KO BRINE O NJIMA? U siromaštvu starost provodi 300.000 građana Srbije! (VIDEO)
Za stare ljudi koji žive sami u opustelim seoskim domaćinstvima jedina briga je kako preživeti zimu. Srbija se ne može pohvaliti načinom na koji se vodi računa o potrebama starih osoba
Oni koji žive nekoliko desetina ili stotina kilometara udaljeni od najbližeg sela ili grada, koji nemaju prvog komšiju niti bliskog rođaka koji bi ih obišao ili pritekao u pomoć, sve moraju sami.
U ovo doba godine najbitnije je da spremno dočekaju zimu - da ih ne iznenadi sneg, da ogrev bude spreman na vreme, da se obezbede namirnice koje mogu da potraju mesec, dva kada su temperature ispod nule. Sve su ovo poslovi koji se moraju završiti, ali stare ruke ne mogu same. Međutim, za to ih niko i ne pita.
Svoju starost u siromaštvu i velikoj nemaštini provodi oko 300.000 građana Srbije. Situacija nije dobra ni u gradu, ali je bolja nego na selu, pogotovo u onim nepristupačnim, do kojih se teško dolazi i po sunčanom danu, a kamoli kada zaveje sneg i zalede putevi.
- Ono što je urgentno i što treba odmah da urade lokalne samouprave jeste da organizuju ekipe, patronažne službe ili već ne znam koju sve pomoć, da ode u seoske sredine, da obiđu staračka domaćinstva i da vide ko je to kome treba obezbediti ogrev za zimu, jer možda ljudi i imaju svoju šumu, ali ne mogu da naseku, da doteraju ta drva - ističe Nadežda Satarić iz udruženja "Amity".
Ovo udruženje se, između ostalog, zalaže za bolji položaj starih u Srbiji.
Naime, iako nemaština i siromaštvo sve češće idu ruku pod ruku sa starošću, Zakon o socijalnoj zaštiti ne prepoznaje stare kao posebno osetljivu grupu. Tako je u 2011. i 2012. godini jedino u ovoj starosnoj kategoriji smanjen broj ljudi koji dobijaju novčanu socijalnu pomoć, iako većina njih pokušava da preživi mesec sa deset hiljada dinara u džepu.
Zbog hladnih zimskih dana pred nama vozači će opet brinuti hoće li sneg biti počišćen na vreme i ulice prohodne, zaposleni će razmišljati hoće li kasniti gradski prevoz, dok je za stare ljudi koji žive sami u opustelim seoskim domaćinstvima jedina briga kako preživeti zimu.
(M. Mirković)