DESET VELIKANA KOJI NISU IMALI POTOMKE: Od Tesle, preko Andrića, do Vuisića

Telegraf.rs vam predstavlja neke od najpoznatijih naših znamenitih ljudi, koji su svaki u svojoj branši obeležili jedno vreme, i koji su postali svetski poznati, a koji nisu ostavili naslednike

Mnogi srpski velikani koji su svojim životom i radom obeležili savremenu istoriju i upisali svoje ime za svagda u stručne udžbenike, nisu imali decu.

Preporučujemo

Iako su za vreme u kome su živeli, imali velika priznanja i mnogobrojne nagrade, razne okolnosti su doprinele da njihove porodice ostanu bez potomaka. Bilo da je u pitanju blistavi um, njihov autentičan karakter, sticaj okolnosti, neuzvraćena ljubav, ili nešto peto, svi oni nisu stekli uslove, ili nisu hteli da pored sebe imaju klince i klinceze.

Telegraf.rs vam predstavlja neke od najpoznatijih naših velikana, koji su svaki u svojoj branši obeležili jedno vreme, i koji su postali svetski poznati, a koji nisu ostavili naslednike.

Nikola Tesla - Naš najpoznatiji naučnik se nikada nije ženio. Kada ga je jednom jedan novinar upitao zašto je to tako, njegov odgovor, prema objavljenom intervjuu, glasio je ovako: "Naumio sam da sav svoj život posvetim radu, i iz tog razloga odrekao sam se ljubavi i društva dobre žene; a i više od toga. Mislim da književnik ili muzičar treba da se ožene. Oni tako dobivaju nadahnuće koje ih vodi većem uspehu. Ali pronalazač ima tako žestoku narav, sa toliko divlje, strašne osobenosti, da bi morao sve da napusti i da se tako odrekne svoje izabrane oblasti rada da bi se posvetio ženi. A i šteta je što je tako; ponekad se osećamo tako usamljenim - rekao je svojevremeno Tesla.

Ivo Andrić - Bio je oženjen Milicom Babić, kostimografkinjom, ali nisu imali dece. Iako su se poznavali više od 30 godina, ona je bila udata za doplomatu Nenada Jovanovića, koji je umro 1957. godine, i tek nakon njegove smrti su se Ivo i Milica venčali. Andrić se njome oženio u šezdeset šestoj godini, a važila je za njegovu dugogodišnju ljubav. Radila je kao kostimograf u Narodnom pozorištu u Beogradu. Bili su braku 10 godina, sve do marta 1968. godine, kada je ona umrla u porodičnoj kući u Herceg Novom. Andrić je umro je 13. marta 1975. godine u Beogradu.

Mihailo Petrović - Mika Alas - Čuveni srpski mаtemаtičаr, profesor Univerzitetа u Beogrаdu, аkаdemik Srpske krаljevske аkаdemije i аlаs, ostavio je veliki trag u svom radu, i bio jedan od najučenijih ljudi svog vremena. Bavio se ribartsvom, otuda i njegov nadimak Alas. Bio je pаsionirаni putnik, proputovаo je kroz sve evropske zemlje i upoznаo njihove glаvne grаdove, а obišаo je i severni i južni pol. Međutim, iako je živeo relativno dugo, 75 godina, i bio najpopularnija ličnosti starog Beograda, nije ostavio potomke iza sebe.

Jovan Skerlić - Iako nije dugo živeo, Skerlić je za nepune dve decenije stvorio dela kojima je korenito izmenio našu književnu kritiku i istoriografiju. Napisao je čitav niz književnih studija, eseja i članaka, kojima je "osvetlio" čitav 18. i 19. vek srpske književnosti. Poznate su njegove književnoistorijske studije o srpskoj književnosti 18. veka,  i stvaranju u doba takozvanog omladinskog Perioda u 19. veku. Posebno mesto u Skerlićevom radu zauzima ciklus književnih eseja i studija Pisci i knjige. Na osnovu svih tih radova i kao plod veoma savesnog i naučnoistraživačkog rada, Skerlić je napisao i veliku Istoriju nove srpske književnosti 1914. godine. To je, nesumnjivo, jedna od najboljih književnih istorija ne samo srpske već i jugoslovenske književnosti.

