiste iz Njujorka, o vožnji koju smatra jednom od najvažnijih u životu, sigurno vas neće ostviti ravnodušnima. On je ispunio želju jednoj starici da poseti mesta koja su obeležila njen život, pre odlaska u starački dom.
- Stigao sam na adresu i zatrubio. Nakon nekoliko minuta čekanja, ponovno sam zatrubio. Kako mi je to bila zadnja vožnja u smeni, pomislio sam da odem, ali sam parkirao auto, izašao iz njega, došao do vrata i pozvonio.
"Samo trenutak!", čuo sam krhak, starački glas. Čuo sam kako se nešto vuče po podu.
Nakon poduže pauze vrata su se konačno otvorila. Preda mnom je stajala malena žena od oko devedeset godina. Nosila je haljinu s printom i kapu s tilom, baš kao da je izašla iz nekog filma iz '40. godina. Pored nje se nalazila najlonska kesa. Stan je izgledao kao da već godinama niko u njemu ne živi. Sav nameštaj je bio prekriven čaršafima.
Nije bilo satova na zidu, nikakvih šoljica ili drugih stvari na stočićima. U uglu je bila kartonska kutija u kojoj su se nalazile fotografije i stakleni predmeti.
Gotovo bez imalo razmišljanja sagnuo sam se i zagrlio je. Čvrsto se pribila uz mene. "Usrećili ste staricu na trenutak. Hvala vam", rekla mi je. Stisnuo sam joj ruku i otišao. Iza mene su se zatvorila vrata. Zvučalo je kao da se zatvara život.
U toj smeni nisam pokupio ni jednoga drugog putnika. Besciljno sam vozio, izgubljen u mislima. Ostatak dana jedva sam mogao da pričam. Šta da je po staricu došao ljuti vozač ili neki koji je nestrpljiv da što pre završi smenu? Šta da sam odbio tu vožnju ili otišao pošto sam zatrubio prvi put? S druge strane, mislim da nikad u životu nisam uradio važniju stvar - napisao je ovaj taksista.
(Telegraf.rs / Izvor: Zenmoments.org)