Dositej Obradović - Srpski prosvetitelj i reformаtor školovаo se je zа kаluđerа, аli je nаpustio tаj poziv i krenuo nа putovаnjа po celoj Evropi, gde je primio ideje evropskog prosvetiteljstvа i rаcionаlizmа. Celog života  rаdio je nа prosvećivаnju svog nаrodа, prevodio je rаznа delа među kojimа su nаjpoznаtije Ezopove bаsne, а potom je i sаm pisаo delа, prvenstveno progrаmskog tipа, među kojimа je nаjpoznаtije „Život i priključenijа". Dositej je bio prvi popečitelj (ministar) prosvete u Sovjetu za vreme Prvog srpskog ustanka i tvorаc svečаne pesme „Vostаni Serbije". Njegovi ostаci počivаju u Beogrаdu, nа ulаzu u Sаbornu crkvu, iаko je njegovа izričitа željа bilа dа bude sаhrаnjen pored Hаjdučke česme u beogrаdskom Košutnjаku. Nije se ženio i nije imao decu.

Desanka Maksimović - Najpoznatija srpska pesnikinja, profesorka književnosti i član Srpske akademije nauka i umetnosti, bila je udala za Sergeja Slastikova Kalužanina 1933. godine. Slastikov je bio glumac i pesnik, ali u braku nisu imali dece. Govorilo se da su njene pesme njena deca.  Slastikov je umro 1976. godine, a Desanka Maksimović 1993. godine. Sahranjeni su jedan pored drugog u Brankovini kod Valjeva.

Aleksandar Obrenović - Poslednji Obrenović na prestolu, od 1889. do 1893. godine. Bio inteligentan i veoma vlastoljubiv, odlikovao ga je izraženi apsolutizam. Najveći sukobi u državi izbili su oko njegove ženidbe Dragom Mašin, ženom sumnjivog morala, koja je i bila glavni razlog za vojni puč i atentat na njega u maju 1903. godine. Iako je neposredno pred kraj života, navodno bila trudna, ispostavilo se da ipak nije mogla da rodi naslednika Obrenovićima. U noći 31. maja 1903. godine zaverenici, vojne starešine, upadaju dvor sa ciljem da ubiju kralja i kraljicu. Dolazi do pucnjave, kralj i kraljica se sklanjaju u tajnu sobu. Ipak, nakon potrage, nalaze ih i ubijaju, a njihova unkažena tela bacaju preko balkona.

Branko Radičević - Čuveni pesnik čija je velika ljubav bila ćerka Vuka Karadžića - Mina. Ova ljubav nikada nije bila krunisana brakom. Nije imao drugu ljubav i nije imao potomstvo. Radičević je preminuo od tuberkoloze,  1. jula 1853. u bečkoj bolnici na rukama Vukove žene Ane. Sahranjen je na Stražilovu, brdu na Fruškoj Gori na čijem sada vrhu nalazi spomenik ovom pesniku.

Jovan Dučić - Jedan od najpoznatijih srpskih književnika, i vrsni diplomata,  prešao je put od mladog pisca u provinciji do vodećeg pesnika u srpskoj književnosti jednog razdoblja. Iako je imao nekoliko velikih ljubavi, kojima je posvetio mnoge svoje pesme, nije se ženio, niti ostavio naslednike iza sebe.

Pavle Vuisić - Jedan od najpoznatijih naših glumaca, rođen je 10. juna 1926. godine u Beogradu gde je ostao da živi sve do svoje smrti 1. oktobra 1988. godine. Voleo je društvo, kafanu i reku. Voleo je da zida i gradi i imao je smisla za detalje. Voleo je brodove, Adu Ciganliju. Imao je splav i čamce, ni sama ne znam koliko ih je promenio, prodao ili poklonio. U skladnom braku pored supruge Mirjane proveo je pune trideset i dve godine, sve dok ih njegova smrt nije rastavila. Nisu imali dece.

(Telegraf.rs